Iz čega se pije rakija i zašto čokanj više nije dobar?!

Kad se pomene služenje rakije, mnogima je prva asocijacija - čokanj. Mnogi ga danas koriste, misleći da je time usluga tradicionalnija i da je odraz prošlih vremena. Stare rakijske čašice, koje su bile popularne sredinom prošlog veka, takođe će otići u istoriju. Jer - stigla su nova pravila.

Rakijari su, na nedavno održanom Prvom festivalu šumadijske šljivovice u Kragujevcu, najavili novi dizajn rakijske čašice. Ne mogu još da otkriju kako će ona izgledati, ali se uveliko pričalo o tome kako je došlo novo vreme u načinu ispijanja rakije.

Novi oblik čašica - ne sipati do vrha

"Čašica rakije treba da bude ispunjena oko 65 odsto. Poželjno je da čašice budu 0,3 dl, najviše do 0,5 dl i da imaju uže grlo. Kada se otvori boca, treba je pustiti da odstoji jedan minut, pa tek onda sipati u čašice. Sačekati isto toliko do prvog gutljaja, da bi se formirao pun ukus. Najbolje je rakiju konzumirati iz čašica koje su šire pri donjem delu, a sužavaju se ka vrhu. Nikako čokanji, jer čine rakiju sirovom, grubljom i na kraju neutrališu i samu punoću," sugerišu iz Podruma Nedeljković iz Latkovca kod Aleksandrovca.

Prvi festival šumadijske rakije u njenoj postojbini

Zašto je čokanj završio u suvenirnicama?

Čokanj je reč turskog porekla, koja ima značenje 0,1 deci, odnosno predstavlja staru jedinicu obujuma. Čokanj predstavlja bočicu od 1/8 litra iz koje se uglavnom pije rakija i to najčešće šljivovica. Korišćen je za služenje rakije ne samo u kućama, već i u kafanama, hotelima, restoranima. Šezdesetih godina prošlog veka jugoslovenske vlasti su čokanj proglasile "nepodobnim za upotrebu zbog nehigijenskih uslova". Naime, zbog uskog grla bilo je teško oprati ga iznutra i tako je postepeno izbacivan iz masovne upotrebe. Danas čokanj možemo videti samo u pojedinim tradicionalnim restoranima ili kao suvenir sa oslikanim šljivama, kao podsetnik da su nekada bili deo svakodnevnog života.

"Stubčaste" čaše početkom 20. veka

Postoje i zapisi da je pre Drugog svetskog rata u Beogradu, u novom Mitropolitovom domu, rakija služena iz "stubčastih" čaša, a kako je u ovom veku rakija prevazišla okvire pečenja za sopstvene potrebe i postala dobar posao, počela je i da se pije sa stilom. Ili, bolje je reći da se vraća stilu. Naime, prvi put rakija u našim krajevima počinje da se peče od voća u 17. veku. U 18. veku, koji je dobio i naziv "rakijski vek", po prvi put se pilo više rakije nego vina i to je dalo temelje za kasniji procvat ove industrije.

Rakija se pila i u Kraljevini Srbiji. Na svetskoj izložbi u Parizu 1889. iz Srbije pored ostalih proizvoda poslato je i pet vrsta rakija - šljivovica, komovica, trešnjevača, kruškovača i klekovača. Rakija iz ovih krajeva bila je izložena i na Svetskoj izložbi 1900. god u Parizu. Ocenjeno je da rakiju Kraljevine Srbije najbolje karakteriše "srpska šljiva kao i od nje napravljena šljivovica". Tada se rakija pila takođe iz "stubčastih" čašica.

Oko 50 miliona litara rakije se proizvede godišnje u Srbiji

Zavrtite čašu, pratite "suze" i pijte pametno

Kultura ispijanja rakije tako je došla do novog stadijuma. Goran Mihajlović, predsednik Asocijacije proizvođača rakije Šumadije kaže da je posle dobijanja oznake geografskog porekla, to još jedan stepenik, u brendiranju proizvoda po kome su poznati centralna i zapadna Srbija.

Iz okoline Aleksandrovca, Nedeljkovići imaju još jedan savet u svom uputstvu o načinu pijenja rakije. 

"Kada uzmete čašicu sa rakijom, zavrtite je. Suze koje padaju niz staklene zidove nam govore o starosti pića. Tokom starenja i sazrevanja u drvenim buradima, procesom ekstrakcije i rastvaranja, u piće dospevaju razna jedinjenja sadržana u drvetu, koja direktno ili indirektno utiču na organoleptiku i viskoznost pića. Što je piće starije, ono je viskoznije, pa će "suze" na čaši biti deblje i sporije će kliziti niz zid“.

Na kraju, kad se već pije sa stilom, dobro je poslušati još jednu preporuku. A rakijari poručuju - pijte pametno, male količine visokokvalitetnih rakija.