Oprez - sledi važan period u zaštiti krompira

Usevi krompira na području Srbije nalaze se u različitim fazama razvoja, u zavisnosti od vremena sadnje, dužine vegetacionog perioda i nadmorske visine. 

Kod ranog sortimenta u toku je vađenje ili se ono očekuje, a srednjeskasni sortiment (letnja proizvodnja, vađenje početkom avgusta, karakterističan za ravničarske regione) je u fazi početka žućenja cime. Kasni sortiment (jesenji krompir, vađenje u septembru i oktobru, karakterističan za brdska i planinska područja) nalazi se u različitim fazama cvetanja - cima je zelena i u dobroj kondiciji. 

Krompirov moljac ugrožava proizvodnju

Kako upozoravaju iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS), od momenta kada nadzemna masa krompira počne da žuti pa nadalje, do fiziološke zrelosti krompira i njegovog vađenja, štetočina koja može u potpunosti da ugrozi proizvodnju je krompirov moljac (Phthorimaea operculella).

"Na feromonskim klopkama registruju se ulovi ove štetočine, posebno u regionima Leskovca, Čačka (niže nadmorske visine), Jagodine, Kuršumlije, Loznice, Šapca, Novog Pazara, Negotina, Zaječara, Novog Sada", upozorava PIS.

Napominju da je sada veoma važno preduzeti sve raspoložive mere kontrole ove štetočine. 

Koje mere preduzeti?

Kod ranog sortimenta gde je vađenje u toku ili se uskoro očekuje, preporučuju se sledeće mere:

• Što pre vađenje i skladištenje krtola, odmah nakon propadanja cime. Nikako ne treba ostavljati izoran krompir na parceli tokom noći ili izvađen u dvorištima, jer su na taj način krtole direktno izložene napadu moljca;
• Nakon vađenja, treba ga čuvati u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°C);
• Skladišta bi trebalo da na svim otvorima budu obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca;
• Prilikom unošenja krtola u skladište može se primeniti biološki insekticid na bazi azadirahtina.

Kod srednjeg sortimenta (gde je otpočelo žućenje cime), preporučuje se održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i prodor ženki moljca do krtola gde polažu jaja. U gore navedenim ugroženim regionima gde se registruju i najveće brojnosti primeniti insekticide na bazi aktivnih materija:

• cipermetrin 0,3 l/ha (karenca 14 dana); 
• lambda-cihalotrin 0,2-0,25 l/ha (7 dana);
• deltametrin 0,3 l/ha (karenca 7 dana);
• hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin 0,3 l/ha (14 dana);
• cijantraniliprol u količini 0,1-0,125 l/ha (karenca 14 dana); 
• metaflumizon u količini 0,2-0,25 l/ha (karenca 14 dana).

Kod kasnog sortimenta (gde je cima zelena i u dobroj kondiciji), kod kojeg je potrebno očuvati lisnu masu koja ishranjuje krtole, predlaže se nastavak zaštite od patogena - prouzrokovača plamenjače i crne pegavosti krompira. Preporuka je primena nekog od fungicida na bazi aktivne materije:

• propamokarb-hidrohlorid+fluazinam u količini 2 l/ha ili
• propamokarb-hidrohlorid+fluopikolid u količini 1,2-1,6 l/ha ili
• propamokarb-hidrohlorid+dimetomorf u količini 2 l/ha ili
• propamokarb-hidrohlorid+cimoksanil u količini 2,5 l/ha ili
• oksatiapiprolin+amisulbrom u količini 0,25 l/ha ili
• mandipropamid+difenokonazol u količini 0,4-0,6 l/ha ili
• ametoktradin+dimetomorf u količini 0,8 l/ha ili
• mandipropamid+cimoksanil u količini 0,6 l/ha.

Iz PIS-a upozoravaju da je od vikenda u najavi talas tropskih temperatura i odsustva padavina koji će se u proizvodnji krompira odraziti na sledeće:

• ubrzani razvoj krompirovog moljca i podizanje njegove brojnosti;
• ubrzano propadanje cime i narušavanje bankova - veći rizik od napada krompirovog moljca;
• u uslovima tropskih temperatura efikasnost insekticida se smanjuje, pa tretmane treba pozicionirati u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima.

Kako smo ranije pisali, ova štetočina pričinjava štete kako u polju, tako i u skladištu. Leptir je smeđožute boje raspona krila 10 do 15 mm. Gusenica je beličasta dužine do 12 mm. Razvija se na krompiru, a šteti i drugim biljkama iz porodice Solanacea.