Uzgoj rena - saveti i preporuke

Ren može da sadi na proleće i u jesen i to tako što se reznice rasađuju na ravnu površinu, gredice i grebene, u vertikalnom, horizontalnom ili kosom položaju.

Vertikalna sadnja se obavlja mašinski. Pri takvom tipu sadnje reznice su duge oko 15 centimetara. Kod kose sadnje reznice se u zemlju polažu (ručno ili mašinski) u otvorene brazde, tako da je vrh ukopan 10 cm ispod površine zemljišta. Horizontalna sadnja podrazumeva polaganje reznica u otvorene brazde na rastojanju 60-80 cm x 30-50 cm. Ukoliko se sadi na lakim zemljištima, dubina sadnje je 6cm, a na srednje lakim 2-4cm.

Najbolje zemljište za gajenje rena livadska crnica i gajnjača

Diplomirani inženjer povrtarstva Ljubodrag Pantelić, naglašava da za gajenje rena treba odabrati duboko, plodno i rastresito zemljište. PH reakcija zemljišta mora biti neutralna ili slabo kisela. Za uzgoj tog povrća najbolje su livadska crnica i gajnjača, dok su teška, zbijena, močvarna, suviše laka i peskovita zemljišta, s izrazito niskim procentom humusa nepogodna za proizvodnju rena. Zemljište mora da bude očišćeno od korova, naročito širokolisnih, pa zato ovo povrće i ne treba gajiti u voćnjacima i na drugim sličnim mestima.

Voli vlagu, ali podnosi i sušu

Uprkos tome što voli vlagu, ren je otporan na sušu, zato što razvija snažan koren i uvek pronalazi dovoljno vlage u zemljištu. Ipak, ako suša duže potraje, koren postaje sitan i drvenast. Manjak vlage se naročito nepovoljno odražava tokom najintenzivnijeg formiranja listova. Sa druge strane, na suviše vlažnom zemljištu nadzemni deo biljke izumire, a koren prestaje da raste i postepeno truli. Ren je vrlo osetljiv na velike promene zemljišne i vazdušne vlažnosti. Smenjivanje sušnih i kišnih perioda, kao i nepravilno zalivanje, mogu da dovedu do deformisanja korena, pa on gubi kvalitet, hranljiva i lekovita svojstva.

Najbolje raste na temperaturama od 17 do 20 stepeni

Na kraju treba reći i to da ren klija i niče na 3°C-4°C, dok, kako napominje Ljubodrag Pantelić, to povrće najbolje raste na 17°C-20°C. Visoke temperature smetaju biljkama, zato što se tada smanjuje ili obustavlja sinteza ugljenih hidrata u listovima i korenu, a svetlost utiče na hemijski sastav korena, naročito na sadržaj šećera.

Foto: Andreas Rockstein / Flickr