Može li briga o ishrani da postane preterana?

Za razliku od anoreksije i bulimije, dva najviše zastupljena i priznata poremećaja u ishrani gde pojedinci ograničavaju količinu hrane koju jedu, oni pogođeni ortoreksijom fokusiraju se na kvalitet ishrane.

Jedu samo zdravu i ispravnu, dobru hranu, a izbegavaju onu nezdravu i pogrešnu, kako je sledbenici takvog pristupa tumače.

Ono što je zajedničko anoreksiji, bulimiji i ortoreksiji jeste to što ishrani daju preteranu važnost.

Zato je portal foodfacts.news postavio pitanje stručnjacima, a ono glasi: "može li želja za perfekcionizmom naposletku dovesti do negativnih posledica po zdravlje"?

"Uravnotežena ishrana preduslov je zdravlja jer dokazano smanjuje rizik razvoja brojnih hroničnih bolesti i stanja poput gojaznosti, te je s druge strane i sastavni deo lečenja istih", kaže profesorka dr Orjena Žaja, rukovodilac Centra za poremećaje u jedenju kod dece i adolescenata u KBC Sestre milosrdnice.

Može dovesti do značajnih prehrambenih deficita

Ipak, dodaje, preterana preokupacija zdravom ishranom može s vremenom postati patološka i dovesti do opsesije koja se u literaturi opisuje kao ortoreksija nervoza.

"Relativno je nov društveni fenomen koji najčešće započinje bezazleno u želji da se generalno unaprijedi zdravstveno stanje ili leči bolest", objašnjava ova lekarka i stručnjak za ishranu.

Kaže da oboleli osećaju izuzetno zadovoljstvo i kontrolu za vreme ekstremno restriktivne i strogo kontrolisane zdrave ishrane.

Kako navodi, virtuelni svet, društvene mreže i časopisi veličaju detoksifikaciju, restrikciju i eliminaciju određenih vrsta hrane što predstavlja odličnu podlogu za razvoj poremećaja u ishrani.

"Tome u prilog ide zanimljivo saznanje kako je češća upotreba Instagrama povezana sa većom tendencijom prema ovom poremećaju", otkriva.

Podseća da je fizička aktivnost izuzetno važan deo zdravog stila života, zbog čega ne čudi što istraživanja potvrđuju da su osobe s ortoreksijom sklonije učestalijem vežbanju od prosečne populacije.

Iako u osnovi vođen željom za postizanjem optimalnog zdravlja, upozorava, ovaj poremećaj može dovesti do značajnih prehrambenih deficita, medicinskih komplikacija i oštećenja brojnih organa poput srca, creva ili hormonskih poremećaja, kao i problema u socijalizaciji i društvenih ograničenja što narušava kvalitet života.

Centralna je tema svakodnevnice

Druženja sa porodicom i prijateljima za stolom "zdravima" uobičajeno pričinja zadovoljstvo dok osobama sa ortoreksijom može izazvati značajnu neprijatnost, stres, pa čak i teskobe.

"Zbog opsesivne potrebe za kontrolom kvaliteta namirnica, uobičajen odlazak u restoran sa prijateljima predstavlja problem", saznajemo od naše sagovornice koja pojašnjava da ukoliko se poremete planovi i navike u vezi sa hranom i obrocima, oboljeli često doživljavaju intenzivnu frustraciju. Kršenje nametnutih prehrambenih pravila može uzrokovati osećaj krivice, prebacivanja samima sebi, prisiljavanja na čišćenje organizma ili post.

Ketogena dijeta: Zašto ne?

Žaja tvrdi da odnos prema jelu i vežbanju postaje centralna tema svakodnevnice, a samovrednovanje obolelih isključivo kroz stepen kontrole.

"U praksi je prisutan trend postepenog porasta broja obolelih od ovog poremećaja među adolescentima", primećuje.

Osvrnula se i na neke od najvećih izazova, a to su nedostatak validnog alata za postavljanje dijagnoze i nedovoljno prepoznavanje od strane lečnika i opšte populacije.

Ortoreksija, otkriva, još nije formalno klasifikovana kao poremećaj u jedenju već se u međunarodnoj klasifikaciji bolesti vodi kao "Ostali specifični poremećaji hranjenja i jedenja (OSFED)".

Edukacija o ishrani od najranijeg uzrasta

Kako se radi o novijem fenomenu, ograničen je broj naučnih istraživanja.

Od Žaje saznajemo da je u saradnji sa Prehrambeno - tehnološkim fakultetom Osijek sprovedeno istraživanje među 99 ispitanika, članova teretana u Hrvatskoj (68,7 % žena, dobi 24 g) kod kojih je utvrđena učestalost ortoreksije od 33,3 odsto, s dva puta većom sklonošću kod žena.

"Osobe sa visokim rizikom ortoreksije imaju naglašene tri crte ličnosti, a to su neuroticizam ili emocionalna nestabilnost, savesnost i ekstraverziju, uz jače izražen perfekcionizam", ističe i dodaje da je takođerprisutan veći broj restrikcija u ishrani, kao što je na primer izbegavanje glutena ili šećera.

Prvi korak u prevazilaženju bolesti je prepoznavanje postojanja problema, kaže

Napominje da, kao i kod svih oblika poremećaja u jedenju, u prevenciji najvažniju ulogu ima sveobuhvatna edukacija o naučno tačnim podacima, koju treba podsticati u svim razdobljima života. Počevši od najranijeg uzrasta u vrtiću i porodice do vaspitno - obrazovnih ustanova, sportskih klubova i teretana.

"Prvi korak u prevazilaženju bolesti je prepoznavanje postojanja problema što može biti izazovno", naglašava Žaja pojašnjavajući da oboleli često negiraju i ne uviđaju loš uticaj na zdravlje i sopstveni društveni život.

Nakon prepoznavanja, konstatuje, potrebno je potražiti pomoć multidisciplinarnog tima (lekar, psiholog i dijetetičar), koji će uz prevenciju izlaganja potencijalnim okidačima, proceniti i lečiti malnutriciju (poremećaj hranjenja koji dovodi do manjka esencijalnih hranjlivih materija u organizmu), započeti psihoterapijski tretman i edukacijom pomoći obolelima da preispitaju svoja verovanja o pojedinim namirnicama i hrani uopšte.

Prema njenim rečima, zaključak je  da ekstremna forma sprovođenja bilo kojih mera i aktivnosti, makar inicijalno predstavljale benefit za zdravlje, postaje kontraproduktivna i nosi velik rizik od razvoja bolesti.

"Umerenost je temelj zdravlja", poručuje zagrebačka doktorka.

Trend sve prisutniji kod mladih, ali i odrasle populacije

Iz Centra za poremećaje hranjenja dr Jelena Balabanić Mavrović, kao i Žaja, navodi da je za sada još neslužbena dijagnoza za oblik poremećaja hranjenja temeljen na opsesiji tzv. zdravom ishranom.

"Trend preterane brige o vrsti, poreklu, sastavu i načinu pripreme namirnica sve je prisutniji među mladima, ali i među odraslom populacijom", zaključuje ova savetodavna terapeutkinja specijalizovana za poremećaje hranjenja.

Kaže da osobe ređe traže pomoć budući da su zadovoljne svojim stilom života, smatraju se boljima od drugih i vide svoj način ishrane kao dobrodošlu brigu o sopstvenom zdravlju.

Kroz napredovanje ortoreksije, dodaje, osoba se polako izoluje od drugih budući da ih okolina većinom ne razume i ne može da prati njihova stroga pravila u vezi sa izborom i pripremom hrane.

Takva osoba takođe postepeno sve više redukuje vrste namirnica što zapravo ugrožava njeno zdravlje.

"Treba razlikovati ortoreksiju od uobičajene, fleksibilne brige o raznovrsnoj ishrani te od anoreksije, gde je redukovano hranjenje povezano sa fokusom na mršavljenje i strahom od gojenja", poručuje ona.