Koje kriterijume mora da ispuni uzorak vina ili rakije da bi osvojio pobednički pehar?

Godinama na Međunarodno ocenjivanje vina i rakija u Topoli pristižu samo najkvalitetniji uzorci vina i rakija iz cele Srbije. Tako je bilo i ove godine kada je održano ocenjivanje po 19. put a za takmičenje je prijavljeno više od 180 uzoraka vina i jakih - žestokih pića.

Žiri je bio podeljen u dva tima, za ocenjivanje vina i za ocenjivanje rakija. Na čelu komisije za ocenjivanje rakija od samog početka je profesor dr Ninoslav Nikićević. Pored njega žiri su činili i redovni profesor Hemijskog fakulteta dr Vele Tešević i inženjer sa Poljoprivrednog fakulteta Ljubiša Stanković.

"Uzorci se razvrstavaju po jačini, godini proizvodnje, a kvalitet iz godine u godinu raste i to moram da naglasim. Ocenjuje se boja, bistrina, miris, ukus, a za to nam služe dve skale po baunovom sistemu, od nula do 20. Za boju je maksimum jedan, za bistrinu takođe jedan, za tipičnost dva, za ukus 10, a za miris šest. Uzorci su nam stigli iz cele Srbije, ali dominiraju iz Šumadije, to su šljivovice, dunjevače, grožđane rakije i uvek je bilo više uzoraka rakijskih pića nego vina", kaže prof. Nikićević i dodaje da je veliki napor za komisiju da oceni preko 150 uzoraka.

"To je specifičan posao i naporno je jer su to ipak jaka alkoholna pića. Uzorak koji ne sakupi 14 poena nema kvalitet."

Nema još "ajkula"

Prema njegovim rečima bronza, srebro ili zlato najčešće su medalje kojima se okite uzorci koji ovde stižu, dok do takozvane "ajkule" još ni jedan nije stigao.

"Od 14,01 do 16 je bronzana medalja, od 16,01 do 18 je srebrna, a od 17,50 do 18 je veliko srebro. Od 18,01 do 18,49 je zlatna i od 18,50 do 20 je velika zlatna, ali se ne dobija tako lako. Uzorci koji dođu od 19 do 20 je ajkula i to je vrhunski kvalitet", ističe predsednik komisije za ocenjivanje uzoraka rakija.

Kako proizvesti dobru i kvalitetnu rakiju?

Profesor naglašava da je Srbija zemlja voća, prvenstveno šljive, i da se od ovog posla može ostvariti velika zarada jer se kvalitet ove vrste rakije ne može porediti ni sa čim.

"Moram naglasiti da su uzorci šifrovani i da svega devet do deset ljudi u celom regionu može da oceni validno. Najcenjenije su voćne rakije, prvenstveno šljive, jer Srbija je zemlja voća u kojoj šljiva dominira. Svake godine dobijamo jako lepe uzorke rakije od ovog voća", kaže Nikićević.

On navodi da su ranije stizali uzorci sa jakim koncentracijama etanola, dok se ta brojka poslednjih godina znatno smanjila i kako kaže, ne bi trebalo da pređe 43.

"Nekada su to bili uzorci sa jakim koncentracijama etanola, preko 45 odsto. Do 40 su meki destilati, do 55 prepeci, dok su do 80 destilati i do 88 etanoli. lnsistirao sam da ne bude visok etanol, najbolje 40, 41, 42, 43 za vilijamovke, 41, 42 je idealno i apelujem i u buduće da ne bude više od 43", rekao je profesor i istakao da se kvalitet šljivovice povećao i kako kaže, to ga raduje jer je magistrirao i doktorirao na šljivovoj prepečenici.

Kod vina je najbitnija ravnoteža

Pored uzoraka rakija ocenjivani su i uzorci vina, a profesor za tehnologiju vina u Zemunu Aleksandar Petrović i dr Nikolina Živković delili su ove godine priznanja najboljim vinogradarima.

"Poentiranje se radi po buks baunu, do 20 poena za boju, dva za bistrinu, dva za miris, četiri za ukus. Uglavnom uzorak sakupi 12 poena, 20 se retko dešava, a sve što pređe 18 ulazi u zlato. Boja vina ukazuje da li je vino anemično, a manceracija - bistrina ukazuje na mikrobiološke procese. Ocenjuje se mirisnost sorte, da je jasna, prepoznatljiva čistoća, intenzitet, proba na ukus, slast, razlivanje po regijama jezika, da li ima gorčine", kaže Petrović i dodaje da je najbitnija ravnoteža, odnos slasti i kiselina kod crvenih vina.

Ističe da se tokom prerade mora voditi računa o svakom detalju kako bi kvalitet vina bio zagarantovan.

"Najpre treba imati zdravo grožđe i preradu po koracima, jer će svaki tehnolog dati različito vino. Treba da bude što prirodnije, a ako mora dodatni tretman, treba ipak biti umeren", rekao je profesor.

Prema rečima Saše Tomića, sekretara Udruženja vinara i vinogradara opštine Topola, preko 180 uzoraka je pristiglo u Kraljevsku vinariju. To su rakije od devedesetih godina pa do prošle godine i nema sumnje da je pred žirijem bio težak posao izabrati najbolje.