U toku jeseni, zime i proleća, dok pšenica prolazi intenzivne faze rasta i razvića, ren se ukorenjava i miruje formirajući samo lisnu rozetu na površini zemljišta.
Ren je višegodišnja biljna vrsta, a pripada familiji kupusnjača koja se u Srbiji gaji na relativno malim površinama. Ovo povrće odlično uspeva na različitim tipovima zemljišta i u ravničarskim i brdskim krajevima, ali za njegovo gajenje treba odabrati duboka zemljišta s dobrom strukturom i povoljnim vodno- vazdušnim režimom, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kragujevac Ljiljana Vuksanović.
Za ishranu biljaka trebalo bi koristiti organska đubriva, upotrebiti dobro zgoreli stajnjak i mineralna đubriva sa različitim sadržajem glavnih makrohraniva u skladu s rezultatima agrohemijske analize. Dobri predusevi za ren su strna žita, suncokret i mahunarke, a izbegavati uljanu repicu, kupus ili druge vrste iz familije kupusnjača zbog zajedničkih štetočina i bolesti.
Sadnja može biti u jesen ili proleće. U slučaju jesenje sadnje - oktobar ili novembar, biljke se bolje ukorenjavaju i iskorišćavaju zimske padavine. Nije uvek moguće blagovremeno pripremiti parcele pa u tom slučaju sadnja se obavlja u proleće.
Obzirom na relativno skromne potrebe kada je reč o spoljašnjim uslovima sredine, ren je jedna od gajenih biljnih vrsta koje se mogu efikasno gajiti u združenom usevu. Jedan od dobrih primera iz prakse je gajenje rena združivanjem s ozimom pšenicom. Sadi se po klasičnoj tehnologiji, bez formiranja bankova pa se zatim seje pšenica, objašnjava Vuksanovićeva.
U toku jeseni, zime i proleća, dok pšenica prolazi intenzivne faze rasta i razvića, ren se ukorenjava i miruje formirajući samo lisnu rozetu na površini zemljišta. Nakon žetve pšenice, lisna rozeta rena ostaje neoštećena i biljka ubrzano nastavlja porast. Tako u toku letnjih meseci za stvaranje zadovoljavajućeg prinosa do jesenjeg ubiranja ostaje dovoljno vremena bez zasene.
Primena herbicida u ovako združenom usevu je ograničena, ovaj način združivanja se može primeniti i u organskoj proizvodnji. Za ovaj sistem proizvodnje, parcele treba da su nezakorovljene.
Sadni materijal se priprema u godini sadnje. Reznice se mogu pripremiti od utrapljenih, slabije razvijenih korenova u prošlogodišnjem zasadu ili se za njihovo dobijanje korenove glave sade u proleće. Iz svake korenove glave se mogu razviti nekoliko korenova koji se mogu pripremiti za sadnju u toku jeseni ili naredne godine. Reznice bi trebalo da budu dužine oko 20 cm, donji deo reznice se zaseca ukoso, a gornji po pravim uglom kako ne bi došlo do sadnje naopako. Za jedan hektar potrebno je 1.000 kg sadnog materijala, a to je 60.000 do 90.000 reznica, navodi kragujevački stručnjak.
Kako smo ranije pisali, profitabilna je biljka i po hektaru može da se izvadi i do 10 tona kvalitetnih ljutih korenova. Samleveni i začinjeni, kao salata, jede se uglavnom uz pečena mesa svih vrsta. Iako se ne proizvodi mnogo u Srbiji, njegovo gajenje može da bude veoma isplativo.
Izvori
Tagovi
Autorka