Veganstvo: Da li je biljna ishrana zdravija?

Veganski burger, veganski sir i čokolada samo su neki od popularnih biljnih proizvoda.

Ljudi koji slede principe takve ishrane, vegani, isključuju sve životinjske proizvode iz ishrane zbog minimiziranja patnje životinja, brige za životnu sredinu i poboljšanja zdravstvenog stanja koje se, kako tvrde, ne ostvaruje ishranom koja sadrži namirnice životinjskog porekla.

"Svi već znamo da je veganska ishrana zdravija od mesne" ili "Zanimljiva studija: Vegani su zdraviji, ali imaju veliku rupu u ishrani" samo su neki od naslova koji promovišu biljnu ishranu.

Treba li svi da budemo vegani?

Tako se na portalu spremi-klopu.com/veganska-prehrana može pročitati da su "istraživanja pokazala da je dobro uravnotežena veganska ishrana generalno zdravija od vegetarijanske i mesojedske i da će prelazak na veganstvo sigurno doneti zdravstvene koristi, a može pomoći i u prevenciji i lečenju određenih bolesti."

S obzirom na to da u tekstu nije navedeno o kojem se istraživanju radi, portal foodfacts.news poslao je upit navedenom portalu u kojem su tražili informaciju o izvoru takvih tvrdnji, ali do objave članka nisu dobili odgovor. 

Da li je takva ishrana zdravija i treba li svi da budemo vegani, pitali su stručnjake.

"Zastupam stav da isključivo veganstvo ima manjak vitamina i minerala koji su neophodni ljudskom organizmu" ističe profesorka dr Irzada Taljić, vanredna profesorka i nutricionistkinja s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu dodajući da toga nikako ne treba da se pridržavaju određene grupe stanovništva.

Neke esencijalne materije možemo uneti samo konzumacijom mesa

Pojašnjava da se tu prvenstveno misli na trudnice, dojilje, dojenčad, predškolsku i školsku decu jer su oni u stadijumu intenzivnih promena u organizmu (razvoj, rast, hormoni) kada su organizmu esencijalni elementi nezamenjivi, a možemo ih uneti samo putem proizvoda životinjskog porekla.

Na primer, dodaje, to su belančevine koje su građene od esencijalnih aminokiselina i mogu se dobiti samo direktnim unosom odnosno konzumacijom crvenog mesa poput mladog nemasnog komada teletine koje predstavlja dobar izbor.

"Međutim, nikako nisam za konzumaciju mesnih prerađevina poput salame, kobasice, slanine, viršli i sličnih proizvoda ni u kom stadijumu života", naglašava profesorica.

Nije nemoguće, ali jeste zahtevno, ističe profesorica Taljić

Takođe kaže da postoje brojni trendovi u ishrani i da se treba dobro raspitati kod proverenih stručnjaka i nutricionista da li oni odgovaraju zaista vama kao pojedincu odnosno vašem zdravstvenom stanju.

Veganstvo se, podseća, razlikuje od vegeterijanstva po tome što vegani nemaju ništa na sebi (odeća, obuća, šminka) niti u domaćisntvu što je životinsjkog porekla, tako da je zaista teško slediti prave veganske principe.

"Nije nemoguće, ali jeste zahtevno", objašnjava.

Uzimajući u obzir različite faktore u koje bi uključila nutritivni i energetski sastav hrane, zdravstveni status, održivost, ekologiju preporučuje ishranu većinom baziranu na namirnicama biljnog porekla koja je poznata pod engleskim nazivom plant - based diet.

"To znači da zasnivamo ishranu na biljnim namirnicama sa značajno smanjenim procentom mesa, ali je zastupljen u ishrani", poručuje univerzitetska profesorica.

Ima svoje prednosti, ali…

Magistar nutricionizma Martina Gložinić kaže da se benefiti koji se pripisuju veganskoj ishrani mogu postići i u ishrani onih koji jedu sve.

Postiže se, dodaje, na način da se takva ishrana sastoji od dovoljne količine celovitih nutritivno bogatih namirnica biljnog porekla kao što su povrće, voće, mahunarke, semenke, orašasti plodovi, celovite žitarice i umerene količine namirnica životinjskog porekla poput mesa, jaja, ribe, uz, napominje, termičku obradu koja isključuje prženje/pohovanje.

 Takođe navodi da je dobro unositi što manje prerađevina, a to su salame, paštete, dimljeno meso.

"Tako ćemo osigurati dovoljno vlakana, vitamina, minerala i antioksidansa koji će onda imati pozitivne efekte na ceo naš organizam, uključujući i benefite koji se pripisuju veganskoj ishrani", napominje nutricionistkinja Gložinić.

Kako saznajemo, prednosti veganske ishrane koje se navode u naučnim istraživanjima su niži šećer u krvi, smanjen rizik od dijabetesa tipa 2, manji rizik od bolesti srca i karcinoma, kao i smanjenje bola kod artritisa.

Mogući su nutritivni deficiti

Upozorava na činjenicu da se mora dobro isplanirati kako bi se postigli navedeni benefiti, a kod unosa namirnica poput pomfrita, prženog/pohovanog povrća, veganskog keksa/čokolada, čipsa i ostalih prerađevina koje su siromašne vlaknima, antioksidansima, vitaminima i mineralima navedeni benefiti mogu izostati.

S obzirom na to, navodi, da je takva ishrana dosta restriktivna i mogu se pojaviti nutritivni deficiti poput gvožđa i vitamina B12, ali i vitamina D, cinka, kalcijima, omega-3 masnih kiselina i kolina.

Takođe, nedostatkom se smatra i nedovoljan unos proteina i održivost na duge staze.

"Ipak, ukoliko se dobro isplanira i prilagodi svakom pojedincu, ovi nedostaci se mogu izbeći", otkriva ona.

Da li su dodaci ishrani neophodni za dobro zdravlje? Evo šta kažu stručnjaci

U svakom slučaju, dobro zdravstveno stanje se može postići i normalnom uravnoteženom ishranom kod onih koji jedu sve, a koja je dobro složena i prilagođena pojedincu.

"Zato, pridržavanje veganske ishrane nije nužno za bolje zdravlje", poručuje Gložinić.

Na kraju možemo zaključiti da veganska ishrana ima svoje benefite po zdravlje, ali da može imati i nedostatke zavisno od namirnica koje takvu ishranu čine. 

Zdravija i pravilnija se može postići i umerenom konzumacijom namirnica životinjskog porekla, a nije nužno slediti principe veganstva za bolje zdravstveno stanje. Dakle, ne bismo trebali koristiti izraz "zdravija" što znači da je takva tvrdnja delimično dezinformacija.