• Uzgoj rotkvice
  • 28.04.2019. 16:00

Rotkvica: Povrće skromnih zahteva koje podnosi i niske temperature

Rotkvica je povrće koje je jedno od najzastupljenijih u ovom prolećnom periodu koji je pred nama. Za uspevanje rotkvice dovoljne su i umerene temperature, u proseku 17 ºC, s tim što ona dobro podnosi i niske temperature, u rasponu od +5 ºC do -4 ºC. Zahtevi za vlažnošću zemljišta takođe su umereni.

Foto: Depositphoto/Papava
  • 567
  • 16
  • 0

Rotkvica je povrće koje je jedno od najzastupljenijih u ovom prolećnom periodu koji je pred nama. Ovaj usev već nakon mesec dana od setve može da se koristi u ishrani. Njen jestivi deo je zadebljali koren, koji je sočan i koji brzo otvrdne tako da se mora na vreme vaditi iz zemlje i ubrzo nakon toga i koristiti u ishrani.

Koren rotkvice može biti različite veličine i boje, od bele do ljubičaste. Blagog je ukusa i lako se vari. Takođe je bogata ugljenim hidratima i vitaminima. Najznačajniji su vitamini C, B1 i B2 dok je za specifičan ukus zaslužan sumpor, kojim je rotkvica bogata i koji joj daje antibakterijska dejstva. Od ostalih elemenata, bitno je spomenuti kalijum i gvožđe.

U ishrani se koristi u svežem stanju, kao salata dok se njeni listovi mogu iskoristiti za pripremu raznih variva. Lekovito delovanje rotkvice može se iskoristiti u borbi protiv malokrvnosti i protiv artritisa.

Povrće skromnih zahteva

Za uspevanje rotkvice dovoljne su i umerene temperature, u proseku 17 ºC, s tim što ona dobro podnosi i niske temperature, u rasponu od +5 ºC do -4 ºC. Zahtevi za vlažnošću zemljišta takođe su umereni. Odgovaraju joj laka tla, bogata humusom, dobro obrađena i mrvičaste strukture, kako bi se koren ravnomerno razvijao, navode u PSS Vrbas.

Rotkvica se na isto mesto seje tek nakon tri godine, a što se tiče preduseva - ne podnosi kupusnjače. Najbolje uspeva nakon vrsta koje su đubrene organskim đubrivom. Ovo povrće dobar je predusev u zimskom periodu, ali i u rano proleće, za veliki broj povrtarskih vrsta. Prednost je što se seje i kao naknadni usev, krajem leta i tokom jeseni i na taj način zastupljena je tokom čitave vegetacione sezone.

Rana setva kao preporuka

Za rotkvicu preporučuje se ranija setva, u proleće. Ukoliko želite da koristite koren u ishrani u što dužem periodu, nemojte sejati čitavu planiranu količinu semena odjednom. Zemljište mora biti dobro obrađeno u oraničnom sloju, od 20 do 25 cm. Obratite pažnju na gustinu i ravnomernu setvu, a nakon setve, zemljište mora da bude dobro poravnato. Razmak između redova može biti plići,  15 - 20 cm, na dubini od 1 do 1,5 cm. 

Agrotekstilom protiv mraza

Za zaštitu od ranih prolećnih mrazeva ili u slučaju padavina, preporučuje se pokrivanje useva. Za prekrivanje koristiti perforiranu PE foliju ili agrotekstil.

Kada je reč o đubrenju, ukoliko se rotkvice seju nakon vrsta koje obogaćuju zemljište azotom (što i jeste preporuka), nije ih potrebno dodatno prihranjivati.

Mahunarke poput graška ili pasulja, ostavljaju dovoljne količine azota u zemljištu pa često nije potrebno đubriti azotom zato što bi onda prevelike doze nepovoljno uticale na kvalitet povrća. Đubrenje se obavlja  jednom i to pre setve. Preporuka je đubriti sa 400 kg/ha NPK 7-20-30 + gvožđe (Fe) + cink (Zn).

Veliki zahtevi rotkvice za vodom

Kada mlade biljke rotkvice sklope redove, potrebno je pažljivo okopati zemljište oko njih. Nakon toga, dobro ih zaliti i između redova postaviti slamu ili neki drugi organski materijal. Ovo nastiranje sprečiće stvaranje pokorice i omogućiće ravnomeran rast useva.

Gajenje povrća u saksijama

Ukoliko je potrebno, proređivanje obaviti odmah nakon obrazovanja dva do tri prava lista. Takođe, vađenjem korena (koji je dostigao svoju tehnološku zrelost) i ukoliko nije previše gusto posejano, biljke će se prorediti i biće dovoljno prostora i za one koje eventualno sporije rastu.

Orošavanje kao dopunska mera

Zbog svojih velikih zahteva za vodom, rotkvicu je potrebno redovno i ravnomerno zalivati ili navodnjavati. Ukoliko u ovom prolećnom periodu bude toplih ili sušnih dana, potrebno je i orošavanje kao dodatna mera. Nedostatak vode, kao i njen suvišak, ali i visoka temperatura vazduha, nepovoljno se odražavaju na rast i razvoj ove povratske vrste.

Koje štetočine napadaju rotkvicu

Rotkvice najčešće stradaju od buvača. Odrasli insekti su sjajnocrne, tamnozelene ili tamnoplave boje i njihovo kretanje je ustvari skakanje. Štete na kupusnjačama i rotkvici prave odrasli insekti tako što prave okrugle rupice u lišću. Odgovara im toplo i suvo vreme, a najviše štete nanose mladim biljkama, pogotovo rasadu.

Prezimljavaju kao odrasle jedinke u zemljištu i izlaze na proleće, kada temperatura vazduha pređe preko 18 C. Nakon parenja ženke odlažu jaja u zemljište ili na biljkama. Izlegle larve ne prave veće štete na listovima ili u korenu. Buvač ima jednu generaciju godišnje. Dugotrajna suša doprinosi njihovoj pojavi,  zato je u ranim jutarnjim časovima potrebno zalivati rasad i održavati površinu zemljišta stalno vlažnom. Mešovita sadnja rotkvice sa salatom i spanaćem, kao i sa paradajzom može sprečiti napade buvača.            

Berba rotkvice najčešće je ručna

Berba, tačnije rečeno, vađenje rotkvica obavlja se kada podzemni deo povrća dostigne oko 15 mm u prečniku. U baštama se bere ručno, čupanjem biljaka, a nakon berbe trebalo bi ih povezati u vezice i do potrošnje čuvati na hladnom i mračnom mestu. Lišće rotkvica ne baca se već koristiti za pripremu variva ili se suši i koristi u lekovite svrhe.                                                                                                                                                                                               


Izvori

Poljoprivredna savetodavna služba Vojvodine


Tagovi

Nastiranje rotkvice Uzgoj rotkvice Buvač Naknadni usevi


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrce #mojabasta
Moja prva basta i uzivanje u proizvodnji kupusa i karfiola na otvorenom ☺️