• Uzgoj krastavaca
  • 01.05.2019. 08:00

Vreme je za setvu krastavaca u bašti - pazite da nema hlada

Uzgajanje krastavaca je lako, ali ovo je vrsta koja traži toplotu i dovoljno vode. Kraj aprila i početak maja prvi je termin za setvu krastavaca na otvorenom, u bašti. Može se sejati u redove ili kućice (roviće, odžake).

Foto: Depositphotos/vvoennyy
  • 1.404
  • 55
  • 0

Krastavac (Cucucmis sativus) je vrsta povrća koja se najčešće uzgaja u baštama. Može da se koristi u svežem stanju, za pripreme raznih salata, da se kiseli, ali i da se od njega pripremaju razna variva, sokovi. Odavno je našao svoju primenu u narodnoj medicini, a često se upotrebljava kao kozmetičko sredstvo. Pripada porodici Cucurbitaceae i srodnik je tikvicama, lubenici, dinji.

Formira muške i ženske cvetove

Krastavac je jednogodišnja vrsta povrća i potrebno ga je svake godine sejati. Krastavce možemo uzgajati kao rasad u plastenicima i staklenicima ili direktnom setvom u bašti.

Stablo biljke krastavca je puzavo, razgranato, grubo i lako se lomi. Može da naraste do četiri metra. Koren je dobro razvijen, ali se formira u plitkom sloju zemljišta. Listovi su veliki, dlakavi, na dugim peteljkama. Različite sorte krastavca mogu imati različit oblik lista, više ili manje usečen, a boja lista varira od svetlozelene, žutozelene do tamnozelene.

Biljka krastavca je jednodoma, a cvetovi su muški. U cvetu se formiraju samo prašnici dok se u ženskim cvetovima formira samo tučak. Prvo se pojavljuju muški cvetovi, a zatim ženski. Oprašivanje obavljaju insekti.

Temperatura vazduha utiče na formiranje cvetova

Na formiranje cvetova veliki uticaj ima temperatura vazduha. Visoke temperature vazduha i jaka insolacija, uticaće na intenzivnije formiranje muških cvetova što znači manji prinos. Takođe, pregust setveni sklop i suša rezultiraće većim formiranjem muških cvetova.

Plod krastavca sadrži 95% vode i niske je kalorijske vrednosti. U zavisnosti od sorte, plodovi mogu biti više ili manje izduženi, sa bodljama ili bez bodlji, manjih ili većih dimenzija i različite obojenosti. Za upotrebu se koriste zeleni, nezreli plodovi. Zreli plodovi mogu biti žuti, narandžasti, crvenkasti, smeđi. Seme je dugo oko 1 cm, najčešće belo, izduženo.

Uzgoj krastavca: Koji način proizvodnje je najbolji?

Lako se uzgaja

Krastavci se lako uzgajaju u bašti, ali oni za nicanje i rast traže toplo vreme, dovoljno zagrejano zemljište, dovoljno sunca. Kod izbora mesta za direktnu setvu krastavca u bašti, odabrati gredice koje su ocedne, sa dobrim zemljištem koje je bogato hranivima i humusom. Slabo će rasti na hladnom i zbijenom zemljištu, ali i na peskovitom i suvom mestu. Biljke ne podnose hlad i ne mogu se uzgajati ispod drveća ili u hladovini nekog objekta. I pored te osobine, na lišću krastavca često su vidljive opekotine od sunca. Krastavac ne voli zakorovljene parcele.

Izborom sorti i u kombinaciji sa postrnom setvom, možemo imati dug period berbe svežih plodova. Rane sorte krastavca počinju da cvetaju već mesec dana nakon nicanja dok kasne sorte cvetaju dva meseca posle nicanja.

Za klijanje, nicanje, rast, razvoj, cvetanje i plodonošenje, biljci krastavca potrebna je toplota i voda. Optimalna temperatura zemljišta je 20°C. Krastavac ima velike zahteve za toplotom i veoma lako strada od mraza.

Izbegavati setvu ako su noći još hladne

U kontinentalnom delu, prva setva na otvorenom obavlja se krajem aprila i početkom maja, a postrnom setvom možemo produžiti vreme berbe. Setva započinje kad je prosečna dnevna temperatura vazduha od 10 do 12°C. Sve dok su noći hladne treba izbegavati setvu krastavca.

Zbog osetljivosti na niske temperature, razvoj i rast cvetova i plodova se zaustavlja već na temperaturi od 12°C.

U sušnom periodu leta, biljke je potrebno intenzivno zalivati. Najbolje je biljke zalivati u toku jutra vodom koja je odstajala. Večernje zalivanje, posebno hladnom vodom, povećava rizik od pojave gljivičnih oboljenja kao što su plamenjača i pepelnica krastavaca.

Setva se može obavljati u redove ili kućice (roviće, odžake). Ukoliko sejemo krastavce u kućice, u svaku kućicu se poseju tri do četiri semenke, razmak kućica u redu je oko 50 cm, a međuredni razmak od 1 do 1,5 m, dok je kod setve u redu razmak između biljaka oko 25 cm, a međuredni razmak od 0,80 do 1 m.

Kod setve u kućice, biljke se puste da pužu po zemlji dok je setva u redove zahvalnija za uzgoj na mreži koji će biljkama obezbediti dobro provetravanje i na taj način smanjuje se mogućnost pojave oboljenja.


Tagovi

Uzgoj krastavca Rana setva Postrna setva Zalivanje Nega krastavca


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

korisnik
pre 3 nedelje

#mojepovrće #mojabašta #naprirodannačin Plastenik koji imamo je napravio naš deda Slavko, od onoga š... Pročitaj celu belešku »