Zalivanje rasada pre i posle pikiranja: Zašto je u ovoj fazi važan fosfor?

Negovanje rasada paprike i paradajza će se nastaviti i u ovom mesecu. Veliku pažnju treba posvetiti zalivanju i prihrani kako bi dobili dobro razvijene mlade biljke sposobne da se prilagode na spoljašnu sredinu. Sada stvaramo preduslove za visoke prinose.

Pre i posle pikiranja

Za ujednačen razvoj ključna je optimalna snabdevenost vodom. Kako je nepovoljno preterano zalivanje, tako loše utiče i manjak. Za zalivanje rasada koristi se voda sobne temperature od 20 do 25ºC. Ako koristite onu iz česme, ostavite je jedan do dva dana da ispari hlor. Nema potrebe da se prokuvava, jer će tako izgubiti kiseonik što loše utiče na biljke.

Pre pikiranja biljke se zaliju jedan do dva dana kako bi se smanjio stres presađivanja. Nakon pikiranja, kada se biljke zaliju potrebno je da prođe četiri do pet dana do novog zalivanja. Za to vreme one se ukorenjuju i ponovo počinje da raste koren. U toku rasta pikiranih rasada zalivanje se obavlja jednom u tri do pet dana.

Potreban fosfor

Prihrana može biti davanjem đubriva koja deluju preko korena i preko lista. Biljkama se dodaju makro i mikroelemeti, huminske kiseline i druge korisne materije. Koriste se đubriva koja imaju izbalansiran odnos azota, fosfora i kalijuma. Sadržaj fosfora treba biti nešto veću odnosu na azot i kalijum, jer je ovaj element odgovoran za razvoj korena.

Kada rasad pati od nedostatka fosfora listovi su uspravljeni uvis pod oštrim uglom, postaju šiljasti, dok je donja strana ljubičasto obojena. Treba obratiti pažnju da je usvajanje tog elementa pod uticajem temperature. Niža temperature imobiliše ovaj element i biljka ga ne usvaja i kada ga ima dovoljno. Od mikroelemenata neophodni su gvožđe, magnezijum, bakar, bor, jod, mangan, cink, molibden i drugi. Posle primene đubriva uočava se pojava novih listova i ubrzan rast.

Đubrivo na bazi joda

Ako je supstrat suv pre dodavanja đubriva potrebno ga je zaliti, jer će u suprotnom koren doživjeti stres čak i kada dodajemo đubrivo u tečnoj formi.

Šest pravila prihrane sadnica

Danas na tržištu postoje brojna đubriva u čvrsto i tečnom obliku. Aplikacija se najčešće obavlja primenom preko lista ili folijarno i dodavanjem rastvorenih đubriva u vodi.

Amaterski uzgajivači sami pripremaju đubriva na bazi ljuske luka, pepela, trava, komposta, glistenjaka. Pepeo sadrži mnogobrojne elemente, a osim hraniva daje zaštitu od bolesti.

Među brojnim preparatima za ishranu rasada je đubrivo na bazi joda koje intenzivira metaboličke procese u biljci, poboljšava imunitet. Za osnovni recept biće vam potrebna tri litra vode i dve kapi apotekarskog joda.

Kada se voda zameni sa mlekom, rastvor se može iskoristiti za tretiranje biljaka kako bi ih zaštitili od plamenjače. Tada se u litar mleka dodaju tri kapi joda.