Zimski šampioni: Ove zeleniše možete sejati i brati cele zime

Plastenička proizvodnja omogućava da i u najhladnijem delu godine imamo sveže povrće. Dok se većina biljaka u prirodi povlači u mirovanje, u zatvorenom uz malo pažnje i pravilnu negu možemo uzgajati rukolu, matovilac, peršun, mladi luk, spanać, zelenu salatu i druge kulture koje dobro podnose niže temperature.

Brza i otporna kultura

Rukola je izuzetno zahvalna za zimsku plasteničku proizvodnju. Brzo niče, otporna je na hladnoću, a berba počinje već 20 do 30 dana nakon sadnje. Možete je i sejati direktno u zemlju, ali je bolja opcija sadnja iz hranljivih kocki, jer se tako izbegava neujednačeno nicanje i oštećenje mladih biljaka.

Setvu rukole na otvorenom planirajte u martu

Biljke iz kocki koje imaju tri i više razvijenih listova brže se ukorenjuju i nastavljaju rast čim se posade.

Idealan za hladne mesece

Matovilac je najtipičnija zimska kultura u plastenicima. Podnosi temperature i do -5 °C, a najbolji rezultati postižu se ako se setva obavi u oktobru ili novembru. Zemljište treba da bude rastresito, a u njega se dodaje organsko đubrivo. Seme se seje direktno u redove na razmak od 10 do 15 cm između redova i 2 do 3 cm unutar reda, na dubini od 1 cm.

I za matovilac važi isto pravilo – sadnja iz hranljivih kocki s već proklijalim biljkama daje sigurnije i ravnomernije biljke, koje brže formiraju lisnu rozetu. Berba se obavlja sukcesivno, što omogućava stalnu svežinu proizvoda.

Za stalnu zimsku berbu

Peršun, posebno lisnati, odlično uspeva u plastenicima tokom zime. Može se saditi iz rasada ili hranljivih kocki u kojima su biljke već razvile nekoliko pravih listova. Takve sadnice lakše podnose presađivanje, brzo se ukorenjuju i mogu se brati više puta. Uz minimalno grejanje plastenika, berba se može produžiti do ranog proleća.

Zašto saditi iz hranljivih kocki?

Sadnja iz hranljivih kocki ima nekoliko ključnih prednosti: biljke su već proklijale i razvijene, brže se ukorenjuju nakon presađivanja, smanjuje se gubitak zbog hladnoće i slabog nicanja, omogućava se ranija i ujednačenija berba.

Važno je da setva ne bude pregusta, za peršun ona na razmaku od 15-20 cm daje najbolje rezultate.

Plastenici tokom jeseni i zime ne bi trebali da ostanu prazni. Sadnjom kultura poput rukole, matovilca i peršuna može se osigurati sveže povrće i dodatna zarada u periodu kada je ponuda na tržištu manja.