Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita krompira
  • 05.10.2024. 14:00

Šta kada žičnjak napadne krompir? Evo koje mere treba primeniti

Na teritoriji Pomoravskog okruga u ovoj godini registrovana su oštećenja na krtolama krompira na parcelama na kojima nisu sprovedene adekvatne mere zaštite.

Foto: Shutterstock/Applejak
  • 216
  • 38
  • 0

U proizvodnji korenasto-krtolastog povrća od velikog ekonomskog značaja je zaštita ovih useva od zemljišnih insekata. Među njima su najznačajnije larve skočibuba, odnosno žičnjaka ili žičara (familija Elateridae, rod Agriotes).

Larve skočibuba (Agriotes ustulatus i A. lineatus) imaju višegodišnji ciklus razvića (tri do pet godina) i značajne su štetočine korenasto-krtolastog povrća, naročito krompira, mrkve i repe. Usled Ishrane larvi u unutrašnjosti krtola krompira, gde prave duge hodnike, krtole gube tržišnu vrednost, postojanost i kvalitet, i podložnije su napadu patogena prouzrokovača različitih vrsta truleži. Najveće štete su u proleće do formiranja nekoliko listova biljaka.

Oštećuju korenje

Larve (žičnjaci) žive u zemljištu i čine vertikalna i horizontalna kretanja, koja mogu biti sezonskog i dnevnog karaktera.  Žičnjaci različite starosti i mlad imago prezimljava, a kod nekih vrsta samo larve. Radi polaganja jaja odrasli insekti (imaga) se na oranici koncentrišu prvenstveno na polja pod strnim žitima, lucerkom i detelinom, pošto tamo nalaze najpogodnije mikroklimatske uslove.

Koje su najznačajnije zemljišne štetočine krompira?

Larve se hrane organskom materijom koja se nalazi u zemljištu, čime oštećuju korenčiće različitog bilja. Sa starošću se povećava štetnost larvi. Krajem jeseni se povlače dublje u zemljište, gde ostaju do proleća.

Agrotehničke mere

Na teritoriji Pomoravskog okruga u ovoj godini registrovana su oštećenja na krtolama krompira na parcelama na kojima nisu sprovedene adekvatne mere zaštite. One podrazumevaju primenu agrotehničkih i hemijskih mera.

U cilju sprečavanja prenamnožavanja, a time i nastanka velikih šteta, preporučuje se primena plodoreda, odnosno gajenje useva koji ne pogoduju razvoju ovih štetočina, poput mahunarki i uljane repice. Dobra obrada zemljište i predsetvena priprema doprinosi smanjenu brojnosti, jer se mehaničkom obradom deo larvi oštećuje ili iznosi na površinu gde one bivaju izložene predatorima (trčuljci i dr.) koji se njima hrane.

Žive u zemljištu i kreću se vertikalno i horizontalno (foto: Shutterstock/Dan Gabriel Atanasie)

Mere koje su takođe od značaja su optimalno đubrenje i navodnjavanje, kao i uništavanje korovskih biljaka kojim se omogućava izvor hrane, održavanje i umnožavanje ove štetočine.

Dakle, mere suzbijanja se uglavnom zasnivaju na preventivnim merama kao što su plodored, obrada zemljišta, čime se larve mehanički uništavaju i izbacuju na površinu zemljišta. Takođe, suzbijanje korova radi sprečavanja širenja odraslih jedinki koje za ishranu koriste lišće korovskih biljaka.

Hemijske mere

Od velikog značaja je primena hemijskih mera zaštite zajedno sa sadnjom krompira. Hemijske mere zaštite se izvode na osnovu brojnosti larvi u zemljištu. Ukoliko se pregledom zemljišta utvrdi kritičan broj larvi žičnjaka, tj. prisustvo od 0,5 do 3  larvi po m² preporučuje se primena registrovanih zemljišnih insekticida u redove prilikom sadnje krompira.

Hemijske mere zaštite se svode na unošenje u redove sa sadnjom ili u krajnjem slučaju na čitavoj površini, granuliranih insekticida na bazi treflutrina (12 do 20 kg/ha) i lambda-cihalotrina (10 do 15 kg/ha).

Korisni saveti

Zavisno od razvoja, koji može trajati tri do pet kalendarskih godina, druge godine najveće štete prave larve koje se u trećoj godini preobrazuju u odrasle oblike. Evo na šta još obratiti pažnju:

  • prag odluke pred sadnju krompira, a naročito u aridnim područjima je jedan do tri žičnjaka na m2  zemljišta;
  • neke kulture smanjuju brojnost žičnjaka: heljda, lan, konoplja, proso, pasulj;
  • prilikom obrade, ove insekte često uništavaju ptice, naročito vrane;
  • otkrićem feromona koji privlače žičnjake otvaraju se nove mogućnosti lakšeg utvrđivanja brojnosti i suzbijanja odraslih oblika;
  • postavljanjem svetložutih ili belih lepljivih ploča što niže - uz zemlju takođe je moguće donekle pratiti brojnost žičnjaka tokom leta.

Tagovi

Žičnjaci kod krompira Štete od žičnjaka Agrotehničke mere zaštite Hemijske mere zaštite Feromonsko praćenje štetočine Praćenje putem lepljivih ploča Granulisani insekticidi sa sadnjom krompira


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li ste znali da zahvaljujući Beeamond sistemu možete gajiti pčele u kući? Da, dobro ste pročitali.. Divna Marijana Dolašević je objasnila čitaocima Agroklub-a kako izgleda košnica i kako se koristi. Više o tome čitajte uskoro na Agroklub... Više [+]