• Patlidžan
  • 17.02.2021. 14:00

Rasad patlidžana - ne koristiti kompost i sejati odmah u posebne posude

Krajem februara možete posejati seme za rasad koje ćete u drugoj polovini aprila saditi u negrejane plastenike.

Foto: Depositphotos/surkovdimitri
  • 224
  • 6
  • 0

Za razliku od paprike i paradajza čije je nicanje brzo i lako, kod patlidžana ovaj proces protiče sporo. To je razlog zašto se većina početnika obeshrabri pa čak i odustane od njegovog uzgoja.

Sejanje kao kod pomenutog plodonosnog povrća, daće slabe rezultate. U takvim uslovima biće mala klijavost, a rasad nekvalitetan. Samo dobro razvijene i zdrave biljke osiguraće dobar rod.

Dezinfekcija vodonik peroksidom

Prvi korak je odabir kvalitetnog i visoko klijavog semena. Ono koje je oštećeno, izmenjene boje, sa simptomima oboljenja i šturo, ne koristi se za setvu.

Pre samog početka potrebno ga je dezinfikovati. To je najlakše obaviti pomoću raznih čajeva poput kamilice, žalfije i drugih. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje je semenke tretirati rastvorom vodonik peroksida. Potrebno je dodati tri mililitra troprocentnog vodonik peroksida u 100 ml vode. Ova smesa se zagreje na 40°C i u nju se potopi seme patlidžana koje tako ostaje deset minuta. Ukoliko je nećete zagrevati, tada ostaje duže, od 15 do 20 minuta.

Dezinfekcija se može obaviti i u nerazređenom vodonik peroksidu i u tom slučaju se seme, posle namakanja, ispire običnom vodom. Prednost ovog jedinjenja je to što razlaže inhibitorske materije koje sprečavaju klijanje, obavlja čišćenje površine, ali i ubrzava procese razvoja. Obavlja se neposredno pred sejanje.

Aktivirajte klicu skarifikacijom

Pre dezinfekcije dobro je obaviti skarifikaciju zbog čvrste opne. Podrazumeva paranje ili pucanje semene ovojnice što olakšava nicanje. Može da se obavi mehaničkim, hemijskim i toplotnim načinom.

Najlakše i najbrže je da se izvede trljanjem semenki između dva lista sitnog šmirgl papira. Zagrevanjem rastvora troprocentnim vodonik peroksidom i potapanjem u njega obaviće se toplotna, odnosno hemijska skarifikacija. Pucanje omotača omogući će bržu aktivaciju klice i brži rast.

Kada ćemo ga posejati zavisi od izbora sorte, gde i kada želimo da posadimo rasad. Treba napomenuti da od setve semena do rasada spremnog za presađivanje na stalno mesto, prođe od 55 do 65 dana.

Krajem februara sejaće se za rasad, a u drugoj polovini aprila sadi se u negrejane plastenike. Kako većina proizvođača želi biljke za sadnju u bašti tokom maja, setvu treba obaviti na početku marta. Zadnji rok je sredina marta.

Trik za bolje klijanje

Tom prilikom ne treba koristiti kompost jer ima previše hraniva. Dobar supstrat treba da je rastresit, da ima odgovarajući vodno-vazdušni režim, dovoljno korisnih materija i da je neutralne pH reakcije.

Patlidžan je povrće veoma osetljivo na oštećenje korena. Zbog toga je najbolje da ga sejemo u pojedinačne čašice i posle direktno posadimo u baštu.

Proizvodnja rasada patlidžana: Setva kreće krajem februara i traje do aprila

Seme se stavlja u napunjene posude na dubinu od jednog centimetra i zatim prekrije slojem supstrata debljine 0,5cm. Iskusni, stariji povrtari imaju trik sa snegom. Posle setve ne zalivaju, već ih prekriju tanjim slojem snega. Hladnoća će dodatno stimulisati klijanje i nicanje, a količina vode dobijene topljenjem snega obezbeđuje vitalnost i otpornost biljaka.

U slučaju da ste obavili naklijavanje, posle setve obavite zalivanje vodom. Patlidžan je od faze klijanja veoma osetljiv na niske temperature i potrebno mu je obezbediti vrednosti između 25 i 28°C.


Tagovi

Setva patlidžana Klijavost semena Dezinfekcija semena Skarifikacija semena Seme patlidžana Aktivacija klice


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.