Šta treba znati o uzgoju krompira?

Niti jedno povrće nije kao krompir. Jednako je fin u kuvanom, pečenom ili prženom obliku. Ova skromna namirnica imala je važnu ulogu u istoriji čovečanstva spašavajući svet od gladi tokom ratova, ali i u područjima loših klimatskih uslova. Prvi su počeli da ga uzgajaju Indijanci iz Perua pre više od 4000 godina. S obzirom da je krompir lako i jeftino uzgajati, on pripada grupi ekološki čistih namirnica.

Može se uzgajati i u područjima loših klimatskih uslova. Sadrži više kalijuma od banana, više iskoristivog gvožđa od drugog povrća i manje kalorija od hleba, tjestenine i pirinča. Ova višegodišnja zeljasta biljka na naše je prostore došla u 18. veku. 

Treba napomenuti da su svi delovi krompira, osim krtola, otrovni. Sirova krtola sadrži oko 75 odsto vode, 18,2 odsto skroba, dva odsto belančevina, 1,5 odsto šećera, jedan odsto celuloze, 0,1 odsto masti, 0,2 odsto kiselina. 

Voli lakša, rastresita zemljišta

Za uzgoj krompira najbolji su izbor lakša tla koja su rastresita i vrlo propusna (peskovito humusna i peskovito ilovasta). Tlo bi trebalo biti rastresite strukture s pH vrednosti od 5,4 - 6,5. Potrebno je dobro ga obraditi krajem ljeta ili početkom jeseni i to zaoravanjem preduseva na dubinu 15 - 20cm. Količina azota, fosfora i kalijuma dodaje se po potrebi, zavisno od želje prinosa i kvaliteta.

Podsetimo, biljka krompira ima različite zahteve prema pojednim đubrivima, mineralnim elementima, tokom vegetacije. Krompir ima velike zahteve što se tiče kalijuma, odnosno veliki je potrošač ovog elementa. Četiri kilograma krompira iznese iz zemljišta 20g azota, 45g kalijuma, 10g fosfora, manje količine bakra, bora, mangana.

Sadnja krompira traje do 20. aprila, u zavisnosti od sorte

Prekomerno đubrene biljke krompira podložnije su napadu štetočina i uzročnika bolesti, a krtole brže propadaju.

Sadi se do kraja aprila

Optimalno vreme za sadnju krompira je od sredine marta do kraja aprila, a optimalna temperatura od šest do 8°C, dok je za rast krtola potrebna nešto viša, od 17-20°C. Sadnja se obavlja na način da se zdrave, neoštećene, proklijale krtole stavljaju u odžake ili redove.

Takođe, krtole se mogu prerezati tako da na svakom bude dva do tri okca. Komadi se sade u redovima u razmaku oko 20 cm, dok bi međuredni razmak trebao iznositi oko 30 cm. Za pravilan uzgoj i kvalitetan prinos potrebno je osigurati dovoljne količine vode jer usled nedostatka dolazi do smanjenja prinosa.

Uputstva za sečenje krompira pre sadnje

Provođenjem međuredne kultivacije održava se provodnost tla i povoljni vodovazdušni režim, uz to uništava se i korov. Prvu kultivaciju potrebno je sprovesti odmah nakon nicanja. 

Kada biljka dosegne visinu od 20 cm, potrebno ju je zagrnuti zemljom kako bi se omogućilo dovoljno prostora za rast krtola. 

Štetočine krompira

Najčešće štetočine koje napadaju krompir jesu krompirova zlatica koja iz tla izlazi kada temperatura tla na dubini 10 cm dosegne temperaturu od 14°C. Izlaskom iz tla, polaže jaja na unutrašnju stranu listova i na taj način se proširi po celom zasadu. Čim primetite larve ove štetočine potrebno je odstraniti listove krompira i uništiti ih.

Suzbijanje krompirove zlatice - hemijski, rastvorima, biološki

Osim zlatice, krompir napadaju i puževi. Prirodan način suzbijanja puževa sprovodi se na način da se mesta koja oni napadnu, zaliju talogom kafe, ali u umerenim količinama kako se ne bi povećala kiselost tla. Osim taloga, napadnuta mesta moguće je posipati kamenim brašnom. 

Vađenje mladog krompira se obavlja kada krompir procveta, a onoga za skladištenje kada se krtole počnu lako odvajati od stolona i kada im koža postane toliko čvrsta da se ne može lako oguliti. Vađenje u bapti obavlja se motikom, plugom, ponekad i frezom, zatim se pokupi sa zemlje, razvrsta i sprema u vreće ili plastične gajbice. 

Krompir je neizostavan sastojak raznih variva i umaka, dodaje se jelima kako bi ih obogatio ili zgusnuo. Poslužuje se uz meso, ribu ili u kombinaciji s drugim povrćem.