• Uzgoj krastavca
  • 28.04.2019. 08:00

Uzgoj krastavca: Koji način proizvodnje je najbolji?

Ako želimo profitabilnu proizvodnju, na otvorenom polju setva može da se obavlja u periodu posle 20. aprila pa sve do polovine jula. Prerađeni krastavac (ukišeljen) koristi se u ishrani tokom čitave godine, a značajne količine koriste se za izvoz, uglavnom u zemlje EU.

Foto: Bigstockphoto/tesdei
  • 709
  • 26
  • 0

Potražnja za krastavcima svake godine sve je veća i veća i sa ekonomskog aspekta, uzgoj ovog povrća veoma je značajan. Pored domaćih potrošača, sve više i stranih kupaca pokazuju interesovanje za domaćim krastavcima i vide Srbiju kao zemlju sa velikim izvoznim potencijalom. 

Krastavci su idealno povrće za uzgoj jer pravilnim izborom odgovarajućih sorti i uz adekvatnu tehnologiju proizvodnje, rezultati će biti bolji, odnosno, može da se ostvari veći profit u odnosu na druge vrste povrća.

Ako želimo profitabilnu proizvodnju, na otvorenom polju setva može da se obavlja u periodu posle 20. aprila pa sve do polovine jula. Prerađeni krastavac (ukišeljen) koristi se u ishrani tokom čitave godine, a značajne količine koriste se za izvoz, uglavnom u zemlje EU.

Kornišon pogodan za uzgoj na malim gazdinstvima

U našim agroekološkim uslovima kornišon se prozvodi na malim porodičnim gazdinstvima, ali i na većim površinama kod pojedinih proizvođača koji planiraju proizvodnju za izvoz. Zastupljena su dva načina proizvodnje: klasični ili horizontalni način, kada se za berbu na većim površinama koriste platforme i tzv. holandski način, odnosno gajenje na špaliru (vertikalni način gajenja kornišona).

Kako navode u PSSS Zaječar, krastavac najbolje uspeva na dubokim, aluvijalnim i strukturnim tipovima zemljišta, koja su bogata organskim materijama. Za njegovo gajenje nisu pogodna teška, zabarena, kisela zemljišta.

Na plodnim zemljištima, količina organske materije koju je potrebno uneti kreće se oko 30 do 40 t/ha dok na lakim zemljištima, koja imaju niži sadržaj humusa, fosfora i kalijuma, količinu stajnjaka treba povećati na 50 do 60 t/ha. U kritičnim fazama rasta i razvoja, krastavci mogu da se prihranjuju i folijarno, korišćenjem odgovarajućih hraniva sa mikorelementima i dodataka hranivima na bazi aminokiselina, kako bi se pojačao imunitet biljaka.

Dobra priprema pred setvu, sprečava patogene

U toku postupka pripreme zemljišta za setvu, potrebno je postaviti i traku za navodnjavanje i fertigaciju (debljine 150 do 200 mikrona) uz postavljanje plastične folije širine 120 cm. Plastična folija povećava temperaturu zemljišta (krastavac traži minimalnu temperaturu od 16°C), ubrzava mikrobiološku aktivnost, sprečava rast korova i nanošenje zemlje na listove, vreže i plodove prilikom padanja kiše. Ovo je vrlo važno zato što čista biljka (listovi, vreže i plodovi) značajno smanjuje rizik pojave patogena.

Temperature koje su optimalne za krastavac u proseku su oko 28 stepeni i to pri dužini dana od 10 do 12 sati. Na nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu biljke će reagovati tako što će značajno smanjiti prinos. Optimalna relativna vlažnost vazduha je 85 - 95 %.

Za bolje rezultate, krastavac prihranjujte dva puta

Odgovarajuća prihrana može povećati prinos. Špalirski uzgoj krastavaca, u kombinaciji sa sistemom navodnjavanja "kap po kap" i dobrom hemijskom zaštitom, rezultiraće uspešnom proizvodnjom sa dugim periodom berbe i prinosom većim od 10 kilograma po kvadratnom metru. Ovi prinosi još uvek nisu maksimalni jer postavljanje malč folije nakon rasađivanja ili pokrivanje biljaka agrilom u početnim fazama vegetacije, dovode do dodatnog povećanja prinosa.

Od mineralnih đubriva, po hektaru treba uneti 100 -150 kg/ha azota, 100 -120 kg/ha fosfora i 200 - 250 kg/ha kalijuma u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ukupnu količinu fosfora i kalijuma, kao i polovinu azotnog đubriva, uneti u zemljište uoči setve ili istovremeno sa setvom, a preostalu količinu azotnog đubriva uneti tokom vegetacije. Biljke se prihranjuju dva puta - prvi put desetak dana nakon nicanja, a drugi put uoči plodonošenja.

Efikasnije je gajenje uz špalir

Plodovi na biljkama koje se vode uz oslonac pravilno se razvijaju, lakše se beru i formira se mali broj deformisanih plodova. Ukoliko se seju dva reda biljaka, seje se sa obe strane špalira na udaljenosti po 30 cm od konstrukcije, a rastojanje u redu je 20 - 25 cm. Razmak između dva reda konstrukcije ne sme da bude manji od dva metra, zbog transporta i gaženja u blizini biljaka za vreme berbe. Gajenjem uz oslonac obezbeđuje se biljkama više svetlosti i vazduha, biljke se mogu efikasnije zaštititi od bolesti i štetočina.

Postrnom setvom do većih prinosa

Kada je reč o postrnoj setvi, kornišoni se seju što je moguće ranije, a najkasnije do 20. jula. Svako zakašnjenje sa setvom dovodi do osetnog smanjenja prinosa. U postrnom roku setve, na otvorenom polju, kornišoni se seju na rastojanje od 70 do 100 cm između redova, a između biljaka u redu 10 - 20 cm. Krastavac se može sejati i u dvorede trake gde su rastojanja između redova 90 cm i 30 cm, a između biljaka u redu 10 - 15 cm. Kad se biljke gaje uz oslonac treba otklanjati bočne grane i mlade plodove do visine 40 do 60 cantimetara. Još bolji rezultati dobijaju se ukoliko se koristi konstrukcija za gajenje biljaka uz oslonac ili špalir.

U postrnom roku setve potrebno je često navodnjavanje, često i odmah nakon setve. Kornišoni se intenzivnije navodnjavaju od početka berbe, da bi se postigli optimalni prinosi.

Vizuelni pregled dovoljan da se uoče štetočine

Vizuelnim pregledom cvetova i listova, može da se registruje prisustvo tripsa (Thrips spp). Trips ima značajnu ulogu kao prenosilac virusa i može da izazove direktne štete usled svoje ishrane na usevu. Preporuka je da se nakon obavljenog pregleda i utvrđivanja prisustva tripsa (otresanjem cvetova i listova na belu podlogu), obavi tretman insekticidom: Laser (aktivna materija je spinosad) 0,4 l/ha. Kada je reč o štetočinama, mogu biti prisutne i kolonije lisnih vaši na naličju lista. Proizvođačima se u tom slučaju preporučuje primena insekticida Teppeki (aktivne materije flonikamid) u količini od 0, 06 do 0, 1 kilograma po hektaru.


Tagovi

Uzgoj krastavca Proizvodnja uz šaplir Postrna setva kornišona Horizontalni tip proizvodnje Prerađeni krastavac


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.