• Uzgoj paprike
  • 19.02.2020. 08:00

Proizvodnja paprike - iz rasada ili direktnom setvom?

Paprika najbolje uspeva iz rasada, ali mnogi veći povrtari je gaje i direktnom setvom u zemljište. Proizvodnja direktnom setvom je jeftinija, biljke su otpornije na bolesti i štetočine, ali postoji rizik od ranih jesenjih mrazeva, ističe Ivo Đinović.

Foto: Danijela Plavšić
  • 1.791
  • 89
  • 0

Paprika najbolje uspeva na zemljištima na kojima više godina nisu gajene biljke iz njene porodice; paradajz, krompir, plavi patlidžan, krastavac. Najbolje uspeva u ratarskom plodoredu, posle žitarica (strnina), u uslovima navodnjavanja.

Radovi počinju sa ljuštenjem strnjišta, đubrenjem organskim (npr. 50-60 t/ha goveđeg stajnjaka) i mineralnim đubrivima; fosforom i kalijumom (50-60 kg čistih hraniva po hektaru), jesenjim oranjem na 25-35 cm dubine, preoravanjem na 20-25 cm u proleće, a onda i nastavljaju predsetvenim đubrenjem sa oko 500 kg/ha NPK 15:15:15, predsetvenom pripremom i rasađivanjem u maju, kada rasad dostigne starost od  45-50 dana. Pre sadnje može se koristiti herbicid treflan (1,5-2 lit/ha, sa inkorporacijom nekoliko dana pre sadnje).

"Što više berbi, to je veći ukupni prinos"

Postoje mnogobrojne sorte paprike razvrstane prema tipu ploda na feferone, šipke, trešnjolike, turšijare, kapije, babure i polubabure, rotunde ili paradajz paprike, te njihove hibride koji su nalik na oba roditelja, na jednog više na drugog manje.

Veća kontrola uvoza paradajza i paprike na graničnim prelazima

Najviše se gaje ajvaruše, nekada kurtovska kapija, a u poslednjoj deceniji slonovo uvo i druge u tom tipu (palanačko čudo i amfora). Mogu da daju prinose oko 60 t/ha. Pravilo u dobijanju visokih prinosa je 'što više berbi, to veći ukupni prinos'.

U plastenicima se najviše gaje šipke. Sa oko 20 berbi može da se ubere i po 100 plodova po biljci. U tunelu treba gajiti papriku uz kanap, na jedno ili dva stabla, sa orezivanjem bočnih grana u samom začetku.

Kad su plodovi potpuno zreli, tad je paprika i najljuća

Profesor dr Ivo Đinović kaže da sve sorte paprike sadrže alkaloid kapsaicin od koga potiče ljutina plodova, kao i cele biljke. Postoji američka skala ljutine sa "skovil" jedinicama od jedan do 100. Prvih 20 se smatraju za slatke, jer čulo ukusa čoveka ne oseća tako niske sadržaje kapsaicina kao ljutinu, pa prevladava sladak ukus.

"Iznad toga su sve ljuće i ljuće, a pri vrhu skale gotovo toksične. Sadržaj ljutih materija u plodu jedne iste sorte mnogo varira u zavisnosti od starosti (zrelosti) i uslova uspevanja. Mladi plodovi su slabo ljuti, a sa zrenjem se kapsaicin postepeno nagomilava u perikarpu (mesu) i, pogotovu, placentama, u narodu poznatim kao 'konci' u plodu. Potpuno, botanički, zreli plodovi, u vreme kada je u njima zrelo i seme, su najljući", objašnjava dr Đinović.

Proizvodnja čili papričica na jugu Srbije ima dobru proizvodnu šansu

Takođe, klimatski uslovi deluju na manje ili veće nakupljanje ljutine u plodu. Tako ljute paprike negovane preko zime ili ranog proleća u staklenicima ili plastenicima sadrže manje ljutine od plodova iste sorte gajene na polju preko leta, što znači da visoke temperature i intenzitet svetlosti imaju jak uticaj na stvaranje kapsaicina u biljci. Preko zime su plodovi blago ljuti, a preko leta 'otrov'!

Tri kilograma začinske paprike po hektaru

Paprika se može proizvoditi iz rasada i direktnom setvom. Direktnom setvom se najviše proizvodi takozvana začinska paprika u Vojvodini. Upotrebljavaju se sorte selekcionsane za tu namenu. Plodovi su im sitni, sa tankim mesom i visokim sadržajem suvih materija. Kao mladi imaju zelenu, a kao zreli tamno crvenu boju. Osnovno svojstvo ovih sorti je bogatstvo crvenom bojenom materijom koja se naziva kapsantin.

Što je boja mladih plodova paprike tamnije zelena, to je sadržaj kapsantina u botanički zrelim veći. Takva je npr. sorta horgoška slatka, koja ima nekoliko varijacija označenih kao HS-1, HS-2.

Za setvu jednog hektara troši se oko tri kilograma semena. Setva se obavlja u aprilu. Paprika se seje na dubinu od 1,5 do dva centimetra, sa oko 20-25 semenki po dužnom metru i međurednim rastojanjem od 50 cm.

Kako se proizvodi rasad paprike?

Postoji više načina gajenja rasada, gustom setvom u sandučiće i pikiranjem u toploj leji, setvom u toploj leji bez pikiranja, setvom u hladnoj leji u tunelima odakle se rasad čupa i rasađuje u drugoj polovini maja i setvom u kontejnere za dobijanje rasada sa busenom koji se lako prima i daje najbolje rezultate.

Za hektar paprike iz rasada potrebno oko jedan kilogram semena (Foto: Zlatko Markovinović)

"Kontejneri su neophodni u ranoj proizvodnji za gajenje paprike u zaštićenom prostoru. Ovo je naročito važno kada se paprika gaji na foliji, jer ukoliko je rasad tanak i čupan, polegne po foliji na zemlji i prži se na suncu kao 'jaje na tiganju'. U tom slučaju treba da se oko rasada naspe šaka sitne zemlje, da biljka legne na nju, a ona je mnogo hladnija od folije na suncu", ističe profesor Đinović.

Za hektar paprike iz rasada potrbno je oko jedan kilogram semena i minimum 100 m/kv leja u kojima će biti oko 900 dobrih biljaka po m/kv. U gramu semena ima od 100-140 semenki. Seje se na dubinu od jednog do 1,5 cm i zaliva vodom sa rastvorom fungicida kao što su cineb ili previkur. Bolesti poleganja rasada se sprečavaju preventivnom zaštitom, jer sve može da bude kasno ukoliko se pojavi masovno propadanje usled gljivičnih infekcija.

Zašto je potrebno kaljenje rasada?

Pre iznošenja na polje rasad paprike treba da se 'kali', odnosno otkrije i bar nedelju dana izloži prirodnim uslovima kao što su direktna sunčeva svetlost, hladne noći, kiša, vetar i sve ono što biljke očekuje tokom života na stalnom mestu, na otvorenom polju. U protivnom, stablo mladih biljaka može da 'izgori' na suncu, obično sa južne strane, mrtvo tkivo odrveni i ne raste, usled čega se stablo krivi, a često i trune na oštećenom delu koji je napadnut od saprofita. Ako se sadi u zaštićenom prostoru, kaljenje nije potrebno.

Seme za rasad posejte na vreme

"Ako se sadnja obavlja ručno, bolje je iskopati jamiće, zaliti ih i onda saditi, u blato, nego sadiljkom, kada žile dobijaju neprirodan položaj. Posle sadnje obavezno je zalivanje, kako bi se uspostavio bolji kontakt korena sa zemljištem. Sa mladim biljkama treba da se postupa nežno, kako bi se izbegla oštećenja na stablu, lišću i korenu. Klasična sadnja se obavlja na 50 x 25 cm, po jedna biljka, a dubina sadnje, do kotiledona“.

Redovno navodnjavanje od presudnog značaja

Prvo prihranjivanje obavlja se pred početak cvetanja, a drugo pre sklapanja redova, oba sa oko 200 kg/ha KAN-a. Đubriva se rasturaju po sredini između redova, potom obavi okopavanje ili prašenje mašinama, a onda izvede navodnjavanje, kako bi se hraniva rastvorila i postala pristupačna. Pri međurednoj kultivaciji mašinama, treba ostaviti zaštitnu zonu po pet centimetra oko biljke sa obe strane. Redovno navodnjavanje je od presudnog značaja u dobijanju visokih prnosa. U našim klimatskim uslovima izvodi se 10 -12 navodnjavanja sa 20 - 25 lit/m2.

Najpre štititi bakarnim preparatima

Dobro hranjene biljke koje ne pate od stresova kakvi su suša, niske i visoke temperature, previše vlage, nedovoljno osvetljenje i slično, prirodno su otporne na bolesti te je njihova zaštita svedena na najmanju meru. Ona se na polju sprovodi bakarnim preparatima, ubrzo po prijemu, kako bi se sprečila pojava bakterijske pegavosti i opadanja donjeg lišća. Kasnije se prska i protiv lisnih vaši i pamukove sovice ili kukuruznog plamenca, ako se ukaže potreba.  Zbog toga je dobro oko njive sa paprikom posejati kukuruz šećerac, da privuče pažnju plamenca na sebe.


Tagovi

Uzgoj paprike Rasad paprike ajvaruše Bakarna sredstva Setva iz semena Uzgoj ljute paprike Uzgoj začinske paprike Kaljenje rasada


Autor

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.