Vrste folija i za uzgoj kog povrća su dobre?

Krastavac, paprika, paradajz, plavi patlidžan, lubenica, dinja i drugi povrtarski usevi, gajenjem na zemljištu prekrivenom plastičnom folijom, u odnosu na gajenje na golom zemljištu, daju znatno veći prinos, kvalitetnije plodove i pre dospevaju za berbu.

Gajenjem povrtarskih kultura na zemljištu prekrivenom različitim folijama, u odnosu na gajenje na golom zemljištu, ima više prednosti.

Viša temperatura, rastresito zemljište

Temperatura zemljišta ispod neprozirne polietilenske folije (PE) na dubini od pet centimetara je u proseku dva do 2,5^oC viša, a ispod prozirnih 4,5 do 5,5^oC viša u odnosu na temperaturu neprekrivenog zemljišta. Viša temperatura zemljišta deluje na brži razvoj biljaka, tako da pri gajenju na neprozirnoj foliji biljke za berbu dospevaju do 2. nedelje ranije, a pri gajenju na onim prozirnim i do tri nedelje.

Šta se u decembru seje za uzgoj u plasteniku?

Zemljište ispod ovakve prekrivke ostaje rastresito, gotovo u onakvom stanju u kakvom je bilo pripremljeno pre postavljanja iste. Takvo zemljište omogućuje bolju snabdevenost korena biljaka kiseonikom, te podspešuje mikrobiološku aktivnost u zemljištu, što ima direktan pozitivan uticaj na razvoj biljaka.

Preporučljivo navodnjvanje

Prekrivanjem zemljišta različitim folijama sprečava se evaporacija (isparavanje vode iz zemljišta). Akumulirana vlaga u prekrivenom zemljištu isključivo služi za rast biljaka. Budući da je produkcija biljne mase na zemljištu prekrivenom jednom od folija po pravilu najmanje dvaput veća u odnosu na gajenje na zemljištu bez pokrivanja, uprkos sprečavanja evaporacije, za uspešnu proizvodnju preporučljivo je navodnjavanje. U ovom slučaju u obzir dolazi samo navodnjavanje "kapanjem" pomoću cevi, koje se postavljaju ispod prekrivke.

Brži razvoj biljaka gajenih na zemljištu prekrivenom nekom od folija podspešuje i pojačana koncentracija ugljen dioksida - CO₂, izuzetno značajnog za razvoj biljaka, koji kao produkt mikrobiološke aktivnosti iz zemljišta izlazi isključivo kroz rupe na materijalu gde se nalaze biljke i one ga mogu upijati u znatno većoj koncentraciji.

Neprozirne su, kako reč nagoveštava nepropusne za svetlo, te onemogućavaju razvoj korova, tako da ga je potrebno iskorenjivati samo na stazama između folija, te izuzetno u rupama iz kojih rastu presađene biljke.

Većina plodova ovako gajeni čistiji su od onih gajenih na golom zemljištu, a kako nisu u neposrednom dodiru sa zemljištem, manje su skloni i oboljenjima.

Vrste folija

Upotreba nekih od folija povećava troškove proizvodnje, ali povećanjem prinosa, dobijanjem kvalitetnih plodova i znatno ranijim dozrevanjem za berbu, upotreba EVA (etil-vinil-acetatne) folije je ekonomski vrlo isplativo dodatno ulaganje u proizvodnji povrća.

Kod nas je u proizvodnji najraširenija crna neprozirna folija. Najviše se primenjuje u proizvodnji krastavaca, ali se uspešno može koristiti i u proizvodnji brojnog drugog povrća. Ispod nje zemljište se zagreva, doduše nešto sporije nego ispod prozirnih, ali je ona delotvorna zaštita od korova, te dobro čuva vlagu zemljišta. Takav materijal je nerazgradiv, te ju je potrebno nakon proizvodnje sklanjati sa proizvodne zemljišne površine. U zemljama razvijene poljoprivredne proizvodnje, gde je korišćenje takvih folija u povrtarskoj proizvodnji stalna praksa, postoje pogoni koji se bave reciklažom starih upotrebljenih folija i na taj se način štiti životna sredina.

Bela neprozirna u proizvodnji povrća koristi se u svrhu održavanja optimalne temperature zemljišta za kulture koje su osetljive na visoke temperature, kao što je salata. Takve su folije sa donje strane crne, a sa gornje strane bele boje. Bela boja reflektuje svetlo i time smanjuje pregrevanje zemljišta, a zbog refleksije povećava se osvetljenost donjih delova biljke čime se povećava intezitet fotosinteze, što direktno utiče na povećanje prinosa. Neprozirnost folije takođe sprečava rast korova i gubitak vlage iz zemljišta.

Prozirna se kod nas znatno manje koristi. Ispod nje se zemljište mnogo brže zagreva, što utiče na brži razvoj biljaka, te može poraniti proizvodnju i do tri nedelje. U proizvodnji povrća uglavnom se koriste fotorazgradive, koje se sa sazrevanjem useva potpuno razgrade na ekološki prihvatljiva jedinjenja, te na taj način ne narušavaju ekološku ravnotežu u zemljištu. Kako su te folije propusne za svetlo, ispod njih se mogu razvijati korovi, te je pre postavljanja iste neophodno upotrebiti neko od zaštitnih sredstava (herbicida) za tu namenu.

Novine na tržištu

U proizvodnji povrća postupno se uvode i druge vrste folija, kao što su tzv. InfraRed Transmitting (IRT) folije, koje selektivno propuštaju sunčeve zrake, greju zemljište i podspešuju razvoj presađenih biljaka, ali ne omogućavaju klijanje semenki korova i njihov rast. Zemljište ispod njih se brže zagreva nego ispod neprozirnih, a na njima uzgajano povrće za berbu dospeva sedam do 10 dana ranije nego pri gajenju na neprozirnim.

U nekim područjima gajenja povrća, gde veliki problem predstavljaju lisne vaši i insekti prenosioci virusnih oboljenja, koriste se reflektujuće folije. One su presvučene aluminijumskom bojom koja svojom refleksijom odbija lisne vaši i na taj način sprečava zarazu biljaka virusima. Refleksijom svetla na neki način tokom vrućih dana hlade biljke i utiču na formiranje kvalitetnijih plodova. Ove folije se najviše primenjuju u letnjoj proizvodnji tikvica i drugog sličnog povrća.

Netkani sintetski materijali

Osim prekrivanja zemljišta, u savremenoj proizvodnji povrća sve se više koristi i prekrivanje useva netkanim sintetskim materijalima, koji se na našem tržištu mogu nabaviti pod trgovačkim imenom Agryl, Lutrasil ili Verteks.

Koriste se za zaštitu useva od niskih temperatura u ranoproletnjem ili kasnojesenskom gajenju, najviše u gajenju krastavaca, šargarepe, salate i endivije. Radi se o paučinastim, poluprozirnim, tankim folijama propusnim za svetlo, vazduh i vodu, izuzetno dobrog temperaturnog delovanja. Temperatura ispod njih je za jedan do 2^oC viša, što je često dovoljno da spreči oštećenja izazvana niskim temperaturama. Veoma je male težine, svega 10 do 17 g po m² i ne oštećuje prekrivene biljke.

Uz njenu primenu moguće je obaviti setvu desetak dana ranije od optimalnog agrotehničkog roka za određeno proizvodno područje, a početak plodonošenja kod nekih povrtarskih kultura može biti i do dve nedelje ranije. Zbog povoljnije mikroklime, koja se stvara ispod takve folije, biljke intezivnije rastu i često izbegavaju najpovoljnije uslove za infekciju prouzrokovačima bolesti. Budući da se i rosa zadržava na njoj, a ne na lišću širenje bolesti je sporije, te se takav usev znatno lakše štiti. Predstavlja fizičku prepreku za ptice, koje mogu napraviti znatne štete tokom nicanja i u fazi mladih biljaka, te za napad štetočina koje pored direktne štete često prenose virusna oboljenja.

Takođe, ublažuje udarce kišnih kapi na zemljište čime sprečava stvaranje pokorice, što opet podspešuje nicanje. Folija ne sme biti prenapregnuta, kako ne bi sprečavala rast biljaka. Uz pažljivo rukovanje, može se koristiti tri sezone. Sve te prednosti rezultiraju višim prinosom kvalitetnijih plodova, te njenu primenu čine ekonomski veoma isplativom.