Pušnice ili sušare za dimljenje i sušenje mesa su u ovom periodu pune i u punom pogonu. Kako i od čega ih je najbolje napraviti?
Nema onog ko ne voli sušeno meso, a svako domaćinstvo ima svoj način pripreme. Da bi bilo kvalitetno posle sušenja, pri samoj gradnji pušnice moraju da se ispune određeni uslovi. To je vrlo bitno za onog ko to prvi put radi, jer ako se u startu pogreši neće se dobiti željeni kvalitet mesa. Svakom početniku nameću se brojna pitanja i to je opravdano.
Jedno od njih je gde da se postavi pušnica, dakle, sam položaj je bitan, od kog materijala ju je najbolje napraviti, šta treba da se nalazi unutar nje, te na kraju i koje je drvo najbolje ložiti pri dimljenju i sušenju mesa?
Sušaru je najbolje napraviti na nekom vetrovitom mestu, gde je omogućeno normalno strujanje vazduha. Zato, izbegavajte mesta na nekoj zavetrini između drugih objekata. To su posebne prostorije koje su namenjene za pripremu suvomesnatih delicija.
Ranije su se ovi objekti pravili od kamena ili kombinovano od kamena i drveta. Na ovaj način se od davnina konzervisalo i čuvalo meso, njegove prerađevine i riba. Danas mogu da se grade i od drugih savremenijih materijala, koristi se savremenija konstrukcija, ali ključni kriterijumi ostaju isti. Sušnica može da se sagradi na dosta različitih načina, a njena gradnja zavisi od vrste i količine mesa koje će da se suši, materijala od kojeg nameravamo da gradimo i klime područja u kojem se gradnja obavlja.
Mora da bude potpuno zatvorena i da ima dimnjak koji razvija određenu temperaturu. Dim bi trebalo puštati kroz pušnicu naizmeničnim otvaranjem i zatvaranjem dimovodnog kanala jer se na taj način dimljenje mesa kontroliše. Sve otvore bi trebalo zaštiti od ulaza štetočina glodara i insekata, aluminijskom mrežom, ali da se omogući ulazak svežeg vazduha kako bi strujanje bilo moguće.
Preporučuje se zidanje punom ciglom ili elementima. Objekat treba da je dovoljno prostran kako bi se dim razvijao i podigao, a to se postiže dobrom izolacijom pri samoj gradnji. Toplotnom izolacijom postižemo da kontakt između spoljašnjeg hladnog vazduha i unutrašnjeg, toplijeg, bude minimalan kako bi u što manjoj meri dolazilo do kondenzacije, tj. da se izbegnu mokri zidovi što nepovoljno utiče na kvalitet mesa.
Preporučuje se temelj i ložište graditi od pune cigle ili u kombinaciji sa šamotnom ciglom ili šamotnim malterom. Otvore za ventilaciju bi bilo dobro postaviti sa bočne strane u visini ložišta sa mrežama koja će da spreče ulazak mačaka, glodara te posebna sitnija mreža protiv insekata. Nosač gde se kači meso treba da bude od metalnih cevi na koje su zavarene ili se postavljaju kuke.
Drvo za loženje mora da bude zdravo, kvalitetno, neobrađeno i dobro suvo kako bi se razvio dim. Za loženje se preporučuje tvrdo drvo kao što su: bukva, jasen, hrast i grab, a vrba, topola, lipa se ne koriste za ovu namenu. Obojene i lakirane iverice, te otpatke od lakiranog drveta se nikako ne preporučuju jer sagorevanjem ispuštaju otrovne materije.
Dimljenje mesa se može obaviti na različite načine i to:
Tagovi
Autorka