Uočene larve moljca na kupusu namenjenog za jesenju proizvodnju

Na više lokatiteta u Srbiji (Kraljevo, Jagodina, Smederevo, Senta, Novi Pazar, Užice...) vizuelnim pregledom useva kupusa namenjenog za jesenju proizvodnju registrovano je prisustvo larvi kupusovog moljca, prenosi PIS Vojvodina. U zavisnosti od lokaliteta, štetočina je uočena na sedam do 12 odsto biljaka.

Glavna štetočina krstašica

Kupusni moljac (Plutella xylostella L.) je rasprostranjen globalno, gde se gaje kupusnjače i smatra se najrasprostranjenijim leptirom na svetu. Smatra se jednom od glavnih štetočina povrtarskih krstašica, a kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Kosovska Mitrovica Aleksandar Zdravković, zavlači se i u glavice, čime nanosi još veće štete jer smanjuju tržišnu vrednost biljaka.

"Pri masovnoj pojavi lisna masa biljaka domaćina može da bude potpuno uništena. Kupusni moljac je štetočina koja je puno proučavana i ujedno jedna od najtežih za suzbijanje jer vrlo brzo razvija rezistentnost prema insekticidima", kaže ovaj savetodavac.

To je leptir, dužine tela pet do devet milimetara, sa rasponom krila od 12-16 mm. Prednja krila su sivosmeđa sa karakterističnom beličastožutom talasastom prugom na zadnjoj ivici koja se dobro vidi pri mirovanju. Zadnja krila su pepeljastosiva oivičena dugom resicom.

Jaja su ovalna, spljoštena, sitna, sveže položena žućkasto-bela, a kasnije svetlo zelena. Ispiljene gusenice su u početku žućkastomrke, a kasnije zelene do tamnozelene sa crnim mrljama i smeđom glavom, sa retkim dlačicama i duge do 12 mm. Lutka je duga pet do šest milimetara, zelena ili sivkastozelena i nalazi se u retko opletenom beličastom kokonu.

Kako prepoznati i suzbiti kupusnog moljca?

"Ova štetočina u našim uslovima razvija dve do tri generacije godišnje, a prezimljava kao lutka u vretenastom, mrežastom kokonu, na lišću, drveću, šiblju, drvenim ogradama i slično. Leptiri se javljaju krajem aprila i žive tri do četiri nedelje, a mužjaci i kraće. Aktivni su noću i u sumrak, slabo lete, ali ih zato vetar prenosi na veće daljine. Ženke polažu oko 150 jaja na korovske ili gajene krstašice, u grupicama od po dva do osam komada na naličje lišća, u udubljenja glavnih lisnih nerava", kaže Zdravković i dodaje da se iz njih posle pet do sedam dana pile gusenice, koje su vrlo živahne kad su uznemirene.

Oštećuju i glavicu

Prva dva-tri dana po piljenju prave kraće ili duže mine duž glavnih lisnih nerava, a zatim izgrizaju donje slojeve lista, ostavljajući samo gornju pokožicu u vidu "prozorčića". Ti "prozorčići" se, kako kaže stručnjak, postepeno sjedinjuju, tanka opna otpada, pa na listu ostaju manji ili veći otvori i list dobija izgled fine čipke. Gusenice mogu da se zavlače i u glave krstašica, čime nanose još veću štetu.

"Kod karfiola gusenice oštećuju i glavicu, odnosno ružu pa je čine neupotrebljivom. Ishrana i razviće gusenice traje dve do četiri nedelje. Najviše su ugrožene srednje i kasnostasne sorte, jer se njihov razvoj poklapa sa drugom ili trećom generacijom moljca koje su daleko brojnije od prve, pa dolazi i do preklapanja generacija", kaže savetodavac i dodaje da je kupusni moljac oligofagna vrsta koja se sreće na gajenim kupusnjačama, naročito na brokoliju, karfiolu, kupusu, rotkvi, ali i na divljim i nekim ukrasnim krstašicama.

Štete su obično različite, međutim, kako Zdravković kaže, toplo i suvo vreme pogoduje razviću štetočine, pa se poslednjih godina unazad beleži jača pojava moljca i znatno veće štete u tradicionalnim rejonima gajenja kupusa kod nas (Futog, Begeč i dr.). Hladno i kišovito vreme, naročito pljuskovite kiše smanjuju brojnost vrste jer spiraju gusenice sa lišća.

Kako je suzbiti?

Kod suzbijanja ove štetočine naročito dubljom obradom zemljišta (zaoravanjem) ili spaljivanjem treba unišititi ostatke kupusnjača, navodnjavati tokom leta i svim merama ubrzati razvoj i jačanje biljaka, a napadnute biljke pri proređivanju treba odmah uništiti. Dobre rezultate obezbeđuju i plodored, prestanak proizvodnje kupusnjača tokom jedne godine, primena lovnih, žutih lepljivih i feromonskih klopki, ometanje parenja i dr.

"U nekim zemljama koriste parazitoidske ose, recimo 'Cotesia plutellae' koje gaje i ispuštaju na polja. U poslednje vreme raste interes za korišćenjem patoena insektata poput 'Beauveria bassiana', 'Metarhizium anisopliae', 'bacilovirusa' i entomopatogenih nematoda", kaže Zdravković i dodaje da ekstrakti nekih biljaka poput "Azadirachta indica" i drugih ispoljavaju visoku insekticidnu efikasnost ili antifiding efekat, dok ekstraki drugih biljaka odbijaju ženke da polažu jaja.

Hemijski tretmani se sprovode ukoliko se pregledom registruje minimum 10 odsto napadnutih biljaka (prisustvo larvi), a u Republici Srbiji su registrovane aktivne materije tau-fluvalinat, deltametrin, spinetoram, metaflumizon, hlorantraniliprol-lambda-cihalotrin, hlorantraniliprol.