• Prerada sirovina
  • 26.08.2019. 12:00
  • Mačvanski okrug, Krupanj

Milanka Marković: Prerada voća i povrća donosi zaradu

Nakon dugogodišnjeg rada u seoskoj zadruzi u kojoj je bila organizator proizvodnje, Milanka Marković posvetila se svom porodičnom gazdinstvu. Danas, pored svih obaveza koje žene na selu imaju, ona pravi slatku i slanu zimnicu od proizvoda koje pronađe u prirodi. Kaže to je jedini način da ostvari dodatni prihod.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 446
  • 105
  • 0

Nakon što se kao i većina zadruga u Srbiji, zadruga u selu Zavlaka kod Krupnja ugasila, Milanka Marković 2002. godine ostala je bez posla. Godine rada i veliko iskustvo u poljoprivredi, naveli su je na razmišljanje da se jedino preradom sirovine može zaraditi neki dinar i osigurati dodatni prihod domaćinstvu.

"Kada živite na selu i nemate sigurnu zaradu, morate da se snalazite, jer ako sami ne stvorite dinar niko vam ga neće pokloniti. Otkupne cene poljoprivrednih proizvoda stalno variraju, nikad nemate sigurnu zaradu zato je najbolje tu sirovinu preraditi i imati gotov proizvod koji ćete sigurno prodati po većoj ceni nego što je recimo kilogram maline i kupine koštao ove i predhodnih godina. Naravno, to zahteva mnogo više rada i truda i na prvom mestu za taj proizvod morate da obezbedite tržište. To je suština," navela je Milanka. 

Posetioci iz Rusije najviše kupuju slatko od bele trešnje i to za poklon!

Aronija stvorena za preradu

Milanka sa suprugom uzgaja aroniju na 40 ari, iako zasad još uvek nije u punom rodu uspeva da napravi manje količine džema, slatka, sirupa, likera i matičnog soka, koji je jako tražen zbog pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi. Kako navodi, aronija jeste dosta opora i najbolja je kada se preradi, a od nedavno u saradnji sa jednim restoranom u Beogradu i njihovim kuvarom, napravila je slatko-gorki sos od aronije koje se odlično slaže uz slana jela, pogotovo džigerice. U tom restoranu, njeni likeri se koriste i za spravljanje koktela. To je jedan od načina prodaje i saradnja kojom je jako zadovoljna i ponosna.

Domaći proizvodi Milanke Marković

Darovi prirode na dohvat ruke  

Međutim ono što Milankine proizvode izdvaja od drugih na tržištu je specifičnost ukusa, s obzirom da pored proizvoda od gajenog voća ona najveći deo sirovina pronalazi u prirodi. 

Smatra da je potrebno samo malo dobre volje da bi se napravilo nešto novo i prepoznatljivo jer, kako kaže "matičnjak neće sam ući u flašu".

"U šumi, pored puta ma i u samom dvorištu mogu da pronađem bar tri sirovine i sve to besplatno. Kopriva, matičnjak, zova, šipurak, divlja kupina, divlja nana sve to raste samo u prirodi potrebno je samo da ga uberete. A izgleda da to "samo" pravi i najviše problema," kaže kroz smeh naša sagovornica. 

Nežno zelena boja likera od matičnjaka privlači posebnu pažnju, a ukusom blago zagolica nepca. Milanka kaže da je i lekovit. Matičnjaka u prirodi ima u izobilju, a procedura pravljena likera veoma je jednostavna, potrebna je samo dobra rakija ali blaga.

"Mi pečemo rakiju i to obično od grožđa u tom slučaju ne odvajamo vino, ovo je rakija čisto od loze ispečena, stavite cvetova matičnjaka i ako želite ali ne morate stavite i šećera ako baš volite slađe likere. Sve po ukusu sami određujete. Bez dodatog šećera to je više travarica. Matičnjak u rakiji držim 40 dana, posle procedim i dobijete piće lepog ukusa. Slična procedura je i sa ostalim likerima, s tim da ukoliko ih pravim od voća, bobice zbog bržeg truljenja držim kraće u rakiji," objašnjava ona. 

Želiš opstati? Preradi voće, povrće, mleko - isplati se!

Džem od kajsija na dva načina

U traganju za novim ukusima i sastojcima, Milanka džem od kajsija i jagode pravi na dva načina i uspeva da zadovolji i najzahtevnije kupce. Naime, jednu količinu kajsija pravi po starom receptu njene bake, koji podrazumeva duže kuvanje i to uglavnom u oraniji sa dodatkom šećera, a savremenija varijanta džema od kajsija podrazumeva kraće kuvanje od svega pola sata bez šećera ali uz dodatak pektina, prirodnog sredstva koji se koristi za želiranje upravo džemova i marmelada. Kasnije sledi njegova obavezna pasterizacija i spreman je za upotrebu. Takav proizvod ima uvek svetliju boju od onog koji je kuvan duže i to je ono što prvo privuče pažnju kupaca. Napominje da se svo voće može preraditi na ovaj način.  

Korpiva je upotrebljiva i na ovaj način

Najbitnije je naći tržište

Ideja ne manjka, ipak najbitnije je obezbediti tržište za takve proizvode. Tu se snalazi sama, a na ruku joj ide činjenica da sve manje žena pravi zimnicu, jer im je mnogo lakše da je kupe. Uglavnom je to prodaja na kućnom pragu, po preporuci, poznanicima, a to je možda i najbolje kad je neko preporuči. Do sada nije imala reklamacija i stari kupci se svake godine vraćaju, što je siguran znak da pravi kvalitetne proizvode.

Milanka svojim mušterijama izlazi u susret i ispunjava želje ukoliko neko hoće manje ili više slatko, slanije ili imaju svoju ideju i ukus koji bi voleli da probaju. Dosta joj znače i nastupi na lokalnim sajmovima pre svega u Krupnju, Osečini i Koceljevi, gde se u oktobru održava sajam zimnice nadaleko poznat i tada proda najveće količine svojih proizvoda. Ujedno to je i prilika da razmeni iskustva sa konkurencijom ali i da se predstavi novim ljudima i novom tržištu. 

Ovo je Milanki dodatni posao, jer na selu kako kaže ne može da se živi, a da nemate i poneku kravu, ovce i svinje. "Život u poljoprivredi je težak, radite od jutra do sutra, ali ako ništa drugo možemo da proizvedemo hranu za sebe i znamo šta jedemo. Ako proizvedemo tržišnog viška utoliko bolje," rekla je ona. 


Foto prilog


Tagovi

Prerada sirovina Džemovi Likeri Prerada aronije Zavlaka Matičnjak Zimnica Dodatni posao Milanka Marković


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi