Prekomerna vlaga je njegov neprijatelj broj jedan. Najbolje da se uzgaja na gredicama koje su povišene 10 do 15 cm. Šta je još važno kod uzgoja omiljenog povrća?
Jesen je pravo vreme da posadimo ozimi crveni luk koji ćemo da beremo kao mladi tokom ranog proleća, mnogo pre nego usev koji ćemo da posadimo u prolećnom terminu. Ako ga uzgajamo u politunelima ili plastenicima dospeće za berbu mnogo ranije.
Ovo je kultura koja može da da ranu berbu zelenog mladog luka, a u slučaju da ga ostavimo da nastavi da raste, dobijamo glavice koje mogu da se čuvaju do sledeće jeseni.
Kultivari ozimog crvenog luka su tolerantni na hladnoću, ali najviše im odgovaraju sunčane lokacije. Dobro podnose mraz, ali na temperaturi ispod pet stepeni Celzijusa prestaju da rastu. Za sadnju izbegavajte teška, zbijena zemljišta na kojima stagnira voda. Prekomerna vlaga je njegov neprijatelj broj jedan. Najbolje da se uzgaja na gredicama koje su povišene 10 do 15 cm. Treba da je zaštićen od hladnih severnih vetrova. Najčešće se uzgaja sadnjom lučica.
Zemljište je pre sadnje potrebno obraditi da bude rastresito. Dodajte organsko đubrivo, jer se radi o povrću kome odgovara plodno zemljište bogato organskim materijama. Međuredni i redni razmak zavise od namene, odnosno kako želimo da upotrebimo usev. Obično se međuredni razmak kreće do 30 cm u slučaju da uzgajamo krupne glavice. Optimalan razmak je od 15 do 20 cm. Kod uzgajanja sorti sitnijih glavica ili mladog luka, on može da bude manji. Isti slučaj je i sa razmakom u redu koji se u proizvodnji mladog luka smanjuje na četiri do pet centimetara.
Prilikom sadnje je poželjno poštovati plodored. Na istu lokaciju može da dođe posle tri ili četiri godine. Nikada ga ne sadite na parceli gde je već uzgajan luk ili neki od srodnika. Dobre komšije su šargarepa i zelena salata.
Lučice sadimo na dubinu oko pet centimetara, samo treba paziti da se koren okrene prema dole. U suprotnom će biljka da potroši energiju klijanja i nicanja da se ispravi, a mladi luk će da bude sitniji i imaće deformisan izgled.
Veoma dobro reaguje na malčiranje, posebno kada koristimo paprat, i na posipanje zemljišta pepelom koje deluje kao đubrivo i zaštitno sredstvo. Kada ga malčiramo, smanjujemo potrebu za plevljenjem korova.
Tagovi
Autorka