Sertifikovani nutricionisti i fitnes treneri nisu stručnjaci za ishranu, evo zašto

U vreme kada se traži savet više o zdravlju i ishrani, sve je više fitnes trenera i sertifikovanih nutricionista na tržištu. 

Na društvenim mrežama, osobito na Instagramu, možemo primetiti mnogo profila i stranica iza kojih stoje osobe koje educiraju ljude o zdravlju i ishrani te nude izradu planova ishrane na osnovu stečenih sertifikata.

Međutim, pitanje je tko su zapravo stručnjaci u području ishrane i fitnessa te zašto je važno razlikovati profesionalce sa akademskim kvalifikacijama od onih koji su stekli samo sertifikat? Odgovor je potražio portal food.facts.

Dr.sc. Martina Linarić, dipl.ing. nutricionistica kaže da se sertifikovani iliti samoprozvani nutricionisti sa završenim tečajem nikako ne mogu na taj način oslovljavati i deliti savete ljudima o pravilnoj ishrani.

Mogu ugroziti zdravlje i život svojim delovanjem

Ipak, mnogi od njih neretko dele savete kako ishranom unaprediti zdravlje, mnogo češće kako smršati, što jesti i prave takve jelovnike.

Nažalost, otkriva, u svojoj privatnoj praksi kao i u bolničkim sistemima gde radi, dolaze joj ljudi kojima je zdravlje poprilično narušeno nakon sprovođenja određene dijete koju im je propisao njihov trener, terapeut, ili neko treći ko im se predstavio kao nutricionista.

"Pritom se radi o zaista teškim zdravstvenim poteškoćama, od uznapredovalog gastritisa, iritabilnog kolona koji je nakon godina prerastao u ulcerozni kolitis, pa i Kronovu bolest do poteškoća u radu s bubrezima, kamenjem, oboljenja štitne žlezde ", upozorava ona.

U novije vreme, dodaje, sve joj više dolaze osobe koje su ti isti treneri ili samoprozvani nutricionisti doveli do stanja poremećaja prehrane sa teškim psihološkim posledicama koje sada trebs lečiti jer se nikako više ne mogu sanirati samo promenom ishrane.

"Takve su osobe u ne malom broju slučajeva, a pritom govorim samo iz iskustva iz moje prakse, iz gojaznosti došle do stanja poremećaja ishrane", naglašava Linarić dodajući da su to stanja poput bulimije, straha od hrane, pa i anoreksije, koja su opasna po čitav organizam, a posebno mentalno zdravlje.

Takvo delovanje treba biti strogo kažnjivo

Ističe da ozbiljno ugrožavaju zdravlje i život ljudi svojim delovanjem i raznim kursevima koji su im omogućili da se tako predstavljaju jer šira javnost nije upućena koja je razlika između nutricioniste sa završenim fakultetskim obrazovanjem i samoprozvanog nutricioniste ili trenera koji je možda završio kurs.

Kako kaže, mnogi nisu ni to, već rade po principu "meni je dalo rezultate, pa će i svima" zaboravljajući pritom da se radi o ljudskom životu i zdravlju i da bi takvo delovanje trebalo biti strogo kažnjivo.

"Stavljanje sopstvenog zdravlja u ruke osobe koja se samo predstavlja kao nutricionista, ne da može biti opasno nego i jeste", skreće nam pažnju nutricionistkinja Linarić.

Ines Banjari: Neproverene informacije o ishrani mogu imati ozbiljne posledice po džep i zdravlje

Dodaje da to susreće u svakodnevnom radu sa pacijentima pri čemu su posledice koje su im takve osobe prouzrokovale ne samo na fizičkom zdravlju nego i na mentalnom nivou.

"Možda su nepovratno uništili nečije zdravlje, a kvalitet života, zasigurno", poručuje ona.

Sertifikati nude samo osnovne informacije o hrani i ishrani

Magistar nutricionizma odnosno nutricionista specijalizovan za sport Luka Bashota smatra da neko (samo) sa sertifikatom kao glavnim izvorom edukacije ne može biti stručnjak u području koje se bavi ljudskim zdravljem poput nauke o ishrani.

"Pre svega, ne postoje ograničenja ko može kreirati onlajn sertifikat, niti šta on treba da sadrži", navodi ovaj sportski nutricionista.

Zatim, kaže, kako bi obuhvatili ljude sa različitim nivoom predznanja, sertifikati često nude samo osnovne informacije iz područja anatomije, fiziologije, biohemije i biohemije hrane i na to daju neke praktične alate za izradu jelovnika ili smernica.

Kako saznajemo, to je nedovoljno za kvalitetno kritičko filtriranje (dez)informacija kojima smo izloženi, pogotovo ako se uzme u obzir da treneri vrlo često koriste internet i poznanike kao izvor informacija o ishrani.

Kao treće navodi da većina sertifikata za koje zna nemaju ozbiljan način testiranja već ga je moguće dobiti tokom onlajn testa višestrukih odgovora uz korišćenje materijala prilikom rešavanja ispita.

Ipak, napominje da postoje i kvalitetni sertifikati, na primer po pitanju sportske ishrane poput diplome Međunarodnog Olimpijskog Odbora ili IOPN Diploma in Sports Nutrition u trajanju od jedne do dve godine, a mogli bi se uporediti sa nivoom diplomskih studija.

"Nažalost, malo koji sertifikat je na tom nivou", otkriva.

Saveti ograničeni samo na nekoliko popularnih namirnica

Ovaj nutricionista se osvrće i na to da sama diploma nije garancija stručnosti i da postoje kolege nutricionisti čiji rad šteti ugledu kompletne struke.

Isto tako, postoje izuzeci koji sa sertifikatom rade bolji posao od diplomiranih kolega i magistara.

"Ali, ako gledamo u procentu, to su samo izizeci i mnogo je veći broj trenera i sertifikovanih nutricionista čije savete o ishrani treba izbegavati u širokom luku u odnosu na one univerzitetskom diplomom", naglašava.

Ukazuje na činjenicu da prateći fitnes profile na društvenim mrežama možemo primetiti kako su saveti najčešće ograničeni na nekoliko popularnih namirnica.

Uz to, konstatuje, stavlja se preveliki naglasak na unos pojedinih makronutrijenata, najčešće proteina ili masti, banalizovanje gojaznosti/debljanja, ali i na priču o toksinima koji će nas koštati života i zbog kojih pojedinu hranu treba u potpunosti da izbegavamo.

Veganstvo: Da li je biljna ishrana zdravija?

Podseća da se izbjegavanjem nutritivno vredne grupe namirnica možemo dovesti u stanje nutritivnih deficita, a isprobavajući dijete koje su u trendu osetićemo posledice jojo-efekta.

"Sve to rezultiraće narušenim odnosom prema svom telu i hrani, kao i opsesijom oko hrane koja nije problematična", zaključuje sportski nutricionista dodajući da je ishrana mnogo više od samih kalorija i/ili nutrijenata.