Ona u dobro negovanim višegodišnjim zasadima može da se eksploatiše godinama. U zemljištu se obrazuje tzv. podzemni čokot sa mesnatim belim korenom u kome se nagomilava hrana koja predstavlja rezervu. Ta hrana služi za obrazovanje izdanaka sledeće godine. Zanimljivo je da svake godine deo starog korena izumre, a iz vršnog čokota izbije novi.
U našim klimatskim uslovima špargla nije tako često povrće, u vrtovima i baštama i može se slobodno reći da bi je retko ko na pijaci odmah prepoznao i kupio. Na ovim područjima koristi se bela etiolirana dok se u drugim zemljama, kao na primer u Francuskoj, Engleskoj, SAD koristi i zelena. Sve je stvar navike i ukusa potrošača. Bela se bere pre nego što izdanak dođe u kontakt sa sunčevom svetlošću.
Špargla je višegodišnja biljka od koje se najčešće u ishrani koriste mladi i sočni izdanci. Zbog svog bogatog sastava u vitaminima i mineralima, često se koristi u ishrani bolesnih i rekonvalescenata.
Odličan je diuretik i preporučuje se za detoksikaciju organizma. Od stabljike špargle prave se čajevi. Koristi se sve više kao lekovita biljka nego kao povrće, ali za tu namenu treba uvek poslušati preporuke stručnog lica, savetuje diplomirani inžinjer, Miloš Nikoletić, PSSS Mladenovac.
Ona u dobro negovanim višegodišnjim zasadima može da se eksploatiše godinama. U zemjištu se obrazuje tzv. podzemni čokot sa mesnatim belim korenom u kome se nagomilava hrana koja predstavlja rezervu. Ta hrana služi za obrazovanje izdanaka sledeće godine. Zanimljivo je da svake godine deo starog korena izumre, a iz vršnog čokota izbije novi, a na njegovom gornjem delu obrazuju se krupni, pokriveni ljuspama, pupoljci iz kojih u proleće izrastaju izdanci koji se dok su mladi upotrebljavaju kao povrće.
Špargla najbolje uspeva u oblastima sa umerenom temperaturom u toku vegetacije i oštrom zimom. Na temperaturama ispod 10 °C, izdanci kreću sa razvojem. U veoma retkim slučajevima, zimski mrazevi mogu da oštete šparglu, odnosno njene čokote i izdanke.
Voli umereno vlažna, duboka ocedna i rastresita zemljišta. Ne voli teška, vlažna, ali ni peskovita niti plitka tla. Špargla voli da je parcela okrenuta ka jugu i da se na njoj ne zadržava voda.
U njivskim uslovima, špargla se proizvodi pomoću rasada. Za ovaj način proizvodnje potrebno je 500 - 600 grama semena. Prve godine proizvodi se rasad, a druge godine u rano proleće počinje se sa sadnjom na parceli koja je ranije dobro pripremljena i u koju je zaorano pri osnovnoj obradi na što veću dubinu 60 - 100 t/ha stajskog đubriva. Na proleće se posle jesenjeg oranja površina plitko poore ili kultivira. Neposredno pred sađenje, unosi se u zemljište do 500 kg/ha NPK, u odnosu 1:2:4. Ista količina NPK đubriva unosi se svake godine. Najbolje i jedino ispravno je pre zasnivanja špargle uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i po preporuci primeniti pravilno i pravovremeno preporučene količine organskog i mineralnog đubriva.
Špargla se rasađuje na međuredni razmak koji je najmanje jedan metar i na razmak u redu od pola metra. Dubina kanala je 30 - 40 cm, na dno kanala unosimo kompost ili mešavinu zemlje i zgorelog stajnjaka, a posađene biljke pokrivaju se sa pet do šest centimetara sitne zemlje. U jesen, na bijke trebalo bi nagrnuti do 30 centimetara zemljišta.
Za vreme vegetacije, ovo povrće se okopava kako bi se uništili korovi i podstakao porast stabla. U toku leta izumrli delovi biljaka uklanjaju se. Sa berbom špargle započinje se u njenoj trećoj godini, a puna berba nastupa u četvrtoj godini i može da traje čak i 15 - 20 godina. Prvo se razgrne zemlja do osnove izdanka i etiolirani izdanci se onda seku. Obojeni, zeleni izdanci, seku se kada budu 12 - 20 centimetara iznad zemlje.
Puna berba nasupa u četvrtoj godini i može da traje čak i 15 - 20 godina.
Berba traje od kraja aprila do kraja maja, čak i do kraja juna i to svakodnevno. Uvek se berba obavlja u rano jutro ili kasno popodne. Prinos može da dostigne od šest do deset t/ha, ako ima dosta vlage.
Savet pri kupovini - pošto ne može da se čuva dugo čak ni u frižideru, kupujte samo svežu i jedru. Sveža špargla je teška u ruci jer je puna vode. Pripema se sveža i samo takvu je treba koristiti u ishrani. Ako ne može odmah da se koristi, najbolje je da se uvije u mokru krpu, zatim u plastičnu kesu i tako se čuva u frižideru.
Šparglu treba koristiti u ishrani pa je preporuka da se i domaćinstva koja je do sada nisu koristila, započnu da pripremaju jela od ovog povrća, sigurno će doprineti lepšem ukusu obroka, a i uticaće povoljno zdravlje svih ukućana.
Tagovi
Autor
