Povrtarstvo 2020: Problemi zbog bolesti, ali i niske cene pojedinih kultura

Ova godina za povrtare bila je raznolika, a prema rečima onih sa kojima smo razgovarali na razvoj kultura uticale su vremenske prilike, ali i agrotehnika. Cena je nekima bila dobra, dok drugi ne mogu da kažu da su uspeli da zarade dovoljno.

Predsednik Udruženja "Napredak" iz Drenovca kod Paraćina Saša Simić kaže da i on i članovi tog udruženja mogu da se pohvale kvalitetom paprike, ali da je prinos bio znatno umanjen zbog vremenskih uslova i pojave bolesti.

Paprika: Ove godine slabi prinosi, ali je cena dobra

"Godina je bila specifična po pitanju svega, najviše smo imali problema sa bakteriozom i virozom. To je dosta uticalo na prinos, umanjilo ga je za oko 30 odsto. Evo, ja inače imam 22 do 23 tone, sada sam imao 17,5 tona. Struk inače ima 12 do 15 paprika, sada je bilo sedam, osam, negde i pet, a ponegde nijednu nismo imali", objašnjava Simić.

Cenom je, pak, bio zadovoljan. Ceo rod prodao je otkupljivaču u Smederevskoj Palanci i to za 90 dinara po kilogramu.

"Brat i ja zajedno prodajemo godinama istom čoveku. Na pijaci je bila 100, 110 dinara, ali ni ova naša nije loša. Dobro smo prošli. To nam je bolja opcija od stajanja na pijaci svakog dana i rizika da li će se prodati ili ne."

Luka manje nego prošle godine

Sa bolestima je bilo problema i kada je u pitanju luk, dodaje proizvođač Siniša Arsić iz Siriga, a kiša i loše vreme nisu mu dozvolili da na vreme uđe u njivu i spreči dalje širenje. To je uticalo na manji prinos.

"Imam luk na površini od 12,5 jutara. Rodilo je oko 45 tona po jutru, nije loše, ali je manje nego prošle godine. Onaj rizičan, prezimljavajući sam odmah prodao, svih 120 tona je otišlo u Albaniju za 10 do 15 evrocenti po kilogramu. U odnosu na kvalitet, to je dobra zarada", navodi Arsić dodajući da je ostatak trenutno na lageru i čeka februar mesec.

Kupus - ili kupcu ili na otpad?

Za razliku od luka, sezona 2020. išla je na ruku kupusu, međutim ne i potražnja. Trenutno na čekanju u njegovom domaćinstvu stoji 250 tona ove biljke.

"Imam kupce u Hrvatskoj kojima je trebalo većinu da prodam, ali malo mi je 15 dinara po kilogramu koliko nude, a takođe je i izvozni PDV visok i dok sve platim, ne vidim svoju računicu tu. Ovde me niko ne zove, probao sam i za 10 dinara da prodam, ali nisam uspeo. Sačekaću da prođe Nova godina, pa ću videti da li će ići na otpad ili ću uspeti", kaže Arsić napominjući da je kvalitetom prezadovoljan. Prinos se kreće od 41 do 42 tone po jutru.

Prinos krompira prosečno 15 tona po hektaru

Potražnja je manja i za krompirom, navodi savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS Užice Ljubodrag Pantelić. U Zlatiborskom okrugu ove godine je, kaže, pod krompirom bilo 3.240 hektara, a rodilo je u proseku oko 15 tona po hektaru.

"Ima parcela i sa prinosom od 50 tona po hektaru, ali je prosek 15. Tako dobar rod ostvaren je na parcelama na kojima je primenjena puna agrotehnika, a na tim istim njivama uočena je manja pojava bolesti za razliku od onih koje nisu bile pravovremeno i adekvatno zaštićene", objašnjava Pantelić.

Krompir: Rod dobar, ali cena svega 12 dinara

Problem, dodaje, predstavljaju ciklične cene na tržištu ove kulture. Trenutno se prodaje za 12 do 15 dinara po kilogramu što je, smatra, vrlo malo.

"Prošle godine to je išlo i do 40 dinara. Restorani sada ne kupuju kao ranije zbog smanjenog obima posla izazvanog pandemijom korona virusa, pa je i to uticalo na manju potražnju i na takvu cenu."

Proizvodnja paradajza se ipak isplati

Ali, dobrom zaradom mogu da se pohvale proizvođači paradajza. Jelena Stanković iz Beograda i njen suprug Dragan Stanimirović uzgajaju šljivar koji je najpogodniji za zimnicu, te su ga tako i prodavali - u gajbama od 30 do 150 kg i to za 40 do 60 dinara po kilogramu, što je više u odnosu na prošlu sezonu. Međutim, manji rod je slika i na njihovoj parceli.

"Razlog su česte kiše i najezda smrdibuba (posebno agresivna i otporna Nezara viridula). Odlučili smo se pre dve godine za šljivar jer je otporniji na bolesti, rodniji je, bolje podnosi sušu, sadi se bez potpore, a mi ne koristimo ni folije. Rodi prosečno pet kilograma po struku, što je sasvim u redu. Na imanju porodice mog supruga ima i big bifa za plastenik i bobkata koji je na otvorenom", navodi Stankovićeva i dodaje da su se pokazala veoma dobro, a cena je za ovaj drugi bila prosečna - 80 dinara za kilogram, pa se, na kraju, proizvodnja isplati.

Priprema zimnice: Kupovina ili kuvanje paradajza?

"Zarada može biti veća ako zaokružimo ceo ciklus i napravimo gotov proizvod i o tome intenzivno razmišljamo."