• Stare sorte
  • 25.07.2019. 18:00
  • Kolubarski okrug, Mionica

Banka semena pruža nove mogućnosti poljoprivrednicima

Banka semena i gena, Zrno otvorena je u mioničkom selu Paštrić. To je prva banka semena i gena u Srbiji, a usmerena je ka proizvodnji starih sorti voća, povrća i žitarica.

Foto: Depositphotos/bhofack2
  • 119
  • 63
  • 0

U prvoj banci semena i gena, neće se samo proizvoditi pomenute sorte već će se i konzvervirati, revitalizovati i čuvati lokalni varijeteti voća, povrća i žitarica.

"Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži", rekla je koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović i dodala da je u toku popis starih sorti.

Banka će omogućiti da se postojeći materijal umnoži za još toliko

Ova banka trebalo bi da omogući da se materijal koji trenutno poseduje udvostruči, a takođe će otvoriti mogućnosti poljoprivrednicima da se povezuju, prenose jedni drugima iskustva i znanja kako bi što bolje razvili svoju proizvodnju. Kako je Petrović navela, to je veoma važno jer proizvođači ponekad pogrešno procene da li uopšte treba uzgajati neku vrstu ili ne. 

"To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka utvrđeno je da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu", navela je Petrović.

Pasuljica - zaboravljeno povrće otporno na sušu

Prema njenim rečima, takav slučaj bio je i u Srbiji. "Za lobodu, koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama", objasnila je Petrović, dodajući da je povrće ugroženije.

Po njenom mišljenju, povrće je ugroženije jer su stabla stara. Posebno je naglasila da je potrebno da se materijal čuva pažljivo svake godine kako se ne bi u potpunosti izgubio.

Stare sorte ne zahtevaju velika ulaganja

Kako je Petrović navela, za proizvodnju starih sorti nije potrebno veliko ulaganje kada su u pitanju đubrenje i navodnjavanje. Ono što je dobro, po njenom mišljenju, jeste to što su stare sorte otpornije i za njihovu proizvodnju nije potrebno koristiti veliku količinu pesticida.

"Mala gazdinstva u Srbiji trebalo bi da gaje specifične vrste jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam", navela je Petrović i dodala da su popularne destinacije u turizmu male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti.

Nadležna institucija za uzgajanje starih sorti je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pored ministarstva, u rad i razvoj proizvodnje starih sorti uključen je i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, čiji departman za suncokret održava banku gena i za potrebe organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Stare sorte utiču na biološku raznolikost

Prema proceni FAO, od početka XX veka smanjena je raznolikost useva za oko 75 odsto upravo zbog toga što su se poljoprivrednici preusmerili više na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica, naveo je predstavnik te organizacije Asmund Asdal za Biznis i finansije, prenosi N1.

"Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom i niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta", naveo je Asdal.

On takođe upozorava da, ukoliko se nastavi gubitak genetskih resursa, može doći i do gubitka proizvodnje hrane i gubitak prihoda u budućnosti.

Osnivač ove banke je lokalni ekološki pokret Okvir života, a finansijsku podršku otvaranju banke pružili su organizacija ORCA iz Beograda i Nacionalna koalicija za decentralizaciju Niša.


Izvori

N1 Srbija


Tagovi

Banka semena i gena Stare sorte Ivana Petrović Asmund Asdal Genetski potencijal


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi