Kako se određuje maksimalna dozvoljena količina ostataka pesticida u proizvodima?

Potrošači su konstantno izloženi malim količinama ostataka pesticida zaostalim u hrani. Zaostale količine moraju da budu što je moguće manje, a njihova količina je, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Kruševac Sandra Miletaković, u vezi sa minimalnom primenjenom dozom kojom se postižu efekti zaštite bilja.

Maksimalno dozvoljena količina (MDK) predstavlja najviši mogući nivo ostataka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje.

"Dozvoljeni sadržaj pesticida u namirnicama biljnog i životinjskog porekla regulisan je zadatom maksimalno dozvoljenom količinom koju treba meriti kako ne bi došlo do opasnosti po ljudsko zdravlje", kaže stručnjak za zaštitu bilja i dodaje da zbog moguće korelacije između nivoa MDK i ljudskog zdravlja nadležne službe sprovode redovne kontrole nivoa MDK u hrani. 

Edukacija proizvođača je neophodna

Najveći deo prehrambenih proizvoda ne sadrži ostatke pesticida ili su ostaci u dozvoljenim granicama (Karan, 2004).

Postavljene tolerance za ostatke pesticida omogućavaju kontrolu kvaliteta namirnica. Tolerance su, kako Miletakovićeva kaže, maksimalne zakonski dozvoljene količine ostataka pesticida u namirnicama u svežem ili prerađenom obliku, hrani za životinje, u mleku, mesu i jajima. Izražavaju se u miligramima pesticida i/ili metabolita, proizvoda razgradnje pesticida na kilogram hrane (mg/kg) ili ppm. Postavljanje normi maksimalno dozvoljenih količina ostataka je složen proces i ima svoju metodologiju.

"Uprošćeno, norme su rezultat sakupljenih podataka analize sadržaja ostataka u poljoprivrednim namirnicama sa različitih geografskih lokacija posle direktne primene pesticida tokom vegetacije", kaže Miletakovićeva i dodaje da se ogledi dizajniraju tako da se primenjuje najveća preporučena količina primene iz programa primene pesticida, sa maksimalnim brojem primena i najkraćim periodom od primene pesticida do berbe/žetve (karenca).

Toleranca za proizvode životinjskog porekla

Toleranca za ove proizvode određuje se za svaki posebno, prikupljanjem podataka o količini ostataka posle ishrane životinja hranom koja sadrži ostatke pesticida. Postavljene tolerance za ostatke pesticida omogućavaju kontrolu kvaliteta namirnica.

"U Srbiji su ove vrednosti navedene u Pravilniku o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje za koje se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja", navodi ovaj savetodavac.

Da bi MDK ostale u granicama u kojima su propisane radi očuvanja zdravlja potrošača potrebno je konstantno sprovoditi monitoring uvoznih proizvoda i domaćeg tržišta tako što će se vršiti kontrola poštovanja karence, kontrola nedozvoljenih sredstava, kontrola primenjene doze. U Srbiji se sprovodi granični-kontinuirani monitoring kao i povremeni monitoring gde se kontrolišu tržišta.

Podsetimo, nedavno je inspekcija naredila uništavanje sporne serije čipsa u čačanskoj čipsari jer je pošiljka od 33 palete rebrastog čipsa od 150 grama prilikom carinjenja na analizi pokazala viši nivo akrilamida od dozvoljenog.

Kako izračunati dozvoljenu količinu?

U više zemalja koriste se određeni parametri koji se odnose na unos pesticida u organizam, kao i na sdržaj pesticida u hrani:

DDD (dozvoljena dnevna doza ) ili ADI (available daily intake) koja se izražava u mg / kg telesne mase čoveka/dan, a predstavlja količinu ostataka pesticida koja pri dugotrajnom unošenju u organizmu ne predstavlja opasnost za zdravlje čoveka. ADI vrednost je određena na osnovu  istraživanja na životinjama uzimajući u obzir tzv. "faktor sigurnosti" prema kojem se rezultati dobijeni na životinjama umanjuju za 50 do 500 puta. ADI se usklađuju na nivou međunarodnih organizacija.

Dozvoljena količina ostataka pesticida u pojedinoj vrsti hrane izračunava se iz dozvoljene dnevne doze (ADI), prosečne količine hrane koja se dnevno konzumira (Q) i prosečne telesne mase čoveka (70 kg).

K=ADI x 70 x 1000 / Q (mg/kg ili ppm)

K - toksikoločka granica (sve vrednost iznad dozvoljene mogu biti štetne po zdrvlje).

Istraživanja o pesticidima korišćenjem dobre poljoprivredne prakse ukazuju na to da upotreba pesticida omogućava veće prinose u odnosu na proizvodnju bez upotrebe pesticida.

"Ključ leži samo u stručnoj primeni i određenim granicama, kao i u poštovanju određenih propisa i zakona za primenu pesticida. Kontinuirano praćenje ostataka pesticida u hrani veoma je važno jer nedozvoljene količine ostataka pesicida mogu loše da utiču na ljudsko zdravlje", kaže Miletakovićeva i dodaje da je zbog zaštite potrošača veoma važno vršiti kontinuiranu kontrolu pravilne primene pesticida, kao i stalni monitoring ostataka pesticida u hrani.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor