Prednost sistema kap po kap je što se đubrivo može ubaciti direktno u korenov sistem, što bi se reklo - direktno u venu.
Gori nebo - gori zemlja, to bi mogao da bude najkraći opis jula i avgusta 2024. godine. Ipak, kada je suša, a vrućine nepodnošljive, povrtarske kulture imaju jednu veliku privilegiju - "kap po kap".
Da se bez navodnjavanja više ne može, naročito kod kultura sa sitnim semenom, potvrdio nam je i poljoprivrednik iz Despotova Slavoljub Nikolić. Bavi se proizvodnjom luka i krompira na površini od oko 100 ha, ali uzgaja i ratarske kulture na više od 250 ha - kukuruz, soju, ječam, pšenicu.
"Navodnjavanje je potrebno već u samom nicanju, a da ne pominjemo ostatak vegetacije kada dođe sušni period. U proizvodnji luka koristimo isključivo sistem kap po kap, jer je veoma osetljiv na bolesti. Kada se zaliva orošavanjem, list se vlaži, pojavljuju se bolesti i zbog toga ovaj sistem ima prednost", rekao je on i dodao da je ranije koristio trake drugih proizvođača, a da je ove godine odlučio da proba Pipelife trake.
Luk seje u pantljiku (postelju) sa osam redova. U jednoj postelji ima dve trake za navodnjavanje, dva laterala - osam redića luka raspoređenih u 4*2 i na to dve trake. Trake koje koristi su na 15 cm, kapljači su od četiri litre.
"Mislim da je sa četiri najbolje, a ideja sa tri mi se ne sviđa. Mnogi se retko odlučuju za četiri jer dosta košta. Sa dve smo imali dobre rezultate, iako to ne znači da neću u budućnosti preći da koristim sa četiri koje ima ravnomernije navodnjavanje", rekao je on, i dodao da je još jedna prednost sistema kap po kap mogućnost fertirigacije vodotopivim đubrivima koja daju bolji efekat nego granulisana.
"Traku od dovoda pustim najviše 150 metara, preko toga ne idemo. Navodnjavamo tri-četiri sata u nekom početnom periodu u vreme nicanja. Kasnije, kada glavica naliva i kada je jako sušno vreme, to je nekih 10-12 sati. Gledamo da navodnjavamo noću, iako je kap po kap, jer su noću rose, vlaženje lista, pad temperature."
Produkt menadžer kompanije Pipelife, Ivica Aleksandrov, potvrđuje mišljenje ovog proizvođača i preporučuje da se postavljaju četiri trake na jednoj gredici.
"U početku to jeste veće ulaganje, ali se na kraju isplati jer je navodnjavanje ravnomerno, krupnoća luka ujednačenija, bolji je kvalitet, a samim tim je i veći prinos po hektaru. Inicijalno veće ulaganje na početku, na kraju godine se višestruko vrati", detaljnije objašnjava.
Kada je prinos u pitanju, sve, kako kaže, diriguje vreme. Bilo je specifičnih godina, kao što je prošla, da je mesec i po dana ležala voda, pa je bilo teško ostvariti neke rezultate.
"To je kod luka veoma problematično, jer nije bitno koliko puta padne kiša, već koliko dugo je list vlažan. Kada padne kiša, ne može da se uđe u parcelu i da se radi zaštita, pa probijaju bolesti koje prave veliki problem."
I pored svega, raspon prinosa koji Nikolić ostvaruje je između 50 i 80 tona po hektaru.
Najveći deo njegove robe završi na domaćem tržištu, prvenstveno u marketima, ali bude i godina kada je veći deo proizvedenog usmeren ka izvozu i to najčešće u komšijske države. Jedno je bitno - nikada se ne desi da svoju robu ne proda.
"Trenutno su cene niske, ali treba dobro proizvesti, u pravom trenutku povaditi i upakovati kako treba. Ima proizvođača koji jedan deo urade kako treba, a drugi ne. Proizvodnja na njivi je samo prvi deo trke, bitno je i čuvanje i skladištenje", navodi Nikolić.
Ako neko zna koliko je navodnjavanje bitno, onda je to simbol leta - lubenica.
Nju na osam hektara uzgaja master inženjer poljoprivrede Sava Kompalić iz Deronja u blizini Odžaka. Uz bostan, seje i ratarske kulture na ukupno oko 100 ha, a uz to drži i muzne krave.
Lubenica u ovom domaćinstvu nije od juče. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno od 1967. godine, kada je njegov deda počeo sa proizvodnjom.
"Biramo otporne i rodne hibride. Njihov izbor je izuzetno važan i od toga mnogo zavisi rod. Cela proizvodnja je iz kalemljenog rasada, a proces kreće još od februara", započinje priču naš sagovornik i dodaje da lubenicu rasađuju u etapama.
"Tako radimo da bismo pokrili celo leto - do septembra, tako se i kalem radi mesec i po ili dva. Posao je težak i obiman, zahteva mnogo vremena, truda i novca", objašnjava ovaj proizvođač, ali naglašava da se na kraju uloženo vrati - kroz prinos i kvalitet proizvoda.
"Navodnjavanje je postalo neophodno, bez toga se više ne može. Radimo uz doziranje - kad i koliko je potrebno, naročito u vrelim danima kada težimo da vreže i plod održimo svežim", priča nam on.
Posebno vode računa da lišće ne padne dole, kako bi sprečili stvaranje ožegotina.
"Kada lišće padne dole, lubenica ostaje gore i tada na njoj nastaju fleke."
Navodnjava uglavnom noću. Međutim, u periodu kritičnom za biljke, kada je velika suša, a temperature su i noću visoke, neophodno ih je rashladiti i tokom dana. Tada se voda pušta u periodu od 11 do 16 časova.
"Kada je navodnjavanje u pitanju, odlučili smo se za Pipelife, zbog najboljeg odnosa cene i kvaliteta, kao i podrške koju imamo od stručnog tima. Vreme isporuke je bio jedan od odlučujućih faktora, ali sam prvenstveno zadovoljan kvalitetom traka. Sa njima sarađujem četiri godine i prezadovoljan sam."
Na kalemu je, kako kaže, prinos mnogo veći, zbog otpornosti na niske i visoke temperature, ali i na bolesti. Lubenica ne samo da više rodi, već često daje i drugi rod.
"Na kalemu nam je prinos oko 30-35 tona po jutru. Kada se ne kaleme, on bude između 15-20 tona", navodi naš sagovornik.
"Nikad nisam imao problema sa bunarom, jer je naš na dubini od 42 metra, ima 12 metara sito koje je od šest cola i izlaz od četiri. Koristimo filtere, a separatore peska još ne upotrebljavamo, jer ga ovde nema. Uvek radimo kontrolu zemljišta i vode, kako bismo znali kakva voda ulazi u sistem za navodnjavanje."
Na njivi koja je široka 400 metara po sredini su provukli glavni vod, pa se traka pruža desno i levo po 200 metara.
"Koristimo traku prečnika 16 cm. Kapljači od tri litre su na razmaku od 20 cm i to je protok od 0,6 l po kapljaču. Ispod folije stavljamo jednu traku i intenzitet navodnjavanja je podjednak na početku i na kraju trake. Da bi se sastavili krugovi oko kapaljki, potrebno je oko četiri-pet sati", rekao je Kompalić.
Fertirigaciju rade preko sistema kap po kap, sa filterima. Preko venturi sistema ubacuju prihranu.
"Pošto se bavimo stočarstvom, njive đubrimo stajnjakom i to je nezamenljivo. Tu su i mikro i makro elementi, kao i organska materija da popravi strukturu zemljišta. Bacamo ga 50 tona po jutru."
Sa navodnjavanjem rade i fertirigaciju vodotopivim đubrivima, pa samim tim ubacuju sve što je potrebno u određenim periodima razvoja biljke. Kako kaže, treba da se zna šta lubenica mora da dobije u vreme intenzivnog porasta, šta u vreme cvetanja, formiranja ploda i sazrevanja.
"Tu je još jedna prednost sistema kap po kap, jer se može direktno u sistem ubaciti đubrivo. Što bi se reklo, direktno u venu", kaže ovaj proizvođač i naglašava da je navodnjavanje siguran put do odličnih prinosa.
"Svedoci smo da se poslednjih godina vreme menja i imamo sve sušnija i toplija leta, pa se bez navodnjavanje ne može. Ono utiče na povećanje prinosa, povećanje ploda - dobijamo krupnoću, veći rod lubenice", zaključuje on.
Ukoliko i vi razmišljate da navodnjavate svoje parcele, za sve konsultacije na raspolaganju vam je produkt menadžer kompanije Pipelife Serbia Ivica Aleksandrov. Pozovite ga na broj telefona 060 039 01 23.
Naslovna fotografija: AK grafika
Foto prilog
Tagovi
Autor
Partner
Subotički put 57,
24420 Kanjiža,
Srbija
tel: +381600390123,
e-mail: ivica.aleksandrov@wienerberger.com
web: https://www.pipelife.rs/agrikultura.html