Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Krastavac salatar
  • 28.03.2019. 08:00

Sadnja krastavca salatara u plasteničkoj proizvodnji

Srednje rana proizvodnja krastavca (mart mesec) ne zahteva posebnu zaštitu i nema potrebe za savremenim tipom plastenika kako bi dala dobre prinose.

Foto: Depositphotos/vallefrias
  • 4.044
  • 46
  • 0

Plastenička proizvodnja krastavca jedna je od najisplativijih varijanti uzgoja povrća u zaštićenom prostoru. Potrebno je mnogo rada, ali se ostvaruju dobri prinosi, a samim tim kontrolisan je rast i razvoj biljke. Sa minimalnom cenom koštanja kilograma proizvoda ostvaruje se višestruka zarada. Srednje rana proizvodnja krastavca (mart mesec)  ne zahteva posebnu zaštitu i nema potrebe za savremenim tipom plastenika kako bi dala dobre prinose, piše Živko Šašić za Savjetodavnu Srpske

Osnovna i dodatna obrada

Pre same osnovne obrade, prvo treba izvršiti osnovno đubrenje. Količine i formulacije zavise prvenstveno od količina đubriva u zemljištu (rezultati analize zemljišta) i planiranog useva. Za proizvodnju krastavca salatara preporučene količine su od 500 do 600 kilograma po hektaru NPK đubriva formulacije 1:2:3 ili od 30 do 35 tona po hektaru stajskog đubriva. Međutim, kako je navedeno, ove količine najbolje je prilagoditi prethodno urađenoj analizi zemljišta i na osnovu planiranih prinosa u budućoj sezoni. 

Proizvodnja krastavaca u plasteniku

Osnovna obrada vrši se nakon rasipanja mineralnog ili rasturanja stajskog đubriva i ogleda se u zaoravanju ovih materija. Ako se radi o teškim i nepropusnim zemljištima, poželjno bi bilo uraditi podrivanje. Kod dodatne obrade prvo se vrši tanjiranje ili prolazak setvospremačem pa zatim frezanje. Frezanje se može obaviti ručnim ili traktorskim frezama, prvenstveno u zavisnosti od površina koje imamo. Dodatna obrada završava se kako postignemo mrvičastu strukturu zemljišta veličine frakcija od 0,5 do 5 milimetara. Posle završene dodatne obrade pristupa se pripremi za sadnju.

Izrada bankova i sistema navodnjavanja

Priprema obuhvata dve faze: prva faza je priprema zemljišta, a druga faza je priprema rasada. Kod pripreme zemljišta prvo se pristupa ravnanju zemljišta nakon dodatne obrade, ako je to potrebno pa zatim izradi bankova. Njihova izrada nije obavezna međutim ima niz prednosti tako da bi je trebalo uraditi. Osnovna prednost bolja je aeracija zemljišta i ne dolazi do gušenja korena ako je  prisutan višak  vode posebno na teškim i zbijenim zemljištima. 

Sledeći korak postavljanje je sistema za navodnjavanje (kap po kap) i malč folije. Malč folija može se postavljati ručno ili uz pomoć mašine konstruisane specijalno za ovu namenu. Poslednje pripreme ogledaju se u obeležavanju rednog i međurednog razmaka i bušenju otvora. Bušenje otvora može se vršiti na dva načina: sa vađenjem dela zemlje ili utiskivanjem zemlje. Veća produktivnost rada postiže se primenom drugog načina bušenja otvora.

Ručna sadnja rasada

Kod pripreme rasada prvo se pristupa kupljenju čaša (ako je pikirani rasad) ili kupljenju saća. Radi boljeg ukorenjavanja same biljke, poželjno je rasad potopiti u rastvor vode i đubriva formulacije 1:4:1 u količini od jednog do dva kilograma u 1.000 litara vode.

Prihrana krastavaca vrši se u dve faze (Foto: Pixabay/Bru-No)

Sadnja se obavlja ručno u već pripremljene otvore na malč foliji. Posle vađenja rasada iz čaša ili saća, a pre sadnje u otvore, poželjno je koren biljke malo rastresti i biljke saditi na istu dubinu. Na već postavljenoj malč foliji moguće je saditi u jedan ili dva reda. Prilikom sadnje u dva reda, međuredni razmak iznosi od 35 do 40 cm, a redni oko 20 cm dok kod sadnje jednog reda, redni razmak iznosi od 15 do 18 cm (tako da dobijemo na dužni metar od pet do sedam biljaka). 

Korišćenje lutrasila

Sistem sadnje prvenstveno zavisi od konstrukcije plastenika jer ako želimo što gušću sadnju (intezivniji sistem uzgoja) moramo imati dobro provetravanje prostora, a to se postiže dobrim bočnim i čeonim otvorima. Vreme sadnje za ranu proizvodnju, bez dodatnog zagrevanja, počinje od polovine marta meseca. Ovaj vremenski interval zavisi od spoljnih temperatura vazduha. Poređenja radi, sadnja u plastenike sa dodatnim zagrevanjem počinje krajem januara.

Da bi se vreme sadnje za ranu proizvodnju, bez dodatnog zagrevanja prostora pomerilo za desetak dana pre, potrebno je koristiti lutrasil kojim se presađeni rasad pokrije. Temperatura ispod lutrasila je za tri do pet stepeni Celzijusovih viša u odnosu na temperaturu u plasteniku. Korišćenje lutrasila je poželjno, nebitno u kom vremenskom periodu se sadnja izvodi, zbog bržeg i boljeg napredovanja biljke. Pošto se sadnja obavlja u periodu nižih temperatura, moguće ju je izvoditi tokom čitavog dana.

Koristiti tenziometar prilikom navodnjavanja

Prvo navodnjavanje obavlja se odmah posle sadnje, odnosno, presađivanja rasada. Norme i intervali navodnjavanja povećavaju se sa fazom razvoja biljke. Najveće norme zalivanja su u periodu punog cvetanja i plodonošenja.

U intezivnoj poljoprivrednoj proizvodnji neophodno je korišćenje mernih instrumenata prvenstveno instrumenata za merenje vlažnosti zemljišta i električne provodljivosti rastvora (tenziometri i EC metri). Korišćenje ovih instrumenata bilo bi poželjno u bilo kojoj proizvodnji jer njihovom pravilnom i svakodnevnom upotrebom troškovi proizvodnje se smanjuju, a samim tim i cena koštanja proizvoda. 

Sistemom navodnjavanja kap po kap vrši se i prihrana biljaka tzv. sistem fertigacije. Količina i formulacija prihrane zavisi od faze razvoja biljke.

Prihrana krastavaca 

Prva faza razvoja je faza prve dve nedelje od presađivanja rasada. U ovoj fazi vrši se prihrana jednom nedeljno formulacijom 1:4:1 ili 1:3:1 u količini od 25 kg/ha/nedeljno.

Druga faza razvoja je faza od prvih plodova do kraja berbe. U ovoj fazi razvoja vrši se prihrana formulacijom 2:1:4 ili 2:2:4 u količini od 30 do 40 kg/ha/nedeljno.

Ako za vreme intezivne berbe (berba svaka 2 do 3 dana) nemamo kontinuiran razvoj novih cvetova i plodova potrebno je izvršiti prihranu formulacijom 1:4:1 u gore navedenoj količini. Isto tako ako želimo da postignemo maksimalnu rodnost za vreme intezivne proizvodnje, možemo promeniti formulaciju u 1:1:4 u količini od 35 do 40 kg/ha/nedeljno. U ovoj fazi prihrana i navodnjavanje obavljaju se svaka dva do tri dana, odnosno posle svakog branja. Radi sprečavanja deformiteta plodova (krivljenja, neproporcionalnog rasta itd.) svakih desetak dana treba izvršiti đubrenje kalcijumom ili izvršiti folijarnu prihranu (prihrana preko lista).

Krastavac se najčešće pakuje u vreće od 10 kg (Foto: Pixbay/ivayilost)

Zaštita i nega

Prva i osnovna zaštita treba da se uradi u fazi proizvodnje rasada bakarnim preparatima. Ako ova zaštita nije urađena u toj fazi, potrebno je nakon presađivanja da se uradi. Pošto se proizvodnja obavlja u periodu kraja zime i početka proleća dodatna zaštita i nije potrebna, prvenstveno zbog nižih temperatura. Međutim opravdanost primene zaštite jeste jedino u slučaju kad štete prelaze ekonomski prag štetnosti. Pesticidi koji se najčešće primenjuju su: insekticidi (biljne vaši) i fungicidi (plamenjača).

Uzgoj od prve faze do pune rodnosti

Kod sistema uzgoja postoje dva načina: uzgoj na mreži i špalirni uzgoj. Uzgoj na mreži zahteva veća početna ulaganja za mrežu, žicu i potporu. Kod ovog uzgoja proizvodnja se odvija na mreži, bez pinciranja zaperaka pa samim tim stvara se veći broj plodova koji sporije napreduju. Kod povećanog broja plodova postoji mogućnost da plodovi budu sitniji, a samim tim i ukupna rodnost biljke bude smanjena. 

Kalemljenje krastavca na tikvu

Sistem špalirnog uzgoja daleko je bolji od uzgoja na mrežu. Kod špalirnog sistema vrši se vođenje biljke na jednu rodnu granu uz pinciranje svih zaperaka. Ovaj uzgoj omogućava ranije plodonošenje, ujednačene plodove i maksimalnu rodnost biljke. Pored ovih prednosti još olakšava branje, smanjuje količine prihrane i zaštite. Za inteziviranje proizvodnje trebalo bi sve cvetove i plodove odstraniti do visine oko 40 cm i u vreme intezivnog plodonošenja i branja ispod poslednjeg ploda odstraniti sve lišće. Postoje i savremeniji načini uzgoja gde se krastavac kalemi na podlogu (najčešće tikvu). Koren tikve je aktivniji na nižoj temperaturi nego krastavaca i podnosi veću EC vrednost rastvora, tako da brže dolazi do plodonošenja i ostvaruje se veći prinos po jedinici površine.

Branje i pakovanje

Plodovi se beru kada imaju odgovarajuću težinu i oblik. Branje se obavlja ručno, a plodovi se beru sa plodnom drškom. Najpogodniji period za branje jeste u jutarnjim časovima. U fazi intezivnog plodonošenja branje se obavlja svaka dva do tri dana i u ovoj fazi mora se maksimalna pažnja posvetiti da plodovi ne prerastu jer takvi nisu pogodni za tržište. 

Pakovanje plodova je najčešće u najlonske vreće težine deset kilograma, međutim mogu se pakovati i u kartonske ili plastične kutije. Distribuciju treba vršiti odmah posle pakovanja da ne bi došlo do pojave gubitaka usled isušivanja plodova.


Tagovi

Uzgoj krastavca salatara Uzgoj krastavaca Plastenički uzgoj Kalemljenje Pinciranje Špalirni uzgoj


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.