Na 1.200 m nadmorske visine godišnje proizvede preko 70 tona krompira

Svako ko se zaputi u Boliviju, zbog nadmorske visine ima problema sa disanjem, ali krompiru to ne smeta ni najmanje. On je važan deo bolivijske ishrane već hiljadama godina, a dokazi tome datiraju još iz antičkih vremena, pa ako su autohtoni stanovnici iz gorja Anda, uključujući Ajmare i Kečue mogli uzgajali krompir, zašto ne bi mogli i poljoprivrednici iz Rasinskog okruga sa Kopaonika.

Na 1.200 metara nadmorske visine, u brdima i planinama, može i kod nas da nikne kvalitetan krompir, a Mikica Pršić iz Krive Reke koji se bavi tom proizvodnjom već decenijama na Kopaoniku je to i dokazao. Ovo selo je oduvek, kako kaže, bilo poznato po krompiru, ali ga je malina, kuju i sam već godinama proizvodi, "istisnula" na listi popularnosti u tom kraju. Ali, on od krompira ne odustaje, proizvodi ga na dva hektara površine s tandencijom širenja, i semenski i merkantilni.

"Uzgajam nekih osam sorti, među kojima je i čuveni kopaonički krompir. Zemlja je ovde idealna za ovu proizvodnju, ali je opet godina bila teška za krompir. Bilo je dosta padavina u maju, a ove godine smo zbog vremena, neke sorte morali da sadimo i oko 25. juna", rekao je Pršić i dodao da je sreća u tome što je jesen topla, pa je zbog lepog vremena uspeo lepo da sazri za vađenje.

Teren otežava proizvodnju

Proizvodnja u ovom kraju je dosta teža, nego na primer u Vojvodini, pre svega jer su parcele male, a i zbog velikih kosina na brdsko-planinskom terenu. Pršiću se najbliža poljoprivredna apoteka nalazi na 30-ak kilometara, kao i benzinska pumpa, a sve to poskupljuje proizvodnju. Napominje i da klima ide iz krajnosti u krajnost, kada ugreje sunce, temperatura se popne i na 40 stepeni Celzijusa, a kada "zađe za oblak" - potrebna je zimska jakna.

"Krompir je biljka koja traži dosta vode, pa je veliki problem što zbog kosine terena ne možemo da zalivamo, ali u sve druge agrotehničke mere maksimalno ulažem. Od semena, pa do zaštite, mora da se ulaže, da se prate tehnologije, da se obavlja zaštita, prska aminokiselinama i dobrim prihranama. Međutim, prinos najviše zavisi od sorte i od vremena sadnje", rekao je ovaj poljoprivrednik dodavši da je kod njega prinos ove godine kod nekih sorti bio i 50 t/ha.

Što se bolesti tiče, bilo ih je na početku. Stvorili su se uslovi za plamenjaču i alternariju, ali je, kako kaže, sa dobrom zaštitom, uspeo da ih suzbije. 

Najveću štetu prave životinje

Veliki problem poljoprivrednicima nanose divlje svinje, koje su se već odomaćile i koje su se toliko namnožile, da su počele da dolaze i do kuća u selu. One su jedan od razloga što su meštani odustali od uzgoja krompira.

Kako zaštititi useve, voćnjake i stoku od divljači?

"Ljudi su probali i da ograde, ali divlje svinje su im čistile cele parcele, do te mere da su ostajali bez kompletnog roda. Mnogi su se žalili i lovačkom društvu, ali bezuspešno. Ja sam za 30-ak hiljada dinara kupio turske topove na gas, koji ih teraju, ali i oni treba da se noću uključuju u ujutru isključuju, jer se svinje i na njih naviknu. Ni to nije garant da ćemo da ih oteramo", kaže naš sagovornik i dodaje da pored divljih svinja, veliki problem prave i slepi kučići koji mogu da unište parcelu i pre nicanja, dok su krtice bezopasnije.

Vađenje

Zemlja u ovom kraju je, kako Pršić kaže, takva da može i rukom da se kopa. Vađenje obavlja dvorednom vadilicom, posle koje radnici sakupljaju i pakuju krompir u džakove, da bi se mašinska dorada radila kod kuće. Radnika dobrog je, kako kaže, teško pronaći, ali on za sada nema problema s tim.

"Kopaonički krompir drži solidnu cenu, a ja prodajem u okolini, u Niš, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Paraćin... Ali, cena je uvek niska ako prinos nije dobar. Cena može da bude i 100 dinara po kilogramu, ali ako imaš 20 tona po hektaru - neisplativo je", kaže Pršić dodajući da ga on prodaje za 70-80 dinara po kilogramu na veliko.

"Minimalan prinos koji mora da se ostvari da bi bilo rentabilno je 35 tona po hektaru", navodi.

Ove godine, pored svih "štapova u točkovima", Pršić je uspeo da proizvede 70 do 75 tona krompira, što ga svrstava u "veće" proizvođače tog kraja.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor