Kako klimatkse promene dolaze do hleba koji jedemo?

U okviru specijala "Naučnice protiv klimatskih promena" dr Jasna Mastilović sa Instituta BioSens Univerziteta u Novom Sadu pričala je na temu raznorodnih, vidljivih i nevidljivih posledica klimatskih promena na poljoprivredu, prenosi Klima101.

Ona se pšenicom bavi već 30 godina i navodi da je nekada prosečan sadržaj humusa u vojvođanskoj zemlji bio oko pet odsto, a da sada preko pet odsto humusa ima manje od jedan odsto vojvođanskih njiva, s tim da je većina pala na ispod jedan odsto, pa čak i pola procenta. Dodala je da i kvalitet hleba kojeg proizvodimo zavisi od pšenice od koje je nastao, a sve je to povezala sa klimatskim promenama.

"Ljudi koji prave hleb kod kuće znaju da on nekada uspe, a nekada ne. Ali nismo tu mi krivi, nego brašno. Na njemu ne piše kakvog je kvaliteta i jednostavno smo prepušteni igri slučajnosti. Neko brašno će se odlično zamesiti, neće se lepiti za ruke, testo će lepo narasti, ali nekad se desi da je testo toliko lepljivo da ništa ne pomaže", navela je Mastilovićeva uz još nekoliko primera i dodala da su to sve problemi koji potiču od onog kvaliteta pšenice koji se formirao na njivi.

"Nekada je osnovni problem u proizvodnji pšenice bio: da li će sneg da padne, ili će biti golomrazica? Međutim, poslednjih godina Imamo blage zime i nije neki problem u golomrazici. Veći je problem da li će pasti sneg u aprilu."

Ona od 2000. godine prati kako vremenski uslovi utiču na pšenicu i zaključka je da se sve češće dešavaju toplotni udari, period izrazito visokih temperatura.

Velike vrućine utiču na strukturu glutena u hlebu

Pšenica kada cveta, zametne se mlado zrno i to se zove mlečna faza sazrevanja. U toj fazi, zrno je iznutra tečno, i u tom tečnom stanju se stvaraju sve gradivne materije koje kasnije utiču na kvalitet zrna.

"Kada je temperatura jako visoka, voda otparava, a fiziološki procesi se dešavaju brže. Šta to znači za pšenicu? Osnovna gradivna materija u pšenici, a to su proteini koji čine gluten, sintetišu se jako brzo, pa njihovi lanci budu kratki. Ako hleb nema dovoljno jaku mrežu glutenskih molekula, onda ugljen-dioksid može da probije kroz pore hleba, i tako dolazimo do hleba koji splasne", navodi ovaj stručnjak i dodaje da u tom slučaju, glutena ili nije bilo dovoljno ili je lanac bio suviše kratak - upravo zbog visokih temperatura u mlečnoj fazi razvoja pšenice.

Kako dodaje, promenjeni vremenski uslovi mogu dovesti i do lako vidljivih posledica, kao što je uništenje useva usled oluja ili poplava, ali i do manje vidljivih, kao što je uticaj vremenskih uslova na pojavu štetočina kao što su insekti ili plesni.

Neophodno je oslanjanje na savremene tehnologije

Na pitanje kako se izboriti sa ovim izazovima, daje vrlo decidan odgovor: pre svega, moramo se osloniti na tehnologije koju već posedujemo. Kada je ona počinjala, prikupljanje podataka je, kaže, bilo ograničeno samo na određene laboratorijske analize.

"Međutim, tehnološki razvoj nam omogućava da koristimo tehnike koje nam ranije nisu bile na raspolaganju. Pre svega, u pitanju su podaci iz satelita, pa i iz dronova, koji ne samo da mogu da daju izrazito vredne podatke koji su nam ranije bili nedostupni, već se ti podaci permanentno dobijaju, skladište i ostaju nam na raspolaganju", rekla je onda i dodala da odluke u vezi sa poljoprivredom ne treba da se donose na osnovu znanja iz tradicije, već treba da se koriste savremene tehnologije.

(Ne)plodno zemljište Srbije: Koje su mere popravke?

Podaci o kojima je reč su vrlo raznorodni: ova nekada nedostižna "ptičja" perspektiva može nam otkriti stanje useva ili zemljišta u realnom vremenu, uticaj topografije terena, prisustvo štetočina, kretanje vode, a zatim i obrasce koji se javljaju u ovim i mnogim drugim parametrima - iz godine u godinu. 

"To je oblast koja je u ekspanziji i koja će potpuno promeniti poljoprivrednu prognostiku i mogućnost da se reaguje u poljoprivredi i spreče različite opasne posledice", dodaje Mastilovićeva.