Sitan trešnjoliki paradajz - čeri omiljen je zbog svog ukusa, pored estetske strane ima mnogo korisnih svojstava, bogat je vitaminima i mineralima, a gaji se kao i običan paradajz.
Čeri ima plod veličine krupnije trešnje, najčešće je crvene boje ali gaji se i žuti, narandžasti, ređe bordo i crni. Gaji se kao i običan paradajz setvom semena krajem zime u zaštićenom prostoru sa grejanjem, kasnije pikiranjem i rasađivanjem na otvorenom tek kada prođu opasnosti od kasnijih mrazeva, od kraja aprila ili početkom maja meseca. Proizvođači kažu da je najbolji rasad sa šest do osam listova koji ima vidljiv zametak cveta.
Ukoliko se gaji na otvorenom njegov rast i razvoj zavisiće od temperature, količine vode i prihrane. Ukoliko su nakon sadnje temperature oko 10 stepeni ili niže doći će do zaustavljanja rasta i žućenja listova. Čeriju odgovaraju dnevne temperature od 20 do 25 stepeni, a noćne 13 do 17, uz optimalnu vlažnost vazduha. U plastenicima može da se gaji tokom cele godine, naravno pod uslovom da se ti objekti greju. U svakom slučaju, ovaj paradajz zahteva svetlost, toplotu, redovno zalivanje i prihranjivanje.
Stabljike čerija mogu visoko da narastu te ih je neophodno obezbediti drvenom potporom za svaku biljku ili između biljaka postaviti dva ili tri reda žice, na koju se biljke vežu vezivom koje se postepeno zavija oko biljke te se tako obezbeđuje stabilnost. Cvetovi čerija su sitni i žuti, a oblik ploda može biti okrugao, jajast, duguljast težine 10 do 15 gr, dok su nešto krupniji mase do 30 gr.
Ukoliko ima optimalne uslove za rast i razvoj brzo će napredovati i doći će do pojave zaperaka koje treba odstraniti kako bujan vegetativni rast ne bi uticao na smanjeno zametanje i krupnoću plodova.
Čeri paradajz se bere pojedinačno, a često se beru i celi grozdovi na kojima mogu da budu plodovi različitog stepena zrelosti. Nedovoljno zreli plodovi najčešće dozrevaju nakon berbe ukoliko je adekvatna temperatura.
Ovih dana uveliko čeri paradajz bere Vladimir Ciganjik iz Pivnica koji se proizvodnjom povrća i to organskom bavi već šest godina. Kako nam je ispričao u plasteniku sam proizvodi rasad, seje domaće seme, a kada mlade biljke narastu četiri do pet centimetra praktikuje pikiranje, a najčešće oko 10. aprila rasađivanje i to u plasteniku.
"Proizvodnja čeri paradajza je veoma jednostavna, ovo je organska proizvodnja i ja ne koristim nikakava sredstva za zaštitu. Jednostavno redovno ga okopavamo, zalivanje se podrazumeva", kaže naš sagovornik i objašnjava kako u zatvorenom prostoru ima sve uslove za rast i razvoj.
Ne zavisi od padavina, visoke temperature mu ne predstavljaju opasnost obzirom da ima mrežu za senčenje. Redovno skida zaperke i ostavlja jednu ili dve cvetne grane. Plodovi su ove godine jajasti, a prošle godine gajio je čeri okruglog ploda.
"Berbu smo počeli polovinom juna i praktikujemo da beremo dva puta nedeljno utorkom i četvrtkom da se prilagodimo kupcima, obzirom da imamo sigurnu prodaju, pre svega markete", rekao nam je pivnički povrtar i dodaje da je rod dobar, kvalitet odličan, plodovi su ukusni, slatki, a nakon branja mogu da stoje i do dve nedelje, a da ne izgube na kvalitetu.
Vladimir Ciganjik kaže da na nedeljnom nivou ubere oko 100 kilograma, berba obično traje do oktobra, a cena mu je obzirom da je u pitanju organska proizvodnja viša u odnosu na običan paradajz.
Dodajmo na kraju, da ovaj mali plod ima visok sadržaj organskih kiselina, ugljenih hidrata, vlakana, vitamina i minerala. Intenzivan i prijatan ukus kao i oblik ovog minijaturnog paradajza često je inspiracija mogim kuvarima koji ga rado koriste u pripremama različitih salata, pasta, ali i kao dekoraciju različitih jela.
Poznato je da se za sada proizvođači odlučiju za manje površine, naročito ukoliko je proizvodnja vezana za poznatog kupca. Međutim, po nekoliko razgranatih biljaka možemo videti u dvorištima i baštama ali veoma često u većim saksijama na osunčanim terasama.
Tagovi
Autorka
