Himalajska so je skuplja od obične kuhinjske, a da li je i nutritivno bolja?

Himalajska so je u mnogim domaćinstvima zamenila tradicionalnu kuhinjsku ili morsku zbog brojnih tvrdnji o blagotvornom uticaju na zdravlje.

Tako i portal encian.hr u svom članku naslova 5 razloga zašto je himalajska so bolja od kuhinjske soli navodi razloge zbog kojih se ističe kao bolji izbor. Između ostalog navode: "Dok je obična kuhinjska so dugo bila glavna namirnica u kuhinji, himalajska so nudi nekoliko prednosti koje je čine vrhunskim izborom. Njegova prirodnost i nerafiniranost, bogat sadržaj minerala, niži nivo natrijuma, poboljšani ukus i održivi izvori doprinose njegovoj privlačnosti."

Poseduje li ona zaista bolja nutritivna svojstva u odnosu na kuhinjsku pitao je portal foodfacts.news stručnjake.

Kako kaže doc. dr Marizela Šabanović, sadrži više od 80 minerala i mnogi je zbog toga smatraju zdravijom opcijom.

"Međutim, sadržaj minerala ne znači da je ova so bolja od drugih", ističe nutricionistkinja pojašnjavajući da je ne jedemo u velikim količinama, pa samim tim visok sadržaj ne znači da je visok unos minerala.

Bolje je novac uložiti u sveže voće i povrće

Osim toga, dodaje, i dalje sadrži natrijum (96-99 odsto) kao i ostali tipovi soli, pa bi njn povećan unos opet povećavao i sadržaj navedenog mikronutrijenta.

U svakom slučaju, ova nutricionistkinja kaže da je minerale mnogo bolje unositi putem povrća, voća, orašastih plodova i semenki nego oslanjati se na so.

Napominje takođe da se smatra da himalajska so prolazi manji stepen prerade u odnosu na morsku ili kamenu, ali, kaže, to zavisi od podneblja i ne mora značiti da je tačno.

Zbog svega ovoga, zaključuje, nema neke veće prednosti u odnosu na ostale.

"Lično bih više novca uložila u sveže povrće i voće i trudila se da ih svaki dan imam na stolu", poručuje nutricionistkinja Šabanović.

Minerali prisutni u zanemarivim količinama

Martina Dadić, magistar nutricionizma, kaže da se često smatra zdravijom alternativom običnoj kuhinjskoj soli zbog sadržaja brojnih minerala u tragovima kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum, stroncijum i gvožđe koji doprinose njenoj ružičastoj boji i daju malo drugačiji ukus.

Himalajska so se ručno bere i ne prolazi proces rafinacije, pa se ne dodaju aditivi za sprečavanje zgrudavanja.

"Brojni minerali su korisni, ali su prisutni u vrlo malim količinama, zapravo toliko niskim da ne doprinose značajno našem dnevnom unosu", složila se Dadić sa nutricionistkinjom Šabanović.

Himalajska so obično nije jodirana, upozorava zagrebačka nutricionistkinja

Kako navodi, kuhinjska so obično je rafiniranija i sadrži jod, esencijalnu hranljivu materiju koja podržava zdravlje štitne žlezde.

Ako ga, dodaje, ne dobijate dovoljno iz drugih prehrambenih izvora kao što su plodovi mora ili jodirani proizvodi, onaj u kuhinjskoj soli igra presudnu ulogu.

"Međutim, himalajska so obično nije jodirana, pa ako odaberete isključivo nju, pobrinite se da dovoljno joda dobijete iz drugih izvora", upozorava zagrebačka nutricionistkinja.

Zdravstvene prednosti su skromne

Naglašava da je nutritivno gledano, razlika između himalajske i kuhinjske soli uglavnom stvar ličnog izbora, a ne značajne zdravstvene prednosti.

Što se tiče cene, komentariše, ružičasta so često je skuplja, a zdravstvene dobrobiti nisu nužno dovoljno značajne da opravdaju dodatni trošak za većinu ljudi. Ipak, prema njenim rečima, ako uživate u njenom ukusu i estetici i imate uravnotežen unos joda kroz druge izvore, to može biti dobra opcija.

"Obe soli bi se trebale koristiti umereno, a izbor se uglavnom svodi na preferencije ukusa, prehrambene potrebe za jodom i budžet domaćinstva", poručuje ona.

Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da su tvrdnje koje se vežu za himalajsku so samo delimično tačne. Nije nutritivno bolja od drugih tipova niti ima manji sadržaj natrijuma, a zdravstvene su prednosti u odnosu na kuhinjsku skromne što znači da ne vredi davati novčić više samo zbog atraktivne boje.

Ipak, kako je nutricionistkinja Dadić već rekla, to je uglavnom stvar ličnog izbora.