Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Holesterol
  • 23.08.2024. 12:00

Da li postoji vrsta pirinča koja snižava holesterol?

Povišen nivo holesterola povezuje se sa raznim bolestima, poput kardiovaskularnih. U želji da ga snize, ljudi posežu za raznim preparatima ili namirnicama.

Foto: shutterstock/Nantawan Patamarot
  • 70
  • 14
  • 0

Kardiovaskularne bolesti vodeće su bolesti današnjice, a holesterol je jedan od činioca koji doprinosi njihovom razvoju.

Iako promene prehrambenih navika predstavljaju temelj za smanjenje masti u krvi, ne čudi da ljudi posežu za lakšim metodama ili namirnicama poput crvenog pirinča koji, tvrde na raznim portalima, snižava holesterol.

Dr Tamara Sorić iz NutriPromjene za portal foodfacts.news kaže da je crveni pirinčani kvasac popularan dodatak ishrani za regulaciju razine kolesterola u krvi.

Glavna komponenta, dodaje, crveni pirinač kojem se pripisuje učinak na regulaciju je monakolin K koji u našem organizmu deluje tako što inhibira enzim koji učestvuje u sintezi holesterola i na taj način doprinosi njegovom snižavanju.

Mediteranska ishrana se smatra zlatnim standardom

"Kod osoba sa povišenim vrednostima nikako ne smemo zanemariti važnost zdravog načina života", tvrdi ova nutricionistkinja i dodaje da to uključuje gubitak viška kilograma, prestanak pušenja, redovno vežbanje i pravilnu i raznovrsnu ishranu.

Navodi da se, kada govorimo o ishrani za očuvanje zdravlja krvnog sistema, mediteranska ishrana definitivno smatra zlatnim standardom.

Ishrana bi tako, ističe, trebala da bude bazirana na voću, povrću, mahunarkama, žitaricama od celog zrna, kvalitetnim izvorima proteina i zdravim masnoćama.

"Glavni deo masnoća u ishrani treba da čine nezasićene masne kiseline koje nalazimo u ribi, maslinovom ulju, avokadu i orašastim plodovima i semenkama", preporučuje ona.

Oprezno sa dozom

Iz nutricionističkog savetovališta Nutricionizam za telo i um doc. dr Marizela Šabanović pojašnjava da se crvena boja dobija fermentacijom pirinča delovanjem kvasca Moascus purpureus što dovodi do pojave takve boje kao posledice nastanka pigmenta.

"Prilikom same fermentacije u zavisnosti od uslova i vrste kvasca koji se koristi nastaju različiti proizvodi, a najznačajniji su monakolini koji inhibiraju enzim koji učestvuje u sintezi holesterola u jetri", ističe ona, složivši se sa dr Sorić.

Osim monakolina, nalaze se i biljni steroli mononezasićene masne kiseline, pigmenti i izoflavoni koji takođe mogu uticati na snižavanje, ali i citrinin koji potencijalno može biti toksičan.

Crvena boja nastaje delovanjem kvasca Moascus purpureus (foto: shutterstock/New Africa)

Kako kaže, najpoznatiji metabolit koji nastaje je monakolin K koji je poznat i kao lovastatin, lek za snižavanje kolesterola u krvi.

"Upravo ovo jedinjene se nalazi u preparatuima koji se danas mogu naći na tržištu", otkriva.

Spominje da provedena klinička istraživanja pokazuju da su osobe koje su uzimale crvenu rižu u dozama 1200 do 4800 miligrama na dan imale efekat na smanjenje LDL kolesterola.

Prema njenim rečima, ono što je važno jeste količina aktivne komponente monokolina K koja je slična statinima odnosno lekovima za snižavanje holesterola te se zbog toga mora paziti na dozu.

"Iz tog razloga je Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) skrenula pažnju na doze veće od 10 miligrama koje mogu imati negativne efekte", upozorava.

Može biti saveznik u snižavanju, ali…

Ova bosanskohercegovačka stručnjakinja za ishranu mišljenja da treba obratiti pažnju i na dozu citrinina koji u većim dozama može delovati nefrotoksično, genotoksično, embriotoksično i teratogeno.

Kaže da je EFSA zato odredila da maksimalna doza citrinina može biti 20 mikrograma na dan i da je upravo zbog ovih nuspojava koje su moguće, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) regulisala da maksimalna doza monakolina ne sme prelaziti tri miligrama dnevno uz upozorenja da ga ne smeju konzumirati dojilje, trudnice, deca mlađa od 18 godina i stariji od 70 godina.

"Smatra se da samo 10 odsto holesterola nastaje kao posledica unosa hrane, a da sve ostalo naše telo sintetiše samo", otkriva.

U ovoj sintezi, ističe, značajnu ulogu ima genetika i starost osobe, pa su obično žene u toku perimenopauze i menopauze sklonije višem stvaranju što se objašnjava hormonskim promenama koje prolaze.

Šabanović, kao i nutricionistica Sorić, komentariše da se mediteranska ishrana smatra zlatnim standardom za osobe sa povišenim holesterolom, ali isto tako i regulacija stresa, dovoljno sna, redovno vežbanje i odmor.

Poznati začin reguliše nivo šećera u krvi?

Savjetuj takođe i izbegavanje visokoprerađene hrane bogate šećerom i zasićenim masnoćama.

"Crveni pirinač može biti saveznik, ali je teško reći koja količina u svakodnevnoj ishrani može dati rezultat", zaključuje i poručuje da je možda bolja opcija koristiti dodatke ishrani sa standardizovanim dozama.


Tagovi

Monakolin Tamara Sorić Marizela Šabanović Smanjenje holesterola Mediteranska ishrana Fermentacija pirinča


Autorka

Suzana Jović

Više [+]

Magistra nutricionizma i znanosti o hrani. Ljubiteljica hrane i zaljubljenica u prirodu. Rado potiče svijest o važnosti pravilne i zdrave prehrane.


Partner

FoodFacts

Ul. Franje Kuhača 18, 31000 Osijek, Hrvatska
e-mail: info@foodfacts.news web: https://www.foodfacts.news/