• Dani krsturske paprike
  • 21.08.2019. 14:30

Sa 60 do 70 dinara za papriku - svi zadovoljni

Uz priliku da se dobro pojede, popije, proveseli, kupi paprika i ostalo povrće i pokoji suvenir, organizatori "Dane krsturske paprike" vrlo smišljeno koriste i za poslovne sastanke kako bi papriku direktno prodali kupcima u zemlji i inostranstvu i tako izbegli trgovce.

Foto: Đorđe Simović
  • 939
  • 46
  • 0

Reč je o manifestaciji koja je jedna od dve najprestižnije u Ruskom Krsturu, selu u Opštini Kula koje po poslednjem popisu imalo nešto više od 4.000 duša. Bez predsednice Udruženja proizvođača paprike u Ruskom Krsturu Dušice Oros "Dani krsturske paprike", sada već osmi, ne bi bili to što jesu - jedna od naprestižnijih seoskih kulturno-gastronomsko-privrednih manifestacija u Srbiji. Konstatuje kako su tamošnji proizvođači sve uspešniji, pre svega zato što su usvojili nove tehnologije.

"Dugo je ovde u Krsturu proizvođačima trebalo da prihvate folije i sistem navodnjavanja kap po kap. Tradicionalno je bilo prisutno zalivanje u leje, ili fioke, kako smo to mi zvali. Zalivala se jedna po jedna. Ceo dan se ostajalo na suncu. Sada uključiš sistem za navodnjavanje pa si miran. A rod nam je dupliran u odnosu na leje," kaže Dušica. 

Proizvodnja paprike u plasteniku - od semena do ploda

Klimatske promene su i ovde ostavile svoj pečat

Dušica kaže da su ulaganja sve veća i veća. "Posebno u zaštiti bilja. Toliko bolesti i štetočina se pojavljuje: trips, sovica, plamenac, viroze, bakterioze i tako dalje. Gajim papriku 26 godina i na samom početku smo sve završavali sa dve zaštite s plavim kamenom."

Dušica Oros kaže da se u selu 90 odsto stanovništva bavi proizvodnjom paprike na 350 hektara. Osim domaćeg tržišta paprika se sa ovog terena plasira i u Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku.

Jedan od ciljeva "Dana krsturske paprike", su B2B sastanci kako bi se eliminisali posrednici u poslu. Sagovornica kaže da bi bili zadovoljni cenom od 60-70 dinara po kilogramu paprike prve klase. Cena od 33 dinara za papriku druge klase pokrila bi proizvodne troškove i ostavila akumulaciju za zasnivanje nove proizvodnje.

Radnika sve manje

Iako su u Ruskom Krsturu sve učinili da mehanizuju proizvodnju, ne može se bez ručnog rada. Priča ista kao i širom Srbije - radnika je sve manje.

"Ne potcenjujem nikoga, dolaze nam radnici koji su prvi put videli papriku. Ne znaju ni kako se bere. Ne znaju da razvrstaju prvu klasu. A kupci iz inostranstva su vrlo probirljivi. Više traže suvu materiju i paprika mora da bude u potpunosti crvena. Kupci iz Srbije kupuju papriku u tipu slonovog uva, a može da bude šatirana," kaže Dušica Oros.

Sagovornica konstatuje da država ne subvencioniše poljoprivredu u dovoljnoj meri. Većina mladih u Ruskom Krsturu to primećuju i ne vide svoju budućnost u ovoj proizvodnji. Svoju sreću pre svega traže u Slovačkoj i Nemačkoj. Proizvodnjom se bave ljudi srednjih godina, ali je budućnost vrlo neizvesna. "Sa subvencijama od 4.000 dinara po hektaru ne znam ni da li mogu da uzorem njivu, a ne da sadim papriku", razočarano kaže sagovornica.

Inače, u Ruskom Krsturu trećina površina zaštićena protivgradnim mrežama koje papriku čuvaju i od jakog sunca, a veliki deo površina je osiguran. Najviše je crvene roge, ali na njivama ima i babure i paradajz paprike. Što je najvažnije, veliki procenat paprike ove godine će biti prve klase.

Površina pod paprikom u AP Vojvodini u 2018. je iznosila1,4 hiljade hektara

Prema podacima Privredne komore Vojvodine prosečna površina pod paprikom u AP Vojvodini u 2018. godini iz nosila je 1,4 hiljade hektara. U odosu na prethodnu 2017. godini površina je značajno smanjena, čak za 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine (61%). Najveća površina pod paprikom nalazi se u sremskoj oblasti s 380 hektara, što predstavlja 27% ukupne površine u AP Vojvodini. Najmanja površina je u srednjebanatskoj oblasti gde iznosi 70 hektara. U strukturi ukupne površine pod paprikom u Republici Srbiji AP Vojvodina učestvuje 11,8%. U strukturi ukupnih površina pod povrćem u AP Vojvodini paprika se nalazi na petom mestu i učestvuje sa 7%.

Prosečan prinos paprike u AP Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona (48%) manje u odnosu na ostvareni evropski prosek (29 tona/ha.). Evropska unija ostvaruje prosečan prinos od 39 tona po hektaru. Na ostvarene prinose paprike u AP Vojvodini utiču relativno nepovoljni ekološki uslovi, i to, pre svega, izuzetno visoke temperature u julu i avgustu mesecu, praćene niskim sadržajem vlage u vazduhu, kao i minimalne količine padavina u tom periodu vegetacije.

Kako proizvesti kvalitetan rasad paprike?

U odnosu na 2017. godinu proizvodnja paprike značajno smanjena

Drugi, po mnogo čemu značajniji uzrok je sve učestalija pojava bolesti na paprici, pri čemu su oboljenja koja su izazvana virusima od posebnog značaja. Prinos paprike prvenstveno zavisi od klimatskih uslova za proizvodnju, sortnog materijala, pravilnih i pravovremenih agrotehničkih mera i sl. Niski prinosi rezultanta su činjenice da se najveći deo površina pod paprikom nalazi na porodičnim domaćinstvima, na kom ulaganja u ovu proizvodnju, gajeni sortiment i primenjena agrotehnika, uglavnom, nisu na zadovoljajavajućem nivou. U poslednjim godinama povećava se proizvodnja u zaštićenom prostoru, što povoljno utiče na povećanje ponude tržištu.

U strukturi ukupne proizvodnje povrća u AP Vojvodini paprika se nalazi na petom mestu i učestvuje sa 5,1%. U 2018. godini proizvodnja paprike u AP Vojvodini iznosila je 21 hiljadu tona. U odnosu na prethodnu, 2017. godinu proizvodnja je značajno smanjena, čak za 30 hiljada tona, odnosno za 59%. Pad proizvodnje uslovljen je značajnim opadanjem površine pod paprikom. Neznatan porast prinosa nije mogao da kompenzuje značajno smanjenje površina. U strukturi ukupne proizvodnje paprike u Republici Srbiji AP Vojvodina učestvuje sa 15,6%.


Tagovi

Proizvodnja paprike Cena paprike Dani krsturske paprike Uzgoj paprike Navodnjavanje Dušica Oros


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi