Može li sirova ishrana da spreči razvoj bolesti?

Zbog sve češćeg oboljevanja od hroničnih bolesti poput dijabetesa, karcinoma ili srčanih oboljenja sirova ishrana koja se temelji na unosu sirovih, minimalno obrađenih namirnica biljnog porekla, privlači pažnju kao potencijalno rešenje za očuvanje zdravlja.

Često se naziva i sirovim veganstvom i uključuje hranu koja se obično ne tretira na toploti iznad 45°C. Dozvoljena je samo mehanička obrada poput ceđenja, mešanja, dehidracije i potapanja.

"Živa hrana: 14 prednosti ishrane sirovom hranom + RECEPTI" naslov je članka koji je portal foodfacts.news pronašao na stranici atma.hr u kojem se osim prednosti navedene ishrane navodi i tvrdnja da ljudi koji se pridržavaju takvog prehrambenog režima ne oboljevaju.

Portal foodfacts.news poslao je upit navedenom portalu o izvorima tvrdnji koje su objavili u svom članku i ubrzo je stigao odgovor u kojem kažu da se informacije temelje na knjizi "Transurfing 6: Gospodar stvarnosti" autora Vadima Zelanda koji u svom delu detaljno opisuje sirovu ishranu, njene prednosti, raspravlja o štetnosti određenih namirnica i pruža savete o pripremi lekovite "žive vode". Između ostalog kažu i : "U samom članku se ne spominju naučno utemeljeni izvori niti je tako izjavljeno".

Budući da se neki odlučuju na navedeni način ishrane portal foodfacts.news je odlučio da istraži donosi li ona benefite po pitanju zdravlja kako se tvrdi ili nosi i određene potencijalne opasnosti.

"Kao glavni razlog netretiranja višim temperaturama navodi se očuvanje aktivnosti enzima koji su važni za kasnije procesuiranje hrane u samom organizmu", ističe Karmet Kokot, specijalistkinja nutricionizma.

Potrebna su dodatna istraživanja o dobrobitima takve ishrane

Međutim, kaže da bez obzira na prisutnost enzima u biljnoj hrani, naš organizam prilikom varenje i metabolizma hranjivih sastojaka proizvodi sopstvene, bilo da se radi o hrani koja ima sačuvane enzime ili ne.

"Budući da je većina enzima složene građe tj. za aktivnost im je potrebna prisutnost koenzima i kofaktora, unos vitamina i minerala ishranom neophodan je za normalno funkcionisanje organizma", objašnjava ona.

Tu svakako, dodaje, ishrana bazirana na sirovoj hrani može pomoći jer se radi o povećanom unosu voća i povrća te bi se na taj način mogao potencijalno smanjiti rizik od pojave bolesti u odnosu na zapadnjačku ishranu u kojoj ima premalo voća, povrća i semenki i orašastih plodova koji su izvori dobrih masnoća.

Spominje istraživanja koja pokazuju pozitivan uticaj na insulinsku rezistenciju i posledično, smanjenje rizika od bolesti krvnog sistema i dijabetesa tipa 2. U redukciji telesne težine, sirova hrana takođe može pomoći budući da izbor hrane uključuje manji energetski unos.

Međutim, dodaje, neka istraživanja pokazuju povećanje homocisteina kao posledicu manjka vitamina B12 što se povezuje sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

"Svakako bi trebalo sprovesti dodatna istraživanja kako bi se sa sigurnošću utvrdile dobrobiti konzumacije sirove hrane", navodi specijalistkinja nutricionizma dodajući da sa druge strane postoje bolesti i stanja kada se nikako ne preporučuje takva ishrana.

Moguć je deficit određenih nutrijenata

To je slučaj, naglašava, kod trudnica, dojilja, dojenčadi, dece i imunokompromitovanih osoba.

"Zdravstveni rizici povezani sa konzumacijom sirove biljne hrane prvenstveno se odnose na veću mogućnost kontaminacije hrane mikroorganizmima i pojavu infekcija i intoksikacija", otkriva ova nutricionistkinja.

Kako saznajemo, problem takođe predstavljaju i ostaci pesticida i drugih sredstava za tretiranje, zato je preporuka konzumacija proizvoda iz ekološkog uzgoja.

Kod žena su zabeleženi neredovni menstrualni ciklusi, otkriva nutricionistkinja Kokot

Sirova ishrana uključuje termički neobrađenu hranu, pa je ona životinjskog porekla kao što je meso, riba i jaja ređe uvrštena. 

"Zbog toga se može pojaviti deficit esencijalnih aminokiselina, vitamina D i B12 , kalcijuma, gvožđa i ostalih nutrijenata koji su većinski zastupljeni u hrani životinjskog porekla", kaže ona.

Iskoristivost proteina, pojašnjava, veća je iz termički obrađene hrane kao i nekih važnih zaštitnih nutrijenata poput karotenoida iz šargarepe i likopena iz paradajza gde je takođerveća bioraspoloživost.

Prema njenim rečima, zbog smanjenog energetskog unosa kod žena su zabeleženi neredovni menstrualni ciklusi i problemi u reproduktivnom zdravlju, a kod nekih je takođe uočen gubitak koštane mase.

Sertifikovani nutricionisti i fitnes treneri nisu stručnjaci za ishranu, evo zašto

Osim toga, kod osoba s abolestima probavnog sistema, prevelik unos vlakana sirovom hranom se ne preporučuje odnosno može pogoršati simptome bolesti.

"Zaključno možemo reći da se veća zastupljenost takvih namirnica u ishrani preporučuje, ali ako je to izbor i stil života pojedinca, svakako bi ishranu trebalo planirati u saradnji sa stručnom osobom", poručuje specijalistkinja nutricionizma.

Oprez kod određenih grupa ljudi

Dr Lidija Šoher sa Prehrambeno - tehnološkog fakulteta kaže da termička obrada hrane ubija štetne bakterije i time smanjuje rizik od bolesti uzrokovanih hranom, posebno kod životinjskih proizvoda.

"Kuvanje poboljšava ukus, aromu i teksturu hrane čineći je lakšom za žvakanje i probavu i privlačnijom za konzumaciju", ističe ova nutricionistkinja dodajući da sirova često podrazumeva konzumaciju hladne hrane što može biti manje privlačno.

Kuvanjem, pojašnjava, može doći do gubitka određenih nutrijenata poput vitamina i minerala, zato se preporučuje da jedna od tri preporučene porcije povrća i dve porcije voća u danu budu sveže. Međutim, gubitak nutrijenata može se umanjiti kraćim kuvanjem ili korišćenjem metoda poput kuvanja na pari.

Kao i Kokot, ukazuje na istraživanja koja su pokazala da sirova ishrana potencijalno može doprineti gubitku težine, smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ali i da postoje nutritivni nedostaci i potencijalni problemi poput poremećaja menstrualnog ciklusa kod žena ili oštećenja zubne gleđi.

"Zbog energetskog deficita, ova ishrana nije preporučljiva za decu, adolescente i žene reproduktivne dobi", istog je mišljenja.

Ne preporučuje se kao trajni prehrambeni režim

Kako kaže, sirova ishrana pokazuje obećavajuće rezultate u poređenju sa zapadnjačkom, najviše zbog visokog unosa voća i povrća i izostanka prerađene hrane, soli, šećera i alkohola.

Kratkoročno ne bi trebala da predstavlja značajne zdravstvene rizike, ali nedostaje, upozorava, čvrstih dokaza o njenim dugoročnim učincima.

"Zato se sirova ishrana ne preporučuje kao trajni prehrambeni režim", zaključuje osječka nutricionistkinja.

Veganstvo: Da li je biljna ishrana zdravija?

Dakle, ovakva ishrana zbog visokog unosa voća i povrća može smanjiti rizik od pojave određenih hroničnih oboljenja, ali se prema mišljenjima stručnjaka zbog nedovoljno naučnih dokaza ne preporučuje kao trajni prehrambeni stil života što znači da se radi o neproverenim i neutemeljenim tvrdnjama.

Ipak, budući da je to izbor pojedinca, ukoliko se odlučite za ovakvu vrstu ishrane, svakako je dobro posavetovati se sa stručnjacima, nutricionistima.