Proizvodnja rasada patlidžana: Setva kreće krajem februara i traje do aprila

Patlidžan (Solanum melongena L.) je kultura koja se kod nas uzgaja nešto ređe u odnosu na ostalo povrće. U zemljama Afrike i Azije kao i na Mediteranu, ceni se kao vrlo korisno povrće koje čak nazivaju biljnim mesom jer je bogato belančevinama, a male je kalorične vrednosti. Pre konzumacije treba ga termički obraditi jer kao sirov sadrži alkaloid solanin.

U našim uslovima na tržište dospeva od maja do novembra, a može da se uzgaja na otvorenom polju ili u staklenicima i plastenicima. U ovom klimatskom području uobičajeno je da se patlidžan uzgaja iz rasada.

Aktiviranje klijanja natapanjem ili peskom

Na klijavost semena utiče zrelost plodova iz kojih je seme uzeto, a noć pre setve preporučuje se da ga natopite u biljni čaj zbog dezinfekcije i stimuliranja klijanja. Osim stimulacije klijanja natapanjem možemo ga podstaknuti tako što napunimo posudu s peskom, unutra dodamo seme i dobro između dlanova protrljamo pesak zajedno sa semenom. Tako će pesak omekšati semenovu opnu i omogućiti brže klijanje i usvajanje vode.

Seme za rasad posejte na vreme

Setva se obavlja od kraja februara do aprila

Proizvodnja rasada traje oko 60 dana što zavisi od sorte i uslova proizvodnje. Vreme setve treba prilagoditi zahtevima tržišta, mogućnostima uzgoja, ali najviše sorti ili hibridu.

Postoje rane, srednje i kasne sorte patlidžana, a period od nicanja do plodnosti može trajati između 80 i 150 dana i to treba uzeti u obzir kada određujemo kada da započnemo sa setvom rasada. U našim uslovima uzgoja setva se najčešće obavlja krajem februara, tokom marta i aprila.

Optimalne temperature za klijanje su od 16 do 18°C

Seme klija na temperaturi iznad 13°C kada proces klijanja i nicanja traje oko 25 dana, a najpogodnije temperature za rast i razvoj su između 16 i 18°C kada klijanje traje 10-ak dana. Optimalne temperature omogući će dobar razvoj korena, a nakon tog perioda dnevna temperatura se penje na 20 do 26°C, a noćna između 10 i 14°C. Ukoliko se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru potrebne temperature su od 16 do 20°C. Zbog tih osobina se proizvodi iz presadnica, a sadi se tek kada se tlo zagreje na 18 do 21°C. Ukoliko su niske temperature, ispod 15°C ili previsoke iznad 36°C uz nedostatak ili višak vlage u tlu dolazi do odbacivanja cvetova, pupova ili već zametnutih plodova.

Rasad se presađuje u tople leje i plastenike

Seme se seje u tople leje i plastenike. Veličina saksije u koju se kasnije pikira treba biti od 8 do 10 cm razmera, jer se u protivnom dobiju slabije biljke iz rasad koje onda i na otvorenom daju smanjen prinos. Može se uzgajati i u toplim gredicama (čupani rasad) ili tehnikom pikiranja, ali u oba slučaja će oštećenje korena dovesti do slabijeg razvoja biljaka i manjeg roda. Temperatura prilikom proizvodnje rasada ima važnu ulogu jer je u toj fazi patlidžan osetljiv na promene temperature, više od ostalih povrtarskih kultura.

Koja je razlika između belog i ljubičastog patlidžana?

Osetljiv na višak vlage i traži 12h dnevnog svetla

U proizvodnji rasada potrebno je posvetiti brigu rastu i razvoju mladih biljki patlidžana, a one vole toplinu i svetlost. Patlidžan ima velike zahteve za vlagom u tlu, a na nedostatak je osetljiv naročito u vreme cvetanja. Ipak, pri proizvodnji rasada treba obratiti pažnju na zalivanje. Patlidžan u toj fazi ne voli preveliku vlagu i u odnosu na papriku i paradajz je osetljiviji na višak. Voda za zalivanje treba biti temperature između 20 i 25°C. Takođe, potrebno je oko 12h dnevnog svetla tokom proizvodnje rasada.

Kaljenje je proces kojim se mlade biljčice postepeno privikavaju na spoljne uslove pa je sadnice patlidžana pre sadnje na stalno mesto potrebno kaliti 10 dana.