Rezultati su pokazali da evropske poljoprivredne i prehrambene kompanije još uvek ne smatraju da je njihovo poslovanje ugroženo pandemijom, a čak njih 90 odsto planira da proširi ili bar zadrži prisustvo na tržištu.
Pad proizvodnje, otkazane narudžbine, zatvorene granice pokazatelj su da je prehrambena industrija zbog pandemije suočena sa velikim logističkim problemima. Ipak, mnoge kompanije planiraju širenje na međunarodnom nivou, navodi Euractiv.
Ovu tvrdnju potkrepljuju rezultati najnovije studije nemačke Kancelarije za promociju ulaganja i transfer tehnologije (ITPO) u okviru UN-ovog programa za industrijski razvoj. Nemački Institut za istraživanje tržišta i politike (dimap), ispitao je 800 njihovih malih i srednjih preduzeća i velikih kompanija sa poslovnim aktivnostima u Africi i Aziji, o njihovim strategijama u kontekstu korona krize.
Rezultati su pokazali kako evropske poljoprivredne i prehrambene kompanije još uvek ne smatraju da je njihovo poslovanje ugroženo pandemijom, a čak njih 90 odsto planira da proširi ili bar zadrži prisustvo na tržištu.
Istraživanje je dalo vrlo izmešanu sliku prehrambene industrije. Pad proizvodnje i narudžbina na evropskom tržištu zabeležilo je 40 odsto anketiranih kompanija, a 10 odsto njih razmišlja o otpuštanju ili zatvaranju delova preduzeća.
Na pitanje o njihovoj dugoročnoj strategiji dve trećine kompanija odgovorilo je da želi da proširi svoje proizvode, dobavljače i kupce kako bi se bolje pripremili za buduće krize, dok je trećina planirala da proširi svoje istraživačke i razvojne aktivnosti. Kao kratkoročnu meru, 57 odsto svih kompanija reklo je da trenutno želi da se više koncentriše na svoju osnovnu delatnost.
Šta je prehrambeni nacionalizam i hoće li dovesti do nelojalne konkurencije?
Međutim, uprkos ozbiljno poremećenim lancima snabdevanja, industrija i dalje želi da se fokusira na internacionalizaciju, jer samo jedna od pet kompanija smatra da koncentrisanje na domaće poslovanje dugoročno ima smisla.
"Održavanje otvorenih tržišta ključno je za obezbeđivanje globalne snabdevenosti hranom i socijalne i ekonomske stabilnosti“, rekao je direktor ITPO-a Rolf Šteltemajer nemačkoj novinskoj agenciji.
Prehrambeni i poljoprivredni sektor širom sveta čini oko 10 odsto globalnog BDP-a i zapošljava oko 1,5 milijardi ljudi. Da bi ojačali proizvodnju hrane u Aziji i Africi, dve trećine anketiranih veruje da ulaganje lokalnih najviše pomaže. Druga najvažnija mera su, kako kažu, ciljani programi državne podrške nakon čega sledi liberalizacija tržišta.
Na početku pandemije Evropska komisija pokrenula je niz mera za pomoć poljoprivrednim preduzećima. Oni su uključivali zajmove ili kaucije za operativne troškove iz Fonda za regionalni razvoj, a države članice su mogle da osiguraju dodatnih 100.000 evra za poljoprivrednike i 800.000 evra direktno kompanijama za preradu hrane. Osim toga, uvedena su proširenja za Zajedničku poljoprivrednu politiku, kao i pomoć za skladištenje mlečnih proizvoda.
Marko Čadež: Proizvod sa žigom 'čuvarkuće' stvoren od najboljeg što imamo
"Virus korona je naglasio potrebu strukturnih promena u prehrambenoj industriji. Ne možemo da pretpostavimo da će u drugom talasu politika biti posebno usmerena na stabilnost lanaca snabdevanja hranom“, kaže Frank Evert iz Lajbnic centra za istraživanje poljoprivrednog pejzaža.
"Iako bi regionalna proizvodnja hrane mogla da uštedi troškove prevoza i resurse, ne može se sve proizvesti efikasnije u Evropi. Iskustvo međunarodnih projekata pokazalo je da će u srednjem razdoblju biti važna dobra ravnoteža između stvaranja vrednosti na regionalnom i globalnom nivou", dodaje Anet Pior, takođe iz istog istraživačkog centra.
Tagovi
Autorka