• Uzgoj salate
  • 30.08.2021. 12:00

Proizvodnja salate u staklenicima i plastenicima - u zemljištu i supstratu

Da bismo salatu brali početkom decembra u zaštićenom prostoru, potrebno je setvu obaviti oko 20. oktobra, a rasad presaditi do mesec dana posle. Ali, i pre toga treba obaviti niz radnji.

Foto: Depositphotos/Chretien
  • 207
  • 10
  • 0

Salata (Lactuca sativa L.) se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima i plastenicima koji su namenjeni proizvodnji kultura poput paradajza, krastavca, paprike i drugo. Relativno kratke vegetacije (55-65 dana) vrlo često se uzgaja u dva i više turnusa. To je naročito važno za racionalizaciju proizvodnog prostora, radne snage i drugo. 

Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću, vrlo uspešno se može proizvesti u zimskom razdoblju. U našim krajevima najčešće se uzgaja kao pretkultura ostalim povrtarskim kulturama, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno prilagoditi za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate.

Ona se vrlo uspešno može proizvesti i u hidroponu i NFT tehnologijom o čemu će na Agroklubu uskoro biti više reči. 

Priprema zemljišta

Najbolje uspeva na plodnom i rastresitom zemljištu, bogatom organskim materijama. U zaštićenim prostorima samo u prvoj godini zasnivanja proizvodnje govorimo više ili manje o zemljištu, a svake sledeće godine unosom novih kondicionera, organskog ili biljnog materijala stvaramo mešavinu zemljišta i supstrata. 

Stoga, upravo salata ima velike potrebe za što bolje pripremljenom zemljom na dubini do 25 cm. Treba znati da je ova biljka vrlo osetljiva na visoku koncentraciju soli i kiselost tla pa su optimalne vrednosti pH tla za ovo povrće su 6.0-7. 

Vrlo je osetljiva na visoku koncentraciju soli i kiselost zemljišta

Zemljište se obrađuje na dubinu 20-25 cm, a mineralna đubriva ne treba zaoravati jer se korenov sistem salate razvije dosta plitko pa se usled čestih zalivanja mineralna hraniva lako isperu do potrebne dubine. Kako je u zaštićenom prostoru uglavnom kvalitetan supstrat, obrada zemljišta ne predstavlja veliki problem. Na mestima gde je došlo do njegovog zbijanja prilikom uzgoja prethodne kulture, obavezna je mera podrivanje sa specijalnim mašinama - podrivačem. Ona omogućava rastresitost i prozračnost do 35-40 cm dubine.

Đubrenje

Kao i za ostale kulture tako i za salatu pre bilo kakvog đubrenja treba obaviti analizu zemljišta kao i po preporuci pođubriti i prihraniti. Uobičajeno đubrenje za zemlju pri pH 6.5 i 3-4 odsto humusa bi trebalo da bude sledeća: pred sadnju u zemljište se unesu umerene količine 80-100 g N, 50-70 g P2O5, 120-140 g K2O na 10 m2 uz organsko đubrenje tri do pet kilograma po metru kvadratnom.  

Često prihranjivanje kalijumom nije potrebno jer se kod nas u zaštićenim prostorima najčešće salata sadi posle paradajza, krastavaca i paprike pod koje se unosi velika količina stajskog đubriva i kalijuma. Kod đubrenja sa azotnim đubrivima treba biti oprezan jer ova biljna kultura ima kratku vegetaciju, a zbog velike količine i viška nitrata u zemljištu može doći do usvajanja i akumuliranja istih u biljci čak do 5.000 mg/kg sveže materije (Ćustić, 2002.). 

Primer: đubrenje za očekivani prinos 45 t/ha sistemom kap po kap. Sklop je 100.000 biljaka/ha. Vreme uzgoja od setve do berbe je 80 dana u zaštićenom prostoru sa 30-40 blago oblačnih dana.

Tablica 1: Đubrenje i prihrana salate sistemom kap po kap 

Vreme uzgoja
Dani

(kg/ha/dan)

N

P2O5

K2O

1-10

0.15

0.00

0.24

11-20

0.45

0.23

0.60

21-30

3.00

1.15

6.14

31-40

3.40

1.37.

9.40

41-50

2.20

1.26

9.88

51-60

1.80

1.03

3.85

61-70

-

-

-

71-80

-

-

-

Ukupno (kg/ha)

170

50.39

301.15

Setva, sadnja i nega zasada

Da bismo salatu brali početkom decembra u zaštićenom prostoru, potrebno je setvu obaviti oko 20. oktobra, a rasad presaditi do mesec dana posle. Kako ova kultura ima dosta kratko vreme vegetacije, može se očekivati početak berbe, oko 10. decembra, što posebno zavisi od sunčanog ili oblačnog vremena. Berba se uglavnom obavlja kroz pet do 10 dana. 

Iz navedenog je vidljivo da se rokovi setve najčešće prilagođavaju željenim rokovima sadnje, odnosno berbe pretkulture, a da se istovremeno ne ugrozi pravovremenost ostalih kultura koje dolaze iza proizvodnog ciklusa salate. 

U savremenoj stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji rasad se uzgaja u specijalno pripremljenim presovanim tresetnim kockama veličine tri do četiri centimetara. Setva se obavlja piliranim semenom pomoću specijalne mašine koji ulaže jednu po jednu semenku u svako konusno udubljenje kockice. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom ili vermikulitom dok seme ne počne da niče. 

Mašina za setvu

Uz optimalne uslove rasad je spreman za presađivanje za 20-ak dana. Da bi se postigao navedeni rok sazrevanja sadnica, bitno je da se do nicanja održava temperatura 15-18°C, a posle nicanja 10-12°C. Relativna vlažnost vazduha održava se na 60-70 odsto. 

Na porodičnim gazdinstvima najčešće se seje salata u posebne kontejnere od PVC ili stiropora, različitih veličina, ali najpopularnije je korišćenje onih sa 104 setvena mesta prečnika dva centimetra. Ovaj način uzgoja omogućuje veliku uštedu u potrošnji supstrata.

Presađivanje, ako se radi o ranim sortama, obavlja se na razmak 20-15 cm, dok se posle uglavnom krupnije biljke presađuju na razmak 20-25 cm. Međutim, ako je rasad proizveden u kockama, onda se nakon pripreme zemljišta površina markira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske veličine 4x4 cm. U ovakve jamice spuste se kocke sa zasejanim biljkama. 

Uz optimalne uslove rasad je spreman za presađivanje za 20-ak dana

Važan učesnik u ovoj proizvodnji su temperatura i vlažnost zemljišta. Po sunčanom vremenu treba održavati temperaturu između 12 i 20°C, a ako je oblačno vreme 10-12°C. Noćne temperature treba da budu za 4°C niže od dnevnih. Što se tiče vlažnosti zemljišta, u prvim fazama razvoja treba biti 75-80 odsto maksimalnog vodnog kapaciteta, a u vreme oblikovanja glavica 60-65 odsto. Relativna vlažnost vazduha treba da bude 70-80 odsto. 

Preporučuje se navodnjavanje biljke sistemom orošavanja ili kap po kap. Sadnja salate u zaštićenim prostorima kao i kod proizvodnje na otvorenom može biti na foliji i bez polaganja folije.

Savremeni uzgoj zahteva kvalitetno seme. U zadnjih 20 godina prednost dobija peletirano u odnosu na golo seme. Upotreba peletiranog semena rezultirala je lakšom i preciznijom setvom. Njegova klijavost je preko 95 odsto, zato SP brže klije, niče, i biljke imaju brži porast. Peletiranjem se proširuje optimalan raspon temperatura za klijanje i nicanje. 

Navodnjavanje orošavanjem

Ono ponekad uključuje postupak kojim se seme najpre navlaži, a potom suši sa ciljem da se ubrza proces klijanja i nicanja. Seme bi trebalo kupovati iz velikih komercijalnih serija te dobavljač treba dostaviti postotak klijavosti. Kasna pojava klice nije dobra jer će te biljke zaostajati za drugima. Treba ga zasejati na odgovarajuće razmake kako ne bi došlo do prekomernog izduživanja i da susedne biljke ne stvaraju senu za druge. 

Uzgoj rasada 

Svetlost je potrebna za klijanje pojedinih vrsta semena, ali ne i u slučaju salate. Nakon pojave klice sadnice bi trebalo postaviti u prostor sa dovoljno svetlosti radi sprečavanja naglog izduživanja mladih biljaka. Ako se koristi dodatna rasveta ponekad je potrebno odmicanje mladih biljaka od direktnog izvora toplote koja nastaje od svetlosnih tela. Rasad se uzgaja u zaštićenim prostorima. Često su biljke presađuju u fazi kotiledona, ali to nije preporučivo. Biljke koje su zasejane u čepovima ili kockama kokosa ili kamene vune često se presađuju nakon što su razvile drugi pravi list.

Temperatura vazduha u zaštićenom prostoru se do nicanja održava na 20°C (u razdoblju od tri do pet dana) nakon nicanja temperatura se smanjuje na 10-15°C.

Saveti za uzgoj salate na otvorenom - od setve do berbe 

Sistem za grejanje, aksijalni ventilatori, automatske klimatske stanice, rasveta, krovna ventilacija, sistem toplovodnog grejanja, merni instrumenti (EC, pH, koncentracija CO2), elektromagnetni ventili za regulaciju količine CO2, kontrola vode, energije i hraniva, rasveta, pokretanje senila, mešajući ventili toplovodnog grejanja i ostalo su pod nadzorom te koordinirane u radu pomoću savremene upravljačke jedinice. Osnovu u radu čine merni instrumenti.

Kako u svakom trenutku postoji mogućnost pojave zastoja u radu pojedinih delova, upravljačka jedinica se dopunjava odgovarajućim GSM detektorom mogućih kvarova ili neispravnog rada bilo kojeg elementa u sistemu upravljanja. Trenutni lider na tržištu upravljačkih jedinica je holandski proizvođač Priva Integro.

Optimalni uslovi 

Salata je biljka blage klime. Optimalne temperature u vegetativnoj fazi razvoja za razvoj glavice ili rozete su od 12-20°C. Za klijanje minimalne temperature su od 2-5°C, a optimalne 15-20°C pri kojim ona niče već za tri do pet dana. Temperature iznad 25°C izazivaju sekundarnu dormantnost koja smanjuje klijanje normalno klijavog semena za više 50 odsto (zavisno od kultivara). Iznad 30°C većina kultivara ne niče, a klijanje i nicanje je brže na svetlu. 

Pri temperaturi 15-20°C ona niče već za tri do pet dana

Mlade biljke mogu podneti temperature do -5°C, a dobro ukorenjene sa pet do sedam listova mogu podneti uslove kontinentalne zime. Što je salata bliže tehnološkoj zrelosti to je osetljivija na niske temperature.

Berba i priprema za tržište

Berba se vrši u nekoliko navrata. Glavice se seku kada su postigle određeni oblik, veličinu, čvrstoću, a često berba se obavlja i ranije ako su cene povoljne i ako postoji potražnja na tržištu. Blagim dodirom dlana na vrh glavice određuje se njena zrelost. Kako su glavice gotovo uvek vlažne, vrlo je osetljiva na mehanička oštećenja pa prilikom seče glavice treba biti vrlo pažljiv. 

Seče se odmah iznad prvog lišća u rozeti. Berači okreću glavicom prema dole, obrana se salata slaže u kartonsku ili drvenu ambalažu i prenosi u hladnjače. Ako se održavaju optimalni uslovi za proizvodnju u svim fazama razvoja može se ostvariti oko četiri kilograma po metru kvadratnom. 

Posebno se može postići određena sigurnost navedenog roda do 25 odsto veća ako se u zaštićenim uslovima primenjuje postupak obogaćivanja atmosfere sa CO2 u koncentraciji od 0.2 odsto pri sunčanom vremenu. Uspešno se može očuvati dve do tri nedelje na temperaturi 1-2°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95 odsto. Berba salate obavlja se ručno ili mehanički.


Povezana biljna vrsta

Salata

Salata

Engleski naziv: Lettuce | Latinski naziv: Lactuca sativa L.

Salata pripada porodici glavočika (Compositae). Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih materije i 1.2 % sirovih proteina.... Više [+]

Tagovi

Uzgoj salate Uzgoj salate u plasteniku Uzgoj salate u stakleniku Zaštićeni prostor Đubenje Supstrat Setva Presađivanje Salata


Autorka

prof.dr.sc. Nada Parađiković

Više [+]

Redovni profesor na Fakultetu agrobiotehničkih nauka u Osijeku, u penziji. Područje istraživanja su joj povrtarstvo, cvećarstvo, lekovito, začinsko i aromatično bilje.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je izuzetno polifagna vrsta koja se hrani na oko 250 različitih vrsta biljaka. Kod nas je poznata je kao velika štetočina kukuruza i paprike, a u odsustvu domaćina razvija se i na korovskim vrstama, ko... Više [+]