Pokazatelji kvalitetnog rasada, kada (ne)kaliti?

Osnovni cilj većine savremenih komercijalnih povrtara je proizvodnja koja u najkraćem roku zadovoljava standarde kvaliteta za tržište. Pa se tako zbog velike potražnje za visoko kvalitetnim rasadom, proizvodnja obavlja u kontrolisanim uslovima savremenih objekata zaštićenog prostora. 

Kako prepoznati dobar rasad?

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Đorđe Moravčević ističe da svaka povrtarska proizvodnja zahteva specifične uslove za proizvodnju rasada od kojih su najvažniji: temperatura vazduha, supstrat, veličina kontejnera, vreme i količina primene đubriva i navodnjavanja, starost biljaka kao i vazdušni režim u objektima u kojima se obavlja proizvodnja.

Kaže, specifični zahtevi potrošača su oni koji na kraju definišu kvalitet rasada koji treba da je zelen, kompaktan, čvrstog stabla, bez oštećenja od bolesti i štetočina, sa dobro razvijenim korenovim sistemom.

"Zbog toga je cilj u proizvodnji rasada da se proizvedu biljke koje će izdržati fizički stres prouzrokovan manipulacijom prilikom transporta i presađivanja, zatim koje će se prilagoditi novim uslovima uspevanja, brzo ukoreniti i nastaviti rast nakon presađivanja, ali i dati dobre prinose bez smanjenja ili kašnjenja ranog ili ukupnog prinosa", napominje Moravčević i dodaje da su morfološki pokazatelji kvalitetnog - debelo stablo, debeli i tamno zeleni listovi kao i veliki broj belih korenova.

Rast korena i stabla treba biti u ravnoteži

Kako dalje ističe naš sagovornik, starost zavisi od vrste, pa tako rasad paradajza koji je mlađi od pet do šest nedelja nije otporan na vetar, niske temperature i nedostatak vlage u zemljištu, dok onaj mlađi od tri do četiri nedelje može da smanji troškove prilikom proizvodnje, ali takođe, može da bude oštećen pri vađenju iz kontejnera što će dovesti do produženog perioda adaptacije na otvorenom polju. Takođe naglašava da rast korena i stabla treba biti u ravnoteži, jer svaki poremećaj ovog odnosa može dovesti do ozbiljnih promena u rastu i razviću biljke.

"Ono što takođe utiče na kvalitet rasada je svakako supstrat koji treba da bude sterilan, lagan i rastresit, koji će da obezbedi povoljne uslove za formiranje korenovog sistema, optimalnu pH vrednost, dovoljnu količinu pristupačnog hraniva, ali i mora biti bez ostatka herbicida i korova. Najbolji kvalitet biljaka i paprike se postiže pri upotrebi smeše tresetnog supstrata sa zeolitom", naglašava Moravčević.

Važan segment u rasadničkoj proizvodnji je svakako prihrana i navodnjavanje, pa se u te svrhe uglavnom koriste vodotopiva đubriva i dodaju jednom nedeljno kako bi se zadovoljile potrebe mladih biljaka. Takođe, treba spomenuti i kaljenje koje počinje sedam do 14 dana pre rasađivanja. Jedan od načina je snižavanje temperature u zaštičenom prostoru i to provetravanjem.

"Ventilacija povećava kretanje vazduha što pomaže jačanju biljaka. Međutim, ne bi trebalo da temperatura bude ispod deset stepeni za vrste koje su osetljive na niže temperature kao što su paradajz i lubenica. Kaljenje se vrši i smanjivanjem količine vode, ali tako da to ne utiče na biljke. Važno je istaći da rasad koji nije prošao proces kaljenja, kaliće se na mestu gde je rasađen", kaže naš sagovornik i dodaje da će to trajati dve nedelje i za to vreme će biljka biti pod stresom, što znači da je tada podložna napadu bolesti i štetočina.

"Nije ga potrebno kaliti ukoliko je imao ujednačenu dinamiku rasta, ako je proizveden u uslovima dobre osvetljenosti, ako je zalivan i prihranjivan na odgovarajući način i ako se rasađuje u plastenike gde se mikroklimatski uslovi mogu kontrolisati."

Nema pikiranje, već direktno rasađuje

S obzirom da je okolina Leskovca poznata po povrtarskoj prozvodnji kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru, proizvođači u ovom kraju uveliko počinju sa rasađivanjem paradajza i paprika na stalnom mestu. Povrtar iz leskovačkog sela Čekmin Miroslav Stanković gaji povrće na oko dva i po hektara površine, od toga najviše papriku, čije je seme posejano krajem marta meseca.

Kako se pikiraju sadnice?

"Za setvu koristim isključivo domaće seme koje ostavljam svake godine. Setva se obavlja u kontejnerima, nema pikiranja, već se paprika direktno rasađuje na otvoreno polje, oko 60 000 biljaka. Što se tiče primene pesticida u rasadniku, papriku tretiram isključivo fungicidom na bazi bakra i to dva puta. Do sada nisam imao problema sa bolestima", ističe Stanković i dodaje da pre rasađivanja radi obradu zemljišta, đubrenje NPK đubrivima, potom freziranje, da bi na kraju, tri do pet dana pre rasađivanja paprike, zemljište tretirao herbicidom na bazi pendimentalina.

Prema Stankovićevim rečima, pored paprike, na otvorenom polju gaji i krompir, celer, praziluk I karfiol. Ne ide na kvantašku pijacu s obzirom da potrošači dolaze na kućnu adresu.

Važan stalni nadzor

U leskovačkom selu Mrštane povrtar Goran Prokopović proizvodi paradajz u zaštićenom prostoru čije seme je posejano oko 20. januara u toplim lejama. U tri plastenika dužine oko 50 metara nalaze se oko 3.500 strukova paradajza sorte Runner F1.

"Proizvodnja povrća je porodični posao kojim se bavimo decenijama. Posao je veliki, ali uz rad i trud, stalnu prisutnost i posvećenost uspeh je zagarantovan. S obzirom da se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru neophodno je kontrolisati sve uslove koji u njemu vladaju. Kasni mraz ove godine primorao nas je da biljke pokrijemo sa čak tri sloja agrilnog materijala, jer je paradajz toploljubiva vrsta koja ne podnosi niske temperature", kaže Prokopović i dodaje da uz stalni nadzor, nije došlo do oštećenja na biljkama.

"Takođe bih naglasio prisutnost bele leptiraste vaši i tripsa, ali to svakako rešavamo redovnom primenom insekticida", kaže leskovački povrtar i dodaje da pored paradajza u zaštićenom prostoru gaji i krastavac, a robu plasira na kvantaškim pijacama u Leskovcu, ponekad i u Beogradu.