Crni paradajz gajim već nekoliko godina, to je stara sorta paradajza koja se retko još po negde može naći, kaže Slađana Ćatić iz Masloševa kod Topole.
Sezona pripreme zimnice polako se zahuktava, a povrće koje je zasigurno obavezan sastojak brojnih vrsta zimnica je paradajz. Svrstava se u povrtarske biljke i veoma je rasprostranjeno kod nas, pa gotovo da nema bašte u kojoj se ne uzgaja. Najzastupljeniji je crveni paradajz koji u sebi sadrži likopen - crveni pigment, ali pored crvenog postoji žuti i crni, piše Toppress.
"Crni paradajz gajim već nekoliko godina, to je stara sorta paradajza koja se retko još po negde može naći. Kada se raseče i proba isti je kao i ovaj crveni paradajz, čak je možda i slađi. Ljudi se šale kad vide, pa kažu, to je plavi patlidžan samo zakržljao, ali nije, to je stara sorta paradajza koja se vrlo retko gaji", kaže za ovaj medij Slađana Ćatić iz Masloševa kod Topole.
"Malo je sitniji plod nego kod crvenog paradajza, ali da je zalivan redovno možda bi bio krupniji, mi ne koristimo hemiju pa ga ja berem i jedem u bašti. Meso mu je crveno, a pokožica crna dok ne sazri, a kad je zreo onda pocrveni ali zadrži na sklonitim mestima od sunca crnu boju."
U selu Lipovac Radovanovići pored crvenog gaje i žuti paradajz. Stara sorta koja se nekada uzgajala sačuvana je na ovom imanju sve do danas.
"Žuti paradajz se kod nas redovno seje podjednako kao i crveni. Dekorativan je i jako je lep kada se pomeša u salati sa crvenim. On se razlikuje samo po boji od običnog crvenog paradajza, jer je ukus isti kao što ga ima paradajz, ukoliko se duže zadrži na suncu odnosno na biljci može biti za nijansu slađi. Otporan je na bolesti pa ga rado preporučujem za organsku proizvodnju", rekla je Mirjana Radovanović iz sela Lipovac.
Inače u svetu je zastupljeno preko 400 različitih vrsta paradajza, od toga u Srbiji se proizvodi oko 50.
Tagovi
Autorka
