U proizvodnim zasadima trip je veoma prisutan tokom letnjih meseci, a pored duvana oštećuje skoro 400 biljnih vrsta.
Povrtarima koji su prošle godine u svojim zasadima muku mučili sa najezdom tripsa - štetnog organizma, koji je zapretio da im uništi zasađeno povrće i ove godine će im biti velika opomena da na vreme krenu sa njegovim suzbijanjem kako bi sprečili širenje među biljkama.
Prema rečima diplomiranog inženjera za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dejana Mujakića najznačajnija vrsta tripsa je duvanov trips (Thrips tabaci), a poslednjih godina i kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis).
"To su veoma sitni insekti veličine jedan do dva milimetra, sivo žute do tamnosive boje. U proizvodnim zasadima su naročito brojni tokom letnjih meseci, a pogotovo kada nastupe letnje vrućine i duži sunčani periodi. Do tog perioda se razvija na raznim gajenim korovskim biljakama, a pored duvana oštećuje skoro 400 biljnih vrsta", ističe Mujakić.
Takođe tvrdi da pored direktnih šteta mogu da prenose i viruse. Duvanov trips ima pet do osam generacija godišnje, prezimljava, ima ga u zemlji ispod biljnih ostataka, a i na drugim skrivenim mestima. Toplo i suvo vreme, odnosno duži sušni periodi itekako pogoduju masovnom razmnožavanju tripsa. Ženke polažu jaja u lisno tkivo. Insekti se zavlače između listova biljaka i hrane se sisanjem biljnih sokova, pri čemu na mestima uboda sa lica i naličja listova nastaju kvržice, odnosno plutasto tkivo nepravilnog oblika.
Ovaj štetni organizam najbolje se suzbija uništavanjem biljnih ostataka, suzbijanjem korova, uzgojem tolerantnih sorti, ali i biološkim suzbijanjem predatorskim stenicama (roda Orius), predatorskim grinjama (Amblyseius) ili bioinsekticidima koji sadrže prazitske nematode roda (Steinernema).
"Količina koja je potrebna zavisi od stanja zasada i veličine populacije tripsa koja je prisutana. Primena je dosta jednostavna. Stenice i grinje pakovne su u plastične bočice odakle se direktno istresaju na biljke", kaže Mujakić i dodaje da je nakon primene potreban određeni period da se stenica i grinja razviju, odnosno da počnu da deluju i da dođe do smanjenja populacije tripsa.
"Ovo je obično najteži deo i teško je uveriti poljoprivrednika da će sve biti u redu dok on gleda kako trips pravi štetu na njegovim biljkama. Ima poljoprivrednika koji krenu sa biološkom zaštitom, pa kada izgube strpljenje posegnu i za primenom hemijskih sredstava. To nije dobro i svakako čine veliku grešku."
Za praćenje štetočine u zaštićenom prostoru, po Mujakićevim rečima, postavljaju se plave i žute lepljive ploče. U uslovima gde je prisutnost štetočine velika, može se postaviti i veći broj ploča, jer će se na taj način smanjiti brojnost. Nakon početnog smanjenja populacije tripsa, dolazi se do odluke koju poljoprivredni proizvođači moraju da donesu, a to je da li žele da koriste hemijsku ili primene biološku zaštitu.
Hemijska zaštita se primenjuje preparatima kao kod zaštite protiv vaši, uz primenu insekticida različitog mehanizma delovanja, kako bi se usporilo nastajanje rezistentnosti. Sa hemijskim suzbijanjem treba početi čim se konstatuju prvi primerci tripsa.
"Registrovane ampule za suzbijanje tripsa su ciantraniliprol, formetanat- hidrohlorid , spinosad, formetanat-hidrohloid , ampule spinosad i abamektin", kaže Mujakić.
Tagovi
Autorka
