Jaja: Krivac za povišeni holesterol?

Jaja često prati reputacija namirnice koja podiže nivo holesterola, a time i povećanog rizika za razvoj srčanih bolesti.

Ipak, da li holesterol iz hrane utiče na povećanje onog u krvi? Dilemu o jajima koja su izvor vrednih nutrijenata poput proteina, vitamina A i D i dr, razjasnio je portal foodfacts.news.

"Kratak odgovor bi bio da nisu krivac za povišeni holesterol u krvi", navodi zagrebački magistar nutricionizma, Roko Marović.

Ne menjaju vrijednosti LDL holesterola

Duži odgovor, dodaje, je da kod većine ljudi holesterol iz hrane, pa tako i iz jaja, ne utiče na onaj u krvi. Ipak, delu populacije (15-25 odsto) zbog genetskih predispozicija tzv. "Hyper-responders" hronična konzumacija hrane koja je bogata holesterolom (na primer jajima) može povećati nivoe onog nepoželjnog, upakovanog u lipoproteine niske gustine, tzv. LDL kolesterola.

Dobra vest je da njihova konzumacija kod većine ljudi zapravo ne izaziva povećanje broja čestica LDL-a, a uporedo povećava nivoe holesterola upakovanog u lipoproteine visoke gustine odnosno HDL holesterol, za koji je poznato da ima pozitivan uticaj na kardiovaskularno zdravlje.

Kako saznajemo, ukupan broj aterogenih "opasnih" LDL čestica je najbolji indikator rizika od kardiovaskularnih bolesti koji možete proveriti u krvi, a konzumacija jaja statistički gledano ne menja njihove vrednosti.

"Najsnažniji direktan uticaj na povećanje ima prekomeran unos trans i zasićenih masti u ishrani", otkriva ovaj nutricionista.

Ukoliko se, kaže, visok unos navedenih masti događa u uslovima energetskog suficita odnosno u situaciji kada je energetski unos veći od potrošnje, tada je uticaj još veći.

Zasićene masti glavni krivac

U 21. veku se regulativama značajno smanjio udeo trans masti u prehrambenim proizvodima, a samim tim i njihov unos, što je dovelo do manjeg uticaja na nivoe holesterola u krvi.

Prema njegovim rečima, ipak je unos zasićenih masti, zbog velike konzumacije punomasnih mlečnih proizvoda, maslaca, masnih mesnih proizvoda, industrijskih i pekarskih proizvoda koji sadrže maslac i koksovog ulja u poslenje vreme, i danas ostao glavni krivac za visoke nivoe u krvi.

Savetuje se da procenat zasićenih masti u ukupnom dnevnom energetskom unosu bude manji od 10 odsto, a za osobe sa povišenim nivoima LDL-holesterola niži od sedam.

"Ono što definitivno otežava smanjenje aterogenih LDL-ova je nizak unos prehrambenih vlakana, nezasićenih masti i sterola u ljudskoj ishrani", poručuje Marović.

Samo 20 odsto holesterola dolazi iz hrane

Da su često nepravedno istaknuta kada je reč o podizanju nivoahkolesterola u krvi kaže nam Mihaela Gulin Ćaleta, magistar nutricionizma.

"Samo oko 20 odsto ukupnog holesterola u telu čoveka dolazi direktno iz hrane, dok se onih 80 sintetiše u telu", otkriva ona.

Kako navodi, žumace ga sadrži, ali istraživanja pokazuju da konzumacija jaja ne utiče značajno na podizanje nivoa kod većine ljudi.

Umesto toga, objašnjava, povećani nivoi su obično povezani s tzv. zapadnjačkim načinom ishrane poput prekomernog unosa zasićenih i trans masti, prerađene hrane, šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

Podseća da su navedeni sastojci hrane bogati energijom, ali siromašni vitaminima, mineralnim materijama i vlaknima važnim za optimalno zdravlje.

Umerena konzumacija je poželjna

Sa druge strane, važno je napomenuti da jaja takođe sadrže važne nutrijente poput proteina, vitamina D, kolina, joda i zdravih masnoća koji podržavaju zdravlje cele populacije.

"Ukoliko ste optimalnog zdravlja i nemate specifične prehrambene smernice od strane nutricioniste dijetetičara ili lekara, njihova umerena konzumacija poželjan je deo uravnotežene ishrane", ističe Gulin Ćaleta.

Brojne organizacije, pojašnjava, poput British Heart Foundation-a navode kako se sedam jaja nedeljno ili jedno dnevno smatra umerenom konzumacijom kojom nećemo nepovoljno uticati na kardiovaskularno zdravlje.

Upozorava da su izuzetak osobe koje zbog zdravstvenih razloga moraju da pripaze na unos jaja.

Naglašava i kako stanja poput povišenog holesterola ne mogu biti posledica jedne namirnice već celokupne ishrane.

Ketogena dijeta: Zašto ne?

"Umesto da se fokusiramo na jednu namirnicu trebali bismo obratiti pažnju na celokupnu ishranu i način života", zaključuje ona pojašnjavajući da to uključuje redovnu fizičku aktivnost koja takođe igra ulogu u održavanju zdravih nivoa holesterola u krvi.

Dakle, možemo konstatovati da ova tvrdnja nije tačna odnosno da se radi o dezinformaciji jer jaja neće narušiti naš holesterol, pa ih slobodno možemo uvrstiti u našu ishranu.