Karmen Kokot: Pravilna ishrana stavlja naglasak na konzumaciju lokalnih namirnica

Poverenje u medije kada je reč o hrani sve više dolazi u pitanje zbog brojnih dezinformacija.

Portal foodfacts.news u razgovoru sa specijalistom nutricionizma Karmen Kokot razotkrio je koje to zablude kruže svetom ishrane te donio načine kako se boriti protiv njih, uz poseban naglasak na ulogu nutricionista u smanjenju štetnih mitova i pružanju naučno utemeljenih informacija.

Po Vašem mišljenju i iskustvu, u kojoj je meri javnost edukovana o zdravim prehrambenim navikama?

Javnost ima na raspolaganju različite kanale informisanja, te bih mogla reći da je danas ishrana jedna od deset najzastupljenijih tema o kojima svakodnevno dobijamo informacije. Međutim, kako raste svest o ishrani, tako rastu i dezinformacije o istoj.

Najčešći je trend isključivanja masti ili ugljenih hidrata iz ishrane

Često do građana stižu površne informacije koje ih dovode do pogrešnih tumačenja i ponašanja u skladu s tim, što neretko završava narušavanjem zdravlja. Važno je proveriti izvor informacija i dublje istražiti temu ako želimo tačne i detaljne podatke.

Da li se u svom radu često susrećete sa mitovima o ishrani? Možete li izdvojiti neke?

Mitovi o ishrani danas su česti, a mi nutricionisti u praksi često se prilikom savetovanja moramo pozabaviti njihovim razbijanjem. Primerice, opšte mišljenje javnosti je da je pravilna ishrana skupa i cenovno nedostižna te da dominira vrsta hrane koju je teško nabaviti.

Kada sastavimo plan ishrane, korisnici su obično začuđeni kad vide da je u planu zastupljena hrana koja nije preskupa i koju je lako nabaviti, naročito zato što je naglasak na konzumaciji lokalnih i sezonskih namirnica.

Takođe, korisnici često misle da će ih plan pravilne ishrane vezati uz celodnevno pripremanje hrane, šta, naravno, ne mora da bude tako.

Koje trendove u ishrani vidite danas najopasnijim za društvo u cjelini?

U praksi se najčešće susrećem sa trendom isključivanja pojedinih nutrijenata iz prehrane, primjerice masti ili ugljenih hidrata, a povećanim unosom proteina, pri čemu možda treba istaknuti "sportsku industriju" u kojoj se uz povećan unos proteinske hrane potencira dodatni unos proteina. To je česta pojava kod osoba mlađih od 18 godina koja može rezultirati narušavanjem zdravlja.

Himalajska so je skuplja od obične kuhinjske, a da li je i nutritivno bolja?

Takođe se pojedina vrsta hrane potencira kao funkcionalna, a kod određenih stanja i učestale konzumacije može biti i štetna. Tako primerice zamena jodirane kuhinjske soli himalajskom može dovesti do manjka joda u organizmu šta za sobom povlači poremećaje vezane uz rad štitne žlezde.

Nedovoljna zastupljenost nutricionista u medijima

U kojoj meri nutricionisti i zdravstveni stručnjaci mogu bolje edukovati i informisati javnost? Kako u tom smislu vidite budućnost struke?

Informisanje javnosti od strane struke smatram izuzetno važnim, upravo zbog velikog broja dezinformacija o hrani i ishrani prisutnih u javnosti.

Nutricionisti bi trebalo da budu više uključeni u projekte koji se tiču pravilne ishrane - od vrtića i škola do starijih osoba, ali i u projekte u okviru udruženja, klubova i slično.

Kako biste ocenili domaće medije u smislu tačnosti informacija o ishrani?

Nutricionisti su danas zastupljeniji nego ranije, ali s obzirom na značaj teme i njen uticaj na zdravlje, prisutnost bi trebalo da bude još veća.

Lično bih volela da više radim na informisanju javnosti, kaže varaždinska nutricionistkinja Karmen Kokot.

Što se tiče tačnosti informacija, smatram da bi stvari mogle biti puno bolje kada bi mediji prethodno proverili informacije kod stručnih osoba i kada se ne bi plasirale površne informacije koje se mogu krivo protumačiti i implementirati na sasvim krivi način.

Da li su nutricionisti - influenseri dobra ili loša vest za korisnike društvenih mreža? Treba li regulisati njihovu delatnost?

Nutricionisti - influenseri mogu biti odličan izvor informacija, sa obzirom na to da su društvene mreže danas glavni kanal informisanja, naročito kod mlađih generacija. Međutim, i ovde je potrebno voditi računa o kredibilitetu izvora, te bi regulacija ovog domena doprinela boljoj i tačnijoj informisanosti javnosti.

Koje kanale danas preferirate za informisanje javnosti - štampu, internet, TV, radio? U kojoj je meri to danas dio Vašeg posla?

Preferiram, već spomenute, društvene mreže te internet, a za stariju populaciju TV je još uvek glavni izvor informacija.

Ljudi vole pratiti emisije vezane uz zdravlje, posebno ako ih se informiše kako sami mogu da poboljšaju svoje zdravlje, a tu je ishrana dominantna. Lično bih volela da više radim na informisanju javnosti, ali to zavisi od raspoloživog vremena.

Ključno je uključivanje roditelja u proces formiranja navika kod dece

Gde se Vi dodatno edukujete ili informišete? Postoje li određene web stranice, stručnjaci koje biste preporučili drugima?

Pratim renomirane domaće stručnjake od kojih većinu osobno poznajem na društvenim mrežama, štampi, emisijama na TV te na kongresima, stručnim skupovima i sl. Takođe pratim i njihov naučni rad preko stručnih publikacija.

Ono što smatram najvrednijim za moje usavršavanje su edukacije pojedinih stručnjaka koje su namenjene nutricionistima jer je to ono konkretno šta nam treba u praksi. Stičemo dodatno znanje od stručnjaka koji puno duže rade taj posao i imaju više konkretnih iskustava ili su specijalizovani za određeno uže područje u nutricionizmu.

Da li današnji sistem edukovanja kroz osnovne i srednje škole odgovara potrebama društva kada je reč o hrani?

U tom delu edukovanja napravljen je značajan iskorak, ali još uvek nedovoljan.

Da li E brojevi u hrani izazivaju hiperaktivnost kod dece?

Kao nutricionista koji dosta sarađuje sa vrtićima i školama smatram ključnim veće uključivanje roditelja u proces formiranja navika svoje dece, a ne to smatrati isključivom zadaćom sustava.

Pravilna ishrana je značajnije prepoznata kod novih generacija. Koje ključne poruke biste poslali upravo njima kad je reč o ‘(ne)zdravom’?

Pre svega, potrebno se informisati na pravom meestu. Dobivene preporuke potrebno je usvojiti i prilagoditi u sopstvene navike koliko je moguće i biti umeren u svemu jer bilo kakve krajnosti nisu dobre za telesno i mentalno zdravlje.

Novije generacije nemaju strpljenja za polagane promene što ih često vodi u opasne krajnosti, a čemu često pogoduju dezinformacije, upravo preko društvenih mreža, kao što su npr. stroge restrikcije u ishrani. Zato i informisanje novih generacija o pravilnoj ishrani treba biti jedan od naših prioriteta.