Eva Pavić: Mitovi o hrani poput straha od ugljenih hidrata mogu biti opasni za zdravlje

Pitanja ishrane i zdravog načina života danas su u središtu interesovanja, ali sa njim raste i broj mitova i lažnih vesti u području nutricionizma.

Upravo na temu dezinformacija i mitova o hrani razgovarao je portal foodfacts.news sa dr nauka Evom Pavić koja vodi Službu za ishranu i dijetetiku u Kliničkom bolničkom centru Zagreb.

Prema Vašem mišljenju i iskustvu, da li su naši sugrađani dovoljno kvalitetno informisani o hrani/ishrani i zdravim prehrambenim navikama?

Danas je dostupna raznolika hrana i sve veća paleta proizvoda pri čemu je stanje u populaciji poprilično loše, i po pitanju informisanosti i po pitanju težine, ishrane i životnih navika uopšteno.

Svaki mit može nas odvesti u pogrešnom smeru

Uz to, tzv. popularni trendovi u ishrani se brzo menjaju, ljudima je dostupno sve više neproverenih informacija, pa im je teško da razlikuju čemu od svega toga verovati. Isto tako, često ih ponesu senzacionalistički naslovi ili iskustva poznatih ljudi zbog čega pomisle da bi isti način ishrane mogao i njima pomoći, a što često nije slučaj. Sagledavši sve to, smatram da naši sugrađani i dalje nisu dovoljno kvalitetno informisani o hrani, ali malo po malo napredujemo.  

Susrećete li se u svakodnevnom radu sa mitovima o hrani/ishrani? Možete li izdvojiti neke od njih?

S obzirom na rastući broj trendova i popularnih dijeta, prisutni su i brojni mitovi i dezinformacije među mojim pacijentima.

Najčešće to bude tzv. "strah od ugljenih hidrata" jer je to, kažu, ono što deblja, različite detoks dijete i napici za čišćenje organizma, dijeta bez glutena za mršavljenje bez da postoji medicinska indikacija za nju, tvrdnja da je umesto večere bolje pojesti voćnu salatu jer voće je zdravo. Važno je napomenuti da svaki od mitova može odvesti u pogrešnom smeru i stvoriti dodatne probleme sa zdravljem.

Koje trendove u ishrani vidite kao najopasnije za društvo u celini?

Najpre bih izdvojila ekstremne, restriktivne dijete koje često isključuju celu grupu hrane, dok neku drugu prenaglašavaju zbog čega mogu imati negativan uticaj na fizičko, metaboličko, ali i mentalno zdravlje.

Dalje, aktuelan trend je i prekomeran unos zaslađivača i proteinskih dodataka i gotovih proizvoda sa većim procentom proteina, koji su često prva stvar za kojom ljudi posežu kod promene prehrambenih navika iako svoje potrebe mogu zadovoljiti kroz svakodnevnu uravnoteženu ishranu i celovitu, prirodnu (neprerađenu) hranu.

Može li sirova ishrana da spreči razvoj bolesti?

Osim toga, sveprisutan svakodnevni problem je i prevelika konzumacija zaslađenih i energetskih pića u mlađoj populaciji, kao i uopšteno prekomerna konzumacija gotove odnosno prerađene hrane zbog današnjeg užurbanog načina života.   

Nutricionizam će u budućnosti postati još važniji

U kojoj meri nutricionisti i zdravstveni stručnjaci mogu bolje da edukuju i informišu javnost? Kako u tom smislu vidite budućnost Vaše struke?

Rezultati naučnih istraživanja i stručni saveti ili preporuke zasnovani na njima mogu biti precizni, konkretni i temeljeni na dokazima, ali opštoj populaciji ipak neasni i teško primenjivi, pa je upravo to područje jedan od izazova u našoj struci.

Moramo aktivno, kroz različite kanale komunikacije, približiti informacije na jednostavniji način i uz praktične savete za primenu istih.

Budući da treb da idemo "u korak sa vremenom", to će biti putem raznih društvenih mreža, aplikacija, vebinara, edukativnih emisija, radionica. Svakako bismo trebali biti dostupniji i uključeni u razne programe prevencije, kao i edukacije od najranijeg uzrasta u vrtićima, školama.

S obzirom na rastuće globalne zdravstvene izazove poput gojaznosti, šećerne bolesti tipa 2, bolesti srca i krvnih sudova i slične hronične nezarazne bolesti u kojima način ishrane može da ima značajan uticaj, mislim da će naša struka postati u budućnosti još važnija i neizostavan član multidisciplinarnih timova.

Kako biste ocenili medije u smislu tačnosti informacija o ishrani?

Što se tiče domaćih medija, mislim da napredujemo.

I dalje je često prisutan senzacionalizam koji previše pojednostavljuje potencijalni pozitivan efekat pojedinog načina ishrane ili namirnice, ističe Pavićeva

Unazad nekoliko godina sve je veći broj renomiranih stručnjaka poput nutricionista, dijetetičara, lekara prisutan u televizijskim emisijama, raznim intervjuima i kolumnama što osigurava prenos tačnih, korisnih i naučno utemeljenih informacija do šire populacije.

Novinari i mediji zapravo imaju odgovornost prema društvu da prenesu prave informacije.

Nutricionisti influenseri mogu da šire pouzdane savete, ali i…

Ipak, i dalje je često prisutan senzacionalizam koji previše pojednostavljuje potencijalni pozitivan efekat nekog načina ishrane ili pojedine namirnice zbog čega nastaju dezinformacije koje se brzo šire jer takvi naslovi i članci privlače pažnju i povećavaju čitanost.

Da li su nutricionisti - influenseri dobra ili loša vest za korisnike društvenih mreža? Za struku? Treba li taj domen regulisati?

Prednost influensera je njihova sposobnost da prenesu informaciju širokim masama, pa tako i podignu svest o važnosti pravilnih prehrambenih navika i njihovog doprinosa zdravstvenim ishodima. Međutim, problem je što se objave influensera često zasnivaju na ličnim iskustvima, mišljenjima poznatih osoba ili određenim komercijalnim interesima.

Osim toga, pod pritiskom su da njihov sadržaj bude zanimljiv, privlačan, popularan.

S druge strane, nutricionista koji bi radio kao influenser može doprineti prepoznatljivosti struke i podići je na neki novi nivo, širiti pouzdane informacije i savete, razviti blizak odnos s publikom zbog čega će se razviti i poverenje i povećati verojatnost da će se usvojiti dati saveti odnosno preporuke.

Ipak, ovde se pojavljuje etičko pitanje. Svi nutricionisti influenseri trebali bi da poštuju osnovne etičke norme, a svoja znanja i veštine da koriste u svrhu promovisanja zdravlja i dobrobiti ljudi, a ne da ih zloupotrebljavaju.

Naglasila bih kako je od izuzetne važnosti da se ovaj domen reguliše kako bi svaki korisnik znao da li reč o akademski obrazovanom stručnjaku iz područja nutricionizma ili influenseru koji promoviše popularne trendove i ističe lična iskustva.

Koje kanale danas preferirate za informisanje javnosti - štampu, internet, TV, radio? U kojoj je meri to danas deo Vašeg posla?

Različiti kanali za informisanje imaj različit domet i različitu publiku koja ih prati, zato sam mišljenja da ih sve treba podjednako koristiti.

Kod mene lično je to sastavni deo posla. Pišem naučne, stručne i popularne članke, učestvujem u radijskim i televizijskim emisijama.

Smatram da je naša dužnost da informišemo javnost o važnim temama u vezi sa za zdravljem, ishranom i prevencijom bolesti jer što više mi kao stručnjaci učestvujemo u tome, manje će biti dezinformacija, loših trendova i negativnih uticaja na zdravstvene ishode.

Edukacija o ishrani je posebno značajna tokom odrastanja

Gde se Vi dodatno edukujete ili informišete? Postoje li određeni sajtovi, stručnjaci koje biste preporučili drugima?

S obzirom na svoju poziciju rukovodioca Službe za ishranu i dijetetiku nužna je trajna edukacija kako bih pacijentima, kolegama i  studentima mogla da pružim najnovija saznanja iz područja dijetetike i nutricionizma.

Ujedno svako jutro uz jutarnju kafu pogledam da li postoje neka nova saznanja na ScienceDaily u vezi sa naučnim otkrićima, kao i na na stranicama Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH) u vezi sa sigurnošću hrane.

Da li današnji sistem edukovanja kroz osnovne i srednje škole odgovara potrebama društva kada je reč o hrani?

Edukacija je posebno značajna u razdoblju odrastanja i trebala bi da se zasniva na stvarnim potrebama i praktičnim preporukama jer samo na taj način možemo postići dugoročne promene i uticati na zdravlje buduće odrasle populacije.

Pravilna ishrana je značajnije prepoznata kod novih generacija. Koje ključne poruke biste poslali upravo njima kad je reč o ‘(ne)zdravom’?

S obzirom na današnji ubrzani način života, trendove na društvenim mrežama i dostupnost različite vrste hrane, naglasila bih da je izuzetno važno edukovati nove generacije o pojmovima zdrave isehrane.

Na taj način ulažemo ne samo u zdravlje tih generacija nego i generacija koje tek dolaze.