Šta kad paradajz cveta, a nema ploda?

Kada uzgajamo paradajz pre ili kasnije susrećemo se s pojavom da biljka cveta, ali slabo zameće i formira plodove. Postoji nekoliko razloga ove pojave koje možemo otkloniti kako bi uživali u berbi.

Potrebno je obratiti pažnju kako se brinemo o usevu, kakva je temperatura, osvetlenje, vlažnost, oprašivanje, snabdevanje biljnim hranivima.

Uklanjajte zaperke i obezbedite svetlost

U svom prirodnom staništu paradajz je višegodišnji žbun. Međutim, uslovi kod nas nisu povoljni i njegov razvoj traje samo nekoliko meseci. Mlade biljke teže da formiraju žbun i zbog toga većina sorti i hibrida stvara zaperke.

Osim što crpe vodu i hraniva, oni zagušuju žbun unutar koga se povećava vlažnost, smanjuje ventilacija i osvetljenost. Takvi uslovi pogoduju pojavi oboljenja i naseljavanju štetočina. Formira se manji broj sitnijih plodova. Kako bi to sprečili potrebno je da redovno uklanjamo zaperke dok su još mali.

Paradajz je osetljiv na nedostatak svetlosti i potrebno mu je oko šest do osam sati sunčeve svetlosti tokom dana kako bi formirao cvetove i plodove. Zahvaljujući suncu odvija se proces fotosinteze i stvaraju materije koje učestvuju u formiranju cvetova i plodova. Slaba svetlost dovodi do stvaranja velike zelene mase sa malim brojem cvetova, dok izostaje plodonošenje.

Optimalni temperaturni uslovi i dovoljno vlage

Za rast i razvoj biljaka potrebno je tokom dana obezbediti temperaturu koja je nešto viša. Tokom noći treba biti nekoliko stepeni svežije. I pored toga što se radi o toploljubivoj kulturi temperatura iznad 29 stepeni Celzijusa dovodi do problema sa cvetanjem, a polen postaje sterilan na 30 do 32 stepena.

Kako se često uzgaja u plastenicima gde se temperatura u vreme cvetanja penje i preko 40 stepeni Celzijusa. Zbog toga je neophodno da se plastenik redovno provetrava i da ga zasenimo.

Pregrevanje biljaka: Kako rashladiti plastenik?

Višak i manjak vode mogu biti jednako pogubni. Vlažnost ne treba da prelazi preko 70 odsto. Zalivanje treba da bude ređe, ali obilno. Najbolje je obaviti ujutro. Dobro reaguje na malčiranje koje u sušnom periodu smanjuje isparavanje. Suvišna vlaga ne samo da pogoduje razvoju bolesti, već vlažan polen postaje težak, zrna se slepljuju u grudvice i nema oplodnje.

Manjak vode dovodi do opadanja cvetova i mladih plodova, polen slabije klija. Ne odgovara im ni kolebanje vlažnosti, jer ako posle suše naglo zalijemo usev ili padne jača kiša dolazi do pucanja plodova.

Izostanak oprašivanja i nedovoljna ishrana

Problem oprašivanja se javlja u zatvorenom prostoru gde nema vetra i insekata koji podržavaju ovaj proces. Zbog toga se koriste bumbari, zujalice ili hormoni.

Teško uočljivi trips "hara" plastenicima, posebno na paradajzu i paprici

Limitirajući faktor može da bude manjak bora koji stimuliše cvetanje, klijanje polena, formiranje plodova i semenki. Kako se ovaj element teško usvaja putem korena, dodajemo ga folijarnim putem. Ne preterujte s prihranom azotnim đubrivima, jer će intenzivirati formiranje zelene mase. Od početka cvetanja dodaju se đubriva s manje azota i više kalijuma.