• Uzgoj lubenica
  • 08.06.2020. 16:00
  • Pčinjski okrug, Srpska kuća

Važni saveti u uzgoju lubenica: Dublje oranje i đubrenje stajnjakom

Pri oranju sam ispoštovao stručni savet da dubina bude veća od 35 cm jer se tada i prinos uvećava za 50 odsto. Za dobar rast, razvoj i plodonošenje biljaka, pH vrednost uvek mora da bude 5-5.5. Uz osnovnu obradu zemljišta primenio sam i đubrenje stajnjakom, objašnjava proizvođač Ivica Janjić iz sela Srpska kuća, opština Bujanovac.

Foto: Gordana Nastić
  • 403
  • 20
  • 0

Pojoprivredni proizvođači u Pčinjskom okrugu na svojim imanjima proizvode lubenice od davnina. Gotovo da nije postojalo domaćinstvo koje ih nije gajilo, ali niko nije ostvarivao veće prihode od ove proizvodnje.

Da se od nje može lepo zaraditi prvi su shvatili meštani sela Srpska kuća, u opštini Bujanovac, kada su krajem devedesetih godina prošlog veka počeli na folijama, pod otvorenim nebom, da proizvode lubenice. Ubrzo zatim, kada su stigli prvi prihodi od lubenica, ovom proizvodnjom počeli su da se bave skoro svi meštani ovog sela.

Zrelost lubenice pokazuje peteljka

Otuda je u vreme berbe ovo selo posećivalo veliki broj kupaca i nakupaca. Nakupci su u selu uvek bili dobrodošli jer su po povoljnoj ceni otkupljivali tone i tone sočnih i crvenih lubenica. Oni i danas svraćaju u ovo selo, ali im proizvođači sve ređe prodaju lubenice jer im se to više ne isplati. Mnogi su zbog toga bili prinuđeni da potraže druge potencijalne kupce kako bi opstali u ovoj proizvodnji.

Proizvodnja lubenica se ipak isplati

Zahvaljujući takvom načinu poslovanja Ivica Janjić, proizvođač lubenica u ovom selu uspeo je da očuva ovu proizvodnju do današnjih dana. On je jedan od retkih proizvođača u ovom kraju koji kada je proizvodnja bostana u pitanju, ništa ne prepušta slučaju i zato svake godine zasade lubenica i dinja osigurava od vremenskih nepogoda.

Ivica Janjić u proizvodnji lubenica ništa ne prepušta slučaju

"Za mene je proizvodnja lubenica veoma rentabilna i zato je se ne odričem punih 25 godina. Pre ove proizvodnje moja porodica se dugo bavila proizvodnjom voćno-sadnog materijala koji smo plasirali na područje Kosova i Severne Makedonije. Kada smo ostali bez ovog tržišta krenuli smo sa proizvodnjom lubenica i nisam se pokajao jer mi se ova proizvodnja isplati", kaže Ivica.

Bostan uz stručan savet

On je ove godine lubenice sorte fantazija, karistan i melija zasadio na čitav hektar, a dinje neuar i ananas na 30 ari. Sve ove sorte su veoma tražene na području Vranja, Bujanovca i Preševa i odlično se prodaju. Nada se i dobrom prinosu, jer je zasad pod lubenicom i dinjom odlično krenuo.

"Imam odličnu saradnju sa Marijom Janjić, savetodavcem za povrtarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi, sa kojom se stalno savetujem o koracima koje treba da preduzmem prilikom gajenja lubenica. Tako sam na osnovu njenih saveta u jesen i pripremao zemljište za sadnju lubenica. Pri oranju sam ispoštovao njen savet da dubina bude veća od 35 cm jer se tada i prinos uvećava za 50 odsto. Za dobar rast, razvoj i plodonošenje biljaka, pH vrednost uvek mora da bude 5-5.5. Uz osnovnu obradu zemljišta primenio sam i đubrenje stajnjakom", objašnjava naš sagovornik i dodaje da uzorano zemljište nije pokrivao kako bi akumuliralo što više vlage i bilo izloženo zimskim mrazevima.

Pravilnim đubrenjem lubenice do visokih i zdravih prinosa

"Neposredno pre sadnje gornji sloj zemljišta usitnio sam frezom, tako da sam posle toga sadnju sa lakoćom obavio."

U Pčinjskom okrugu lubenice iz rasada

Među proizvođačima lubenica rasprostranjeno je nekoliko načina gajenja i to direktnom setvom na otvorenom, gajenje u niskim tunelima i iz rasada. Na području Pčinjskog okruga zastupljena je proizvodnja lubenica iz rasada. Stručnjak za ratarstvo u vranjskoj poljoprivrednoj službi ističe da proizvođači lubenica setvu semena za gajenje rasada moraju da obave već polovinom marta meseca u zaštićenom prostoru (topla leja, staklenik, plastenik) kako bi prve plodove dobili krajem juna.

Rasad se proizvodi u kontejnerima i tresetnim kockama. Setvu semena treba obaviti u sterilizovanom supstratu na dubini od 1,5 do dva centimetra. Kada temperatura zemljišta dostigne najmanje 15 stepeni proizvođači mogu da pristupe rasađivanju rasada. Ovakve uslove najčešće imaju početkom maja kada prođe rizik od kasnih prolećnih mrazeva.

Proizvođači Pčinjskog okruga lubenicu najčešće gaje na malč foliji, koju postave desetak dana pre sadnje, pa mera međurednog kultiviranja nije potrebna. Navodnjavanje je veoma bitno posebno u fenofazi cvetanja i zametanja plodova kao i tokom fenofaze rasta ploda. Ukoliko za navodnjavanje koriste rotirajuće dizne onda se preporučuje jedno obilno navodnjavanje, a ne svaki dan pomalo zbog toga što često vlaženje može dovesti do stvaranja optimlnih uslova za pojavu bolesti.

Iz jedne sadnice čak 131 lubenica!

"Ako imaju kap po kap navodnjavanje treba da obavljaju svakodnevno. Preporučuju se i tri do četiri prihranjivanja. Đubrivo je najbolje unositi u zonu korena zajedno sa vodom. Sa zalivanjem treba prestati 15 do 20 dana pre berbe jer će doći do usporavanja sazrevanja ploda", ističe Janjićeva, savetodavac za povrtarstvo.

Manja temperatura - manji procenat šećera

Lubenice veoma dobro podnose visoke temperature, sve do 45 stepeni, dok na temperaturi od 10 prestaje rast. Biljka ne cveta na temperaturi ispod 13 stepeni. Neophodno je da u vegetacionom periodu temperturna suma bude između 2.000 do 3.000 stepeni.

Duži period visokih temperatura može rezultirati smanjenim prinosom, dok nedovoljno visoka tempertura utiče na smanjenu oplodnju kao i smanjeni procenat šećera. Lubenice treba brati u momentu tehnološke zrelosti koja podrazumeva sladak ukus hrskavu konzistenciju i intenzivno crvenu boju.


Tagovi

Uzgoj lubenica Prodaja lubenica Selo Srpska kuća Ivica Janjić Đubrenje lubenice Sadnja lubenice iz rasada Setva lubenice Agrotehnika lubenice


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.