Ljudi još uvijek nisu svesni da je briga o ishrani zaista nauka i da je ono što će im reći nutricionista neuporedivo sa savetom "babe Mare" ili "komšije Ive" kojima ljudi na našim prostorima i dalje više veruju, poručuje prof. dr Ines Banjari.
U svetu preplavljenom informacijama o hrani i ishrani često se susrećemo sa mnoštvom protivrečnih saveta i dezinformacija. Od čarobnih pilula ili dijeta koje rešavaju višak kilograma do suplemenata koji rešavaju brojne bolesti.
Na temu (dez)informacija o hrani i ishrani koje mogu naštetiti zdravlju razgovarali smo s nutricionistkinjom, prof. dr Ines Banjari sa Prehrambeno-tehnološkog fakulteta u Osijeku.
Po Vašem mišljenju i iskustvu, da li su naši sugrađani dovoljno kvalitetno informisani o hrani/ishrani? U kojoj je meri javnost edukovana o zdravim prehrambenim navikama?
Na žalost, nisu. Smatram da nije stvar u tome da ljudi nisu zainteresovani, već jednostavno imaju problem da pronađu pouzdanu informaciju.
Svesni smo da gotovo svi prvo posegnu za svojim pametnim telefonom i ukucaju pojam koji ih zanima, a rezultati koje dobiju su, u većini slučajeva i u najmanju ruku, sumnjivi. Ono što je nekome pomoglo, ne znači da će i vama.
Mi smo, a pritom mislim na sve stručnjake i institucije, okupirani brojnim drugim poslovima i na žalost imamo malo vremena da se bavimo informisanjem javnosti. Iako će se, verujem, veliki dio sugrađana složiti kako smo sve više prisutni u medijskom prostoru, smatram da je to ipak kap u moru neproverenih informacija koje mogu imati stvarno ozbiljne posljedice, ne samo po vaš džep već i zdravlje.
Susrećete li se u Vašem svakodnevnom poslu sa mitovima o hrani/ishrani? Možete li da izdvojite neke od njih?
Da, jako često, češće nego bi iko očekivao. Neki su stvarno smešni, a neki mogu imati strašne posledice po zdravlje, pa iako ih je puno manje, jako su zabrinjavajući.
Često možete naići na članke koji pojedinoj hrani/namirnici pripisuju magična svojstva, zatim dijete kojima bez puno odricanja i promena gubite kilograme, a onda ceo niz dodataka ishrani (suplemenata) koji rešavaju sve bolesti ovog sveta i često se radi o nekim preparatima na bazi jedne ili više biljaka.
Upravo su ovi poslednji posebno problematični jer mogu dovesti do pogoršanja, a ne poboljšanja zdravstvenog stanja. Veliki deo njih je kontraindikovan, odnosno ne bi se smeli koristiti zajedno s nekim lekovima jer ili smanjuju delovanje osnovne terapije ili pojačavaju njihovo delovanje, a ponekad sami izazivaju neželjene nuspojave.
Ljudi olako uzimaju za ozbiljno sve što pročitaju na internetu umesto da se obrate stručnoj osobi. Kao što za farbanje kose i šišanje idete kod frizera, a kada vam se pokvari automobil idete kod automehaničara, tako kada mislite da treba da isprobate neku od "magičnih" namirnica ili suplemenata, treba da idete kod nutricioniste.
Koje trendove u ishrani smatrate najopasnijim za društvo u celini?
Svi trendovi koji obećavaju čudesna rešenja, nezavisno od toga da li se radi o gubitku kilograma ili kontroli bolesti. Živimo u društvu ekstrema, pa tako sa jedne strane imamo sve veći broj ljudi koji imaju višak kilograma, a koji isti ne doživljavaju kao problem dok nas stručnjake posebno brine taj problem među decom. S druge strane, imamo sve veći broj različitih poremećaja u ishrani, od ekstremne mršavosti prisutne kod anoreksije, pa do sve češćeg problema ortoreksije odnosno patološke preokupiranosti zdravim načinom života i tzv. zdravom ishranom.
Meni posebno zabrinjavajući trend je taj što se ljudi olako odluče da plate usluge ili kupe proizvod nepoznatih, ali "stručnih" ljudi na internetu, posebno kada oni ili njima neko blizak ima osobu koja boluje od neke teške bolesti. Rekla bih da ljudi još uvijek nisu svesni da je briga o ishrani zaista nauka i da je ono što će im reći nutricionista neusporedivo sa savetom "babe Mare" ili "komšije Ive" kojima ljudi na našim prostorima i dalje više veruju.
Apelujem na čitaoce da zapamte da to što je nekome nešto pomoglo ne znači da će i vama. Uzmite sve savete, posebno kada se radi o čudesnim rešenjima, sa velikom dozom rezerve. Proverite informaciju na još jednom, dva ili tri mesta, barem da dobijete drugu perspektivu, drugo mišljenje, pa onda odlučite da li je to baš najbolja opcija za vas.
I da pojasnimo, sva hrana koja se nalazi na tržištu je zdrava odnosno sigurna za konzumaciju i zato ne koristimo termin zdrava ishrana već izbalansirana ishrana usklađena sa individualnim potrebama osobe. Individualno prilagođena podrazumeva da ukoliko imate problem sa gorušicom koja je česta pojava kod hroničnog gastritisa, GERB-a i dr. bolesti, onda ishranu treba da prilagodite tako da što ređe imate problem s njom.
U kojoj meri nutricionisti i zdravstveni stručnjaci mogu bolje da edukuju i informišu javnost? Kako u tom smislu vidite budućnost Vaše struke?
Jako puno. To je i naša odgovornost. Nažalost, kako sam već spomenula, mi koji obrazujemo nove nutricioniste i radimo u ustanovama koje se bave hranom i ishranom, zbog brojnih drugih poslova ne možemo izdvojiti dovoljno vremena za medijske istupe, kako bi informisali širu javnost o aspektima koji ih zanimaju u pogledu hrane i ishrane.
Medijski istupi su izuzetno važni ako se setite da se više od 90 odsto populacije danas oslanja upravo na njih kao glavni izvor informacija. Njima se edukuje javnost, upoznaju se sa ljudima koji su stručni u svom području i kojima se mogu obratiti za savet ili koji ih mogu uputiti na nekoga. Istupi mogu biti na radiju, televiziji ili društvenim mrežama, zavisno od ciljane populacije. Meni se puno puta dogodilo da mi se ljudi jave nakon što su me čuli negde u medijima i potražili savet, ne samo ljudi u Hrvatskoj već i iz regiona.
Kako biste ocenili domaće medije u smislu tačnosti informacija o ishrani?
Rekla bih da su sve bolji, posebno kada se radi o velikim medijskim kućama. Ipak, i dalje postoje internet portali na koje mi upozoravamo kao neproverene izvore informacija i naši studenti to jako dobro znaju. Uostalom, čak ih i učimo kako da prepoznaju informaciju koja nije tačna, odnosno kako da je provere.
Oni se, nakon što diplomiraju, angažuju na društvenim mrežama i polako, ali sigurno menjaju percepciju sugrađana o nutricionizmu kao struci. Ja sam jako ponosna na moje bivše studente koji su aktivni na taj način!
Da li su nutricionisti - influenseri dobra ili loša vest za korisnike društvenih mreža? Za struku? Treba li taj domen regulisati?
Hm, dobro pitanje. Reč influenser meni nema pozitivnu konotaciju jer sam previše puta bila u situaciji da ljudima moram da objašnjavam da nešto što je određeni influenser napisao ne stoji ili da je to potpuno pogrešno. Zato je tu nova generacija školovanih mladih ljudi koji obožavaju svoju struku i jako su aktivni na društvenim mrežama u pogledu promocije struke, a jednako kao i ja su frustrirani činjenicom da se ljudi koji nemaju nikakvo formalno znanje iz nutricionizma ili su završili kratki kurs nazivaju nutricionistima influenserima.
Žele to da promene i promeniće. Sigurna sam u to.
Koje kanale danas birate za informisanje javnosti - štampane, internet, TV, radio? U kojoj je meri to danas deo Vašeg posla?
Lično sam aktivna na svim medijskim platformama, ne iz razloga što nemam "drugog posla" već zato što informisanje javnosti smatram svojom obvezom. A kako sam se u praksi nebrojeno puta srela sa ljudima koji su prevareni i kojima su obećavana čudesna rešenja, ozdravljenja i sl. smatram da je moja dužnost da podelim svoje znanje. Jer, znanje se množi kada se deli, zar ne?
Gde se Vi dodatno edukujete ili informišete? Postoje li određene internet stranice, stručnjaci koje biste preporučili drugima?
Ja se isključivo edukujem kroz rad sa ljudima. Dakle, ne bavim se isključivo nastavom sa studentima i istraživanjima gde dobijam praktično iskustvo nego sarađujem i sa brojnim klinikama iz cele Republike Hrvatske, odlazim u inostranstvo na usavršavanje, a moj primarni izvor informisanja su naučni radovi i klinička istraživanja.
Naša web stranica foodfacts.news je jedna od onih na kojoj naši sugrađani mogu da pronađu proverene informacije, a tu su i sve one službene stranice i osobe koje smo objavili u članku. Što se stručnjaka tiče, puno ih je i ne bih htela nikoga posebno da izdvajam jer se svi bave različitim područjima, pa ako neko ima neki specifičan problem, slobodno se javite. Uostalom, sigurna sam da će neko od njih biti gost ovog portala.
Odgovara li današnji sistem edukovanja kroz osnovne i srednje škole potrebama društva kada je reč o hrani?
Ne. Puno se radi na tome, ali to i dalje nije dovoljno. Tome u prilog govore i podaci koje sam prethodno spomenula o zabrinjavajuće velikom broju dece s viškom kilograma. Te podatke je potvrdio i novi nacionalni program na porodičnu hiperkolesterolemiju koji nam je ukazao da je problem jako ozbiljan i treba sistemsko rešenje, a ne pojedinačne aktivnosti. Kako sam se ja specijalizovala baš za ishranu ljudi sa zdravstvenim problemima, sve češće radim i s decom koja u vrlo ranom, osnovnoškolskom uzrastu imaju povišeni pritisak masnu jetru, preddijabetes i druga stanja. Israna nije jedini razlog tome, veliku ulogu igra i manjak fizičke aktivnosti, ali je sigurno najvažniji razlog.
Pravilna ishrana je značajnije prepoznata kod novih generacija. Koje ključne poruke biste poslali upravo njima kad je reč o ‘(ne)zdravom’?
Ono što je "zdravo" ne znači nužno da je zdravo i dobro za vas. Često se mlade osobe odluče na drastične promene u ishrani što nikada nije dobro. Takođe, prevelika odricanja dugoročno ne daju rezultate, nezavisno od toga da li želite da smršate, držite pod kontrolom svoju hipotireozu ili želite da povećate svoju mišićnu masu.
Svi ste individue za sebe i tako treba da pristupite i svojoj ishrani. Investirajte u sebe i posavetujte se sa stručnjakom, nemojte eksperimentisati sami jer nećete verovati koliko puta sam imala situaciju da radim s ljudima koji su zbog brige za zdravlje zapravo uzrokovali problem.
Previše nečega nikada nije dobro, nezavisno od toga radi li se o puno čokolade ili puno zobenih pahuljica.
Tagovi
Autorka
Partner
Ul. Franje Kuhača 18,
31000 Osijek,
Hrvatska
e-mail: info@foodfacts.news
web: https://www.foodfacts.news/