Jankovići suše voće i razvijaju posao za sina

Ljubomir i Slavica Janković iz sela Vlaško Polje kod Mladenovca iskusili su  gubitak posla, ali nisu se prepustili, jer od nečega se moralo živeti. I pre zajedničkog života Slavica je pravila zimnicu. Ljubomir je ostao na imanju sa ratarskom proizvodnjom i nešto voćnjaka. Zajednička odluka je bila da pozajme novac i upuste se u sušenje voća. Kupili su sušaru kapaciteta 200 kilograma.

Počeli sa jabukom i šljivom, a onda sušili i breskvu i dunju

Počeli su sa šljivama i jabukama. Danas u ponudi imaju i sušene breskve, kajsije, dunje, kruške. "Godišnje osušimo u proseku od 10 do 15 tona voća, sve zavisi od potražnje. Posao je veliki, jer imamo sušaru najmanjeg kapaciteta", kaže Ljubomir.

Najveća potražnja je za sušenom jabukom, u krišci i u obliku čipsa. Jankovići kažu da je to u stvari dehidrirano voće u kome ostaju sve nutritivne vrednosti i vitamini kao u svežem voću. "Ovi kolutići od jabuke moraju da se seku na određenu debljinu. Ne smeju da budu ni previše debeli ni previše tanki. Njihova draž je što su hrskavi. A to zahteva posebne uslove čuvanja, jer čim su na toplom ili vlažnom vazduhu oni omekšaju", dodaje Ljuba.

Čips od jabuke za sve generacije

Bezbroj tura bacili, dok nisu naučili

Oboje Jankovića kaže da su počeci bili izuzetno teški, jer ništa nisu znali o sušenju voća. Mnogo su voća i upropastili i bacili, dok nisu naučili kako da obave proces sušenja do kraja. "Mučili smo se baš mnogo. Čitali smo i savete na internetu, ali uglavnom su to tekstovi koji uopšteno objašnjavaju, ali glavnih finesa nema, ni o temperaturi, niti o bilo čemu drugom. Isprobavali smo i došli do proizvoda koji mogu da se ponude kupcima", kaže Slavica.

Kupci najviše pitaju za breskvu

Kada su savladali jabuku i šljivu, počeli su da eksperimentišu sa kruškom, dunjom, breskvom, borovnicom. Slavica ima želju da proba sa sušenjem višnje, trešnje i jagode, ali i povrća i lekovitog bilja. Svoje proizvode prodaju na pijacama u Beogradu, Mladenovcu i okolnim gradovima. Tu se susreću sa nešto manjim problemima.

"Za jabuku misle da je gljiva, tako isto i za sušene kriške, koje su odlične za kompot. Najviše pitaju za breskvu, a onda se iznenade kako ona uopšte može da se suši. Malo ih zbunjuje boja, jer ne stavljamo ništa što bi sprečilo da ona potamni, isto kao kod dunje. Nisu videli nikad, jer toga nema još uvek kod nas. Čips od jabuke se i ponegde proizvodi ali ovo ostalo ređe", kaže Slavica Janković.

Želja im je da sin nasledi posao

Jankovići ističu da su kapaciteti njihove sušare skromni, ali da su uspeli da otplate dug, odnosno uloženi kapital. Suše svoje šljive i jabuke, a ostalo voće otkupljuju. Kalkulišu! Ako je cena nekog voća u sezoni niska, oni će je kupiti u okolnim selima i preraditi. Tako uvećavaju vrednost i zarade.

"Ovo je bio naš način da nekako stanemo na noge i da imamo od čega da živimo. Ali imamo još jednu želju! A to je da našem sedmogodišnjem Pavlu, na neki način obezbedimo budućnost, da razvijemo ovaj posao koliko možemo, pa da on za 15-20 godina ima šta da nastavi da radi. Da ne mora da zavisi ni od fabrike, ni od firme. On je već sad uključen u sve i dosta zna i pomaže nam kad ne ide u školu", kaže Ljuba.