Jap Korteveg: Mesar vegetarijanac - profesija budućnosti

U 2050. godini porastom stanovništva biće potrebno 50% više dostupne hrane. Danas je sektor proizvodnje hrane odgovoran za stvaranje 25% štetnih gasova, zauzima oko 40% zemljišne površine te koristi oko 70% dostupnih izvora pitke vode.

Više nije potrebno argumentovati prisutnost ekstremnih klimatskih promena. Konzumiranje mesa je jedan od ozbiljnih uzroka problema promena u klimi. Intenzivna proizvodnja mleka i mesa je najveći proizvođač gasova staklene bašte. Zatim, industrija prerade mleka i mesa koja se temelji na korišćenju fosilnih goriva ispušta dodatnih 20% neželjenih gasova u atmosferu. Povećanom potražnjom za konzumacijom mesa u zemljama u razvoju dolazi do prekomerne ispaše, do seče šuma, što na kraju dovodi do potpunog uništenja života u tlu.

Svet je selo

Proizvodnja žitarica i proteinskih krmiva u jednoj zemlji, te izvoz u stočarsko razvijene zemlje za potrebe proizvodnje mesa razvija pogubne posledice globalnih razmera. Na primer, mnoge zemlje zapadne Evrope nisu u mogućnosti proizvesti dovoljne količine stočne hrane u domicilnoj državi, zbog toga su primorane uvoziti. U isto vreme, zbog nekonkurentnosti stočarskog sektora zemlje, gde se proizvodi sirovina, proizvođači su prisiljeni prodavati proizvode po svetskim tržišnim cenama.

Evropljani žele obavezne oznake (Ne)Vegetarijansko / Vegansko

Tamo se zemljište osiromašuje, a domaće stanovništvo je prisiljeno na migracije. U ekonomski bogatim zemljama dolazi do nakupljanja štetnih gasova i organskih stvari zbog intenzivne stočarske proizvodnje.

Mi nismo krivi

Mnogi će se složiti kako su odgovorni upravo Amerika i ostatak zapadnog razvijenog Sveta. Debatom bi se sigurno svi podudarali u mišljenjima. Globalizacija ima niz prednosti, ipak se vezuje uz negativne posledice koje dodiruju svakog pojedinca. Hrana bogatih je danas hrana siromašnih. Pre samo pedesetak godina meso se konzumiralo svega jednom nedeljno odnosno u posebnim prilikama. Danas, osnova svakog obroka je meso. Konzumacija mesa i mesnih prerađevina nekad je bio simbol bogatstva, danas se to promenilo.

Ako mogu priuštiti komad mesa na tanjuru, tada ću ga imati. To je apstraktno usvojeno mišljenje. Bogatiji sloj stanovništva, te oni svesniji o svojim postupcima, daju posebnu pažnju odabiru hrane. Hrana im je najvažnija. Na njihovim tanjirima raznolikost je bitna. Tu se nalaze žitarice, povrće, voće, gljive, a životinjske prerađevine ponekad ili nikad.

Svest o negativnoj strani proizvodnje i potrošnje mesa prepoznaju mnogi ljudi širom Planete. Obično vegetarijanska odnosno veganska hrana na prvu nije atraktivna većini stanovništva. Iz tog razloga, Holanđanin, Jap Korteveg (Jaap Korteweg), nekada stočar, došao je do neobične ideje o proizvodnji "mesnih“ proizvoda od biljnih sirovina. Bivši proizvođač mleka uočio je promene na tržištu te se upustio  u avanturu života koja je danas milionski posao. U početku Jap je bio emocionalno vezan uz svoje životinje. Kada bi krava trebala otići u klanicu, Jap bi to uvek teško podnosio. Za proizvođača mleka i mesa živeti vegetarijanskim životom, mnogi bi nazvali čudnom bajkom.

Jap Korteveg - vegetarijanski mesar

U jednom trenutku Jap je odlučio da prestane konzumirati meso, ali ukus mesa, miris odreska na tanjiru, mu je počeo sve više nedostajati. Zbog toga, Jap inicira istraživanje kako proizvesti šniclu, bez mesa. Nakon tri godine proučavanja, vođen vlastitim entuzijazmom otkrio je kako od mahunarki, pogotovo od lupine može dobiti gotovo istu teksturu i ukus kao što ima meso u skupim restoranima. Osmišljavanje i komercijalizacija proizvoda je provedena bez većih problema.

Leblebija - retka biljka na srpskim njivama

Japov brend se proširio na čitavu zapadnu Evropu u manje od godinu dana. U paleti svojih proizvoda nudi različite veganske proizvode poput: odrezaka, "mesnih ćufti", mlevenog "mesa“, "pilećih“ krilaca itd. Iako na prvu, ovakav proizvod nije "zvučno“ privlačan, svi veći supermarketi zapadne Evrope u svom asortimanu nude proizvode "Vegetarijanskog mesara“. Proizvodi izgledaju u potpunosti isto kao proizvodi od mesa.

Međutim, na našim prostorima takvo nešto bi bilo teže prihvaćeno. A možda je upravo to prilika za profesiju budućnosti, jer konzumacija mesa se mora smanjiti. Ovim putem se neće izgubiti uživanje u ukusu mesa, a pomoći će se u borbi protiv klimatskih promena.