Zemlja je topla i dovoljno vlažna i sade se mnoge toploljubive kulture, a ovo je i mesec rasađivanja povrća na otvorenom.
Maj je mesec u kome konačno možemo da odahnemo. Pred nama su dani sa stabilnijim vremenskim prilikama, opasnost od mraza je sve manja, a biljke intenzivno rastu i razvijaju se.
Zemlja je topla, dovoljno vlažna, a temperatura vazduha u proseku ne pada ispod 10ºC. Idealni su uslovi za setvu toploljubivih kultura direktno u zemlju. Takođe, sada na otvorenom sadimo rasad raznog bilja.
Pasulj, mahune, tikvice, tikve, krastavci, bamija su samo neke od kultura koje imaju idealne uslove za nicanje i rast.
Zemlja je dovoljno vlažna i topla za setvu pasulja i mahuna. Na tržištu je veliki izbor sorti različite dužine vegetacije. Njihovom kombinacijom i sukcesivnom setvom svakih 10 do 15 dana možemo mahune brati do kasne jeseni.
Pravi je termin i za krastavce, dinje, lubenice, kikiriki, tikvice i tikve na otvorenom. Ako ste propustili kraj aprila za setvu ovog povrća ili ako nisu nikle, sada je optimalan termin. Zbog povoljnih uslova niču već posle šest do 12 dana. Ako semenke namočite u vodi tokom noći, klijanje i nicanje će biti još brže. Ne sejte ih pregusto ili ćete posle morati da obavite proređivanje mladih biljčica.
Šargarepa, peršun, celer i paškanat takođe možemo posejati. Potrebno je obratiti pažnju da ne dođe do isušivanja površinskog sloja zemljišta. Šargarepa, peršun i celer često neće nići, jer se sa zemljom isušuje aktivirana klica.
Seju se i kasne kupusnjače koje ćemo saditi u junu, razno cveće, ukrasne, lekovite i začinske biljke.
Maj je mesec sadnje rasada paprike, ljute paprike, patlidžana, paradajza, krastavca i drugog povrća na otvorenom. Sadnja na stalno mesto je izuzetan stres za mlade biljke. Na nama je da ga što više smanjimo. Pre nego ga iznesemo, potrebno ga je kaliti, odnosno priviknuti na spojne uslove. Naglo iznošenje dovelo bi do pojave ožegotina, čak i do propadanja nepripremljenih biljaka.
Kada krenuti sa kaljenjem rasada i navikavanjem na uslove otvorenog polja?
Prilikom sadnje dolazi do oštećenja korena mladih biljaka koje vadimo iz setvenih posuda. Zbog toga treba da imamo rasad sa što razvijenijim korenom, zdrav, snažan, ali ne sme da bude star (prerastao) ili mlad. U oba slučaja imaćemo probleme. Star rasad se bolje ukoreni, ali je njegovo napredovanje slabije, kao i rodni potencijal. Suviše mlad se sporije ukorenjuje, na njemu dolazi do pojave ožegotina, nije otporan na bolesti i štetočine.
Jedan deo uzgajivača praktikuje da mlade sadnice paradajza, posebno čeri, direktno pikira na stalno mesto. Tako dobijaju biljke koje razvijaju snažan koren, jer ih ne presađuju dva puta. Ostvaruju finansijsku uštedu pošto nema troškova za pikiranje u saksijice. Ovakve biljke nešto kasnije stupaju u rod. Na otvorenom polju prvo sadimo paradajz. On je otporniji od paprike i patlidžana.
Veče pre rasad je potrebno zaliti kako bi iz posude izvukli grumen supstrata uz minimalno oštećenje korena.
Najbolje je sadnju obaviti neposredno pred kišu, kada je vreme tmurno i oblačno. Kada je dan sunčan i suv, bolje je sve radove obaviti u poslepodnevnim i večernjim satima. Izbegavajte sadnju po vetrovitom vremenu, posebno ako je reč o vetru koji isušuje. Biljke će stradati zbog povećanog isparavanja.
Tagovi
Autorka